Stoltenberg: NATO nema obavezu da štiti Ukrajinu, ali će je podržati ako dođe do eskalacije
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izjavio je da će Alijansa biti spremna da podrži Ukrajinu u slučaju eskalacije, ali da Kijev nije saveznik NATO-a, te da Alijansa nema obavezu da je štiti.
„Ukrajina je veoma značajan partner. Pomažemo joj u njenom osnovnom pravu na samoodbranu. Mi pružamo podršku, konkretno SAD, Velika Britanija i Turska, obezbeđivanjem opreme i obukama. Ali Kijev nije saveznik NATO-a. Obaveza da se štite svi saveznici odnosi se samo na saveznike“, objasnio je Stoltenberg u intervjuu za italijanski list „La Republika“.
Upitan da li će NATO biti primoran da „započne rat u Istočnoj Evropi“ u slučaju eskalacije, šef Alijanse je odgovorio da bi takva situacija bila strateška greška Rusije koja bi imala ozbiljne posledice u vidu političkih, ekonomskih i finansijskih sankcija.
„Nastavićemo da podržavamo Ukrajinu i znamo da je Kijev sada mnogo sposobniji da se zaštiti nego 2014. godine. Snage zemlje su bolje obučene i bolje opremljene. Tada ćemo, naravno, učiniti sve da obezbedimo naše prisustvo. Kažem da se obaveza zaštite saveznika odnosi na saveznike. Za Ukrajinu smo rekli da će posledice biti nove ekonomske sankcije i da ćemo pružiti podršku“, precizirao je Stoltenberg.
Takođe je dodao da je 2008. godine određeno da će Ukrajina i Gruzija postati članice NATO-a, ali da u tom procesu nije određen datum.
„Glavna poruka je, međutim, sada drugačija: pitanje članstva tiče se Ukrajine i 30 članica NATO-a. Umesto toga, Rusija bi želela da sklopi obavezujući sporazum kako bi sprečila širenje NATO-a. To bi bilo kršenje naših principa samoopredeljenja naroda… Rusija se ne može mešati. Oni žele da povrate svojevrsan uticaj koji imaju velike sile. Ali to nije Evropa u kojoj bih ja želeo da živim. Evropske države su slobodne i nezavisne“, konstatovao je šef Alijanse.
Podsetimo, Moskva je u decembru uputila Vašingtonu i njegovim saveznicima nacrt sporazuma o bezbednosnim garancijama. Dokument, između ostalog, uključuje odredbe o međusobnom nerazmeštanju raketa srednjeg i kratkog dometa u međusobnom dometu, odustajanje daljeg širenja NATO-a na račun bivših sovjetskih republika i o smanjenju broja vojnih vežbi.