Stanković: Eraković je Zvezdin igrač godine, kladim se na Falka!

Kažu učeni i ljudi sa ogromnim životnim iskustvom da je privilegija odabranih da im se profesionalni i emotivni putevi stalno ukrštaju. Ili da uprostimo – da stalno radite ono što volite. Možda je u goreizrečenom jedna od najvećih pobeda aktuelnog trenera Crvene zvezde Dejana Stankovića, jer kada jedan od najznačajnijih igrača u istoriji našeg fudbala priča o svom pozivu i klupi crveno-belih kao da priča o životu.

Kada je prethodni put boravio u prostorijama kompanije Mozzart Dejan Stanković je bio stručnjak u usponu, isklesan u evropskim pobedama protiv Genta i Libereca i nadomak velikog plasmana u vidu proleća na sceni Starog kontinenta. Godinu i kusur meseci kasnije nekadašnji as Lacija i Intera je i dalje stručnjak u uzlaznoj putanji, ali i zaostavštinom koja ga deklariše kao jednog od najboljih trenera Crvene zvezde u novijoj istoriji. Tu je dupla kruna, osmina finala Liga Evrope, herojske partije od Milana do Brage, i što je za esnafsku stranu priče vrlo bitno – prave trenerske minijature i specijali kojima je od Crvene zvezde pravio nepredvidiv i teško pobediv tim. Možda će sve te male trenerske pobede u konačnom zbiru imati značaj ulaznice u arenu Serije A, ali emotivna strana Dejana Stankovića prebacuje žižu na nešto sasvim drugo. Energični govor rukama, osmesi i ozbiljnost filozofa, koji su se mešali tokom razgovora za Mozzart Sport, govorili su da Dejan Stanković nije završio posao u Crvenoj zvezdi.

Ispred njega je paklenih šest meseci tokom kojih će pokušati da stigne „minus pet“ i zadrži trofej šampiona u Ljutice Bogdana koji bi još više podigao lestvicu i uklesao ime u muzej matičnog kluba.

Težak period, ali i mnogo povoda da Dejan Stanković sublimira pređeni put u Crvenoj zvezdi, govori o mladim igračima, priča o sopstvenim uspesima i greškama, kao i različitim taktičkim prikazima kojima je kupio ljude iz struke. A to je, priznaćete, veoma teško.

„Mi smo napravili lep rezultat u protekloj godini. Početak je bio Milano i taj dvomeč, gde smo uzdignute glave napustili Marakanu i, što je mene posebno obradovalo, San Siro. Mnogi su nas otpisivali, a napravili smo iskorak što se tiče grupe, kluba, odnosa i vere. Nastavili smo s duplom krunom, prvom posle 14 godina. Uvek smo bili tu blizu, ali nije se dalo da je osvojimo ranije. Drago mi je što je klub upisao dva trofeja, drago mi je i zbog momaka. Zatvorili smo ciklus koji je bio uspešan po igri, golovima, rezultatima. Dali smo sebi obavezu da se potvrdimo.“

U Zvezdinom kalendaru leto je najvažniji period, maštalo se o Ligi šampiona, a desio se Šerif… Nije slutilo na dobro, ali uspeli ste da se izdignete efektnim partijama protiv Kluža?

„Na dobrom smo putu da učinimo da prvak Srbije uđe direktno u Ligu šampiona ili da ima najmanje moguće opterećenje. Verujte mi da je pritisak neverovatan. Vidim po sebi. Ja sam druga osoba tokom te letnje lige, ja tako zovem taj period kvalifikacija, koji je nama mnogo bitan. Svi znamo šta to nosi. Pored rezultata, koji je mnogo bitan, finansijski deo je i najbitniji. To je pakao! Bili smo blizu Lige šampiona prošlog leta, ispali smo od ekipe koja nije atraktivna i, kada se izvuče Šerif, svi kažu – idemo dalje. I protiv Dinama bi bilo „stani-pani“, da li bismo ušli u Ligu šampiona. Šerif se pokazao kao organizovana i tvrda ekipa. Mi koji smo spremali utakmicu znali smo da ćemo da naletimo na tvrdog rivala. Gledajući njihove kasnije utakmice, mi smo ih stavili u najveći problem, računam tu njihove mečeve protiv Dinama i Šahtjora. Stvarno smo imali šanse da prođemo. Na kraju smo dobili takmičenje po meri Crvene zvezde, gde možeš da se takmičiš. I opet smo igrali protiv zahtevnih i dobrih ekipa. Napravili smo istorijski iskorak, ušli u osminu finala, ali…“

Znamo, to „ali“ se odnosi na utakmice protiv Radnika, da toga nije bilo utisak bi bio perfektan?

„Pomirio sam se bio da će biti minus tri preko zime, da ćemo na toj distanci čekati proleće, tako smo i napravili strategiju. Veliki je to udarac bio. Četvrtak – Braga, veliko slavlje. Onda u ponedeljak potpuni „daun“. Ja sam se dugo oporavljao, možda deseti dan odmora sam došao sebi. Sećam se da mi je žena doslovce rekla: „Welcome back“. Iskren sam, nisam računao na taj kiks. To je ozbiljna škola za sve nas. Momci su izgurali godinu dana fenomenalno. I sa tih minus tri bi bilo fenomenalno. Ali verujte mi, preboleo sam, moram da zaboravim prošlost, da bih gledao u budućnost. Idemo dalje, momci su svesni toga. Sve što nam je smetalo, ostavili smo iza sebe i stvarno verujemo da možemo do titule.“

Koliko je Dejan Stanković napredovao kao trener tokom 2021. godine?

„Mnogo, 300 odsto! Taktički najviše, zahtevne utakmice su bile. Kod nas u prvenstvu si povlašćen, stalno si gore. Igraš visoko, rizikuješ kontru. Desilo nam se protiv Radnika da prođu te kontre. Srastao sam s pritiskom ovog leta, posebno posle Šerifa. Realno, mi imamo mali broj izgubljenih utakmica, ali se one i te kako osete. Možda je normalno, a možda i nije da trener izgubi jednu utakmicu i odmah je katastrofa. Ali to je Crvena zvezda. Mi imamo odličan procenat osvojenih bodova, međutim, nama je bitan samo rezultat. Napredovao sam i u odnosu na svlačionicu, javnost, klub, i na vas novinare. Rastem. To je prirodan put.“

PROTIV BRAGE SMO SE ODLUČILI ZA ROMB – VAN SVAKE LOGIKE, TAMO SMO RIZIKOVALI SITUACIJE JEDAN NA JEDAN

Bilo je mnogo pohvala u mesecima za nama, ali niko nije o vama govorio lepšim rečima od bivšeg trenera Radničkog Vlade Radenkovića. Nazvao vas je najinovativnijim srpskim trenerom koji igra na različite načine?

„Razgovarao sam s Vladom, zahvalio sam mu na lepim rečima. To je bilo prvi put da je neko stručno izanalizirao. Mi unutar znamo šta i kako radimo, klub to zna. Čuvamo ljubomorno naš rad i naš napredak. Jer nikada ne znate kako ćemo da igramo. Pogledajte četiri utakmice, kada se transformišemo i izokrenemo na različite načine. Kao kameleon. Mi želimo da zadržimo naš identitet, ali nekada se prilagođavamo protivniku. Nekada to nismo svesno hteli, kao protiv Brage u Beogradu.“

Kada ste već pomenuli Bragu, da počnemo sa malo detaljnijom analizom. Taj duel ste počeli vrlo hrabro, s dvojicom napadača i četvoricom u poslednjoj liniji?

„Oni su izašli u formaciji 3-4-3, mi smo ostali u rombu. To je bilo van svake logike. Tako smo spremili meč, jer smo znali da moramo da pobedimo tu utakmicu ako hoćemo da idemo dalje. Igrali smo u rombu, trpeli udarce, ali smo dali dva gola i pobedili. Onda smo u Bragi igrali za prolaz, protiv najjačeg tima u grupi i prihvatili da igramo u situacijama jedan na jedan. Dragović je bio šraf, nismo hteli da igramo zonski, trpeli smo direktne duele. I Čupa, i Pankov, Roda je pomogao kada su napadali po levoj strani. I Gobelja je ostajao jedan na jedan. Prosto, tako smo jedino u sredini mogli da im pariramo, jer su u Beogradu imali mnogo jači posed. To su neke odluke koje mi prihvatamo i spremamo kada imamo vremena. To se vidi. Kada imamo dva ili tri dana da se spremimo za rivala, onda smo kameleon. Teški, nepredvidivi, teško je analizirati. Zahvalio sam Vladi Radenkoviću na lepim rečima, želim mu mnogo uspeha u Izraelu. Čuli smo se, sve je drugačije kada dođe iz struke, to mnogo znači.“

Da još malo ostanemo na ovoj temi. Imali ste i vi i tim neka odlična izdanja u Ligi Evrope, prave trenerske specijale. Nekako je normalno da se prilagođavate rivalima kao trener Crvene zvezde. Hoće li to biti vaš stil i ako jednog dana budete na klupi Lacija ili Intera?

„Kada dobiješ rivala, ti moraš da vidiš njegove jake strane. Krećeš od toga… Opet ponavljam, mnogo sam verovao da ćemo da dobijemo Bragu na Marakani, iako nije normalno da igraš na takav način. Momci su stigli sve da završe. Uvek ću gledati da rivalu oduzmem najjače oružje, da kada sam slabiji na papiru dovedem meč u egal situaciju, da bude 50:50. Onda u datim momentima moraš da imaš volju i koncentraciju da daš više nego što možeš, da pretvoriš u 51:49 kako bi tu utakmicu dobio.“

NEDOSTAJE NAM BRZINA, NEKO KO JE POSLE DVA KORAKA U ŠANSI…

Utisak je da Crvenoj zvezdi baš nedostaje brzina, posebno u Evropi?

„Saglasan sam. Zato gledamo da se adaptiramo na protivnika i da budemo opasni. Nekada odigramo u rombu, pa stavimo još jednog špica pored Pavkova. Gledamo da odigramo direktnije, nekada na Pavkova da ostavi loptu dole. To je dosta dobro izgledalo protiv Kluža i Kairata ovde, na sličan način je pao gol u Razgradu. Nađemo uvek način da budemo opasni. Naravno, u Evropi kada si malo defanzivniji ili si u srednjem bloku, bilo bi dobro da posle svake osvojene lopte imamo…“

…nekog kao što je Nemanja Radonjić?

„Uh… Tipa, Radonja… Da, da. Može tako da se kaže. Neko ko je posle dva koraka u šansi.“

Kako ste pronalazili psihološku snagu, bilo je i kriznih momenata, posebno posle Šerifa, jer rad u Crvenoj zvezdi troši i kako je uopšte moguće držati motivaciju na najvišem mogućem nivou?

„Što pre nađemo ravnotežu između pobede i poraza, biće nam bolje. Moramo da skratimo distance amplituda, jer ćemo tada biti mnogo bolji. Moramo pre svega da nađemo balans i ravnotežu u emocijama i stresu da bismo opstali. To je vrlo zahtevno, ali to je Crvena zvezda. Imao sam sreću da sam igrao u ovom klubu, sada imam čast da ga branim iznutra. Meni nije iznenađenje taj stres. Zvezda ima veliki broj navijača i oni treba da imaju i kažu mišljenje. Oni su ti koji nam daju snagu. Meni je Braga i dalje nešto fenomenalno. Daleko putovanje, problemi sa koronom i njih je i dalje bilo 600-700. Osećao sam se fenomenalno. Posle utakmice je bio ‘vauu’. To su ti trenuci kada je veoma lepo biti u Crvenoj zvezdi.“

Indirektno ste potvrdili da vam je revanš protiv Brage možda i omiljena utakmica, s obzirom na snagu rivala i ulog. Pričali ste da ste se čuli sa Sinišom Mihajlovićem pre toga, možda je dao neki savet kako protiv tehnički izuzetno jake ekipe?

„S Mihom imam familijarni odnos, čujemo se van svega. Mogu od njega da dobijem savet, on je dobar za život svlačionice da me tu uputi. Ne mogu baš taktički da ga nešto pitam. Imamo drugačije timove, druge igrače i ambicije. Koncepcijski slično gledamo na fudbal. Mnogo jako, agresivno, mnogo duela jedan na jedan. Ali ja želim da rastem i dođem do njegovog ili nivoa nekog trenera iz Serija A. Stvarno želim da napredujem… A kada smo već kod omiljenih utakmica… Braga mi je bila mnogo lepa, kao i Ludogorec tamo. Imali smo mnogo problema u kadru, napravili smo nekoliko iznenađenja. Sanoga smo vratili nazad u poslednju liniju, Srnu smo stavili u sredinu. To je ispalo za deset, uvek je tako kada se pobedi. Taktički vrlo zahtevna utakmica, na kraju je napravila razliku na kraju grupne faze.“

KAKO JE TO KAD TI SE POKLOPE ŽELJE I MOGUĆNOSTI? TO PITAJTE GVARDIOLU…

Da je Crvena zvezda u idealnoj situaciji, da nema repova prošlosti i problema finansijske prirode, kako bi izgledao vaš prelazni rok?

„A-ha-ha… To je opet naučna fantastika, moramo da se adaptiramo na ovu situaciju, imamo želje, ali mogućnosti su nešto sasvim drugo. Moramo da preguramo ovaj trenutak, pozitivno za Crvenu zvezdu. Ovo pitanje morate da postavite Pepu Gvardioli, kako to izgleda kada imaš želje i mogućnost da ti neko dovede profil koji ti fali u timu. Ja sam taj koji se adaptira na bilo koju situaciju. Mi smo praktično koronu preležali na terenu, igrali dobro i napravili iskorake. Došao je Ohi, radimo na desnom beku (razgovor vođen pre zaključivanja posla sa Pičinijem, prim. aut.), to je ono što bih voleo da ojačamo.“

To je zbog one statistike da 80 odsto napada Crvena zvezda završava preko leve strane?

„Mnogo tereta pada na našu levu stranu. Često kažem da izgledamo tako kao da se teren nakrivi, onda se protivnik usredsredi na nas na tom boku. Dupliraju, tripliraju. Mnogo nam je teško ako nemamo balans na suprotnom boku. Na kažem da nemamo drugu stranu da se ne bi uvredili Gaja, Gobelja, Ben ili Pipo. Ali da mora više – mora. S mnogo više odgovornosti. Nadam se da se neće momci naljutiti, to je moje mišljenje. Ja ću uvek igrati sa onim što imam, stvarati i praviti bolje, doći do perfekcije.“

Krajnje stručno gledano, šta vam se to najviše sviđa u igri Crvene zvezde, odnosno gde se vidi vaš pečat, a čime niste zadovoljni?

„Krenuo bih od stvari kojima nisam baš zadovoljan. Mišljenja sam da bismo morali da imamo više koncentracije u datim momentima. Nekada se opustimo, kažemo ma stići ću ovo, zatvoriću, skočiću. To se nekada ne desi. I onda ulazimo u problem, zbog, ne bih rekao, lenjosti. Ima na italijanskom reč „pigro“, nema baš adekvatan prevod. Kao, lako ću, ili uradiće Drago, Sale, Mića, Paki će da skoči. Naš najveći kvalitet je, da ne kažem moj, kada uspem da spremim utakmicu s celom grupom, da svi budu kao jedan. Kada se to odradi, onda će da iskoče deset puta Mića, Sale, Kanga, Roda, mali Njega. Ako krenemo da mislimo kako će Mića sve da završi, a Mića smatra da će to Sale da završi, Roda se uzda da će Drago sve da zatvori. E onda kada popustimo svi po deset posto ulazimo u problem. To ću da gledam da eliminišem na ovim pripremama.“

Deluje da tih problema o kojima ste pričali nemate u Evropi?

„Kada smo na maksimumu, mnogo smo težak i nezgodan protivnik. Bar ja tako gledam, često pričam sa saradnicima. Gledamo analize, onako smo, da me neko pogrešno ne shvati, baš odvratna ekipa, odvratan protivnik, posebno kada treba na rezultat da neko odigra protiv nas. Zahtevni smo i teški. I ponosni smo na to.“

PROŠLE GODINE SMO BILI PRVI PO BROJU ODUZETIH LOPTI NA PROTIVNIČKOJ POLOVINI, SAD SMO TREĆI OTPOZADI…

Statistika pokazuje da ste prošle godine davali mnogo više golova u domaćoj ligi, lakše i pobeđivali. Sada je Zvezda neke utakmice odrađivala rutinski, mučila se, na kraju i kiksirala protiv Radnika?

„Moramo da dajemo golove. Ne možemo da imamo četiri ili pet ‘mrtvih šansi’ i da damo samo jedan gol. Prošle godine smo više iskorišćavali šanse. Statistički gledano, i ove godine imamo dobar ‘ekspektid goals’ (xG, naziv za stopostotne šanse na platformama za fudbalsku statistiku, prim. aut.). Istina, manji nego prošle godine. Isto se može osetiti razlika u još jednom parametru…“

Da vas čujemo?

„Bazirali smo igru na oduzimanju lopti na protivničkoj polovini. Bili smo prvi u ligi prošle godine, sada smo treći otpozadi u našoj ligi. To je jedan od ozbiljnih problema. Onda nam se dešava da celo prvenstvo igramo na postavljenu odbranu. To se odmah vidi ove sezone, posebno ako ne damo gol iz prve ili druge šanse. Prošle godine nam se dešavalo da imamo 30 šuteva ka golu, od toga 15 ili 16 u okvir. Stalno smo bili u visokom pritisku. Na tome ćemo posebno raditi tokom zimskih priprema. To je jednostavno moderan fudbal. Nadam se da će i Ohi da nam pomogne u tim visokim izlascima, on je igrao u sistemu sa trojicom napred i levo. Navikao je da radi. Sada je malo u Moldeu ušao u sredinu i uglavnom je bio stacioniran polulevo i dolazio u šanse.“

Za dve godine u Ligi Evrope izgubili ste samo jednom na gostovanju, i što je još možda bolji podatak samo jednom ste primili dva i više golova. Da li je to dokaz ozbiljne stabilnosti?

„To je bila prva utakmica protiv Hofenhajama, držali smo se do 70. minuta. Uveli smo meč u jednake šanse, bilo je 50:50, i dešava se onda detalj. Faul, nije faul. Gol. Ali preponosan sam na taj podatak, jer treba ubediti i samog sebe i momke da mi to možemo. Uz jednu dobru organizaciju, poštovanje detalja, jer oni prave razliku, u to sam siguran… Napravili smo lep iskorak, to se najbolje vidi na koeficijentu. Pa ako bi sledeće godine imali direktnog predstavnika u Ligi šampiona, to je treća dimenzija. To menja sve, i srpski fudbal. I drugi klubovi će dobijati novac, ovo je možda velika šansa da zakotrljamo lepe stvari u našem fudbalu“.

ERAKOVIĆ JE IGRAČ GODINE, STANIĆ JE NA 30 ODSTO, NIKOLIĆ MORA DA ISPOŠTUJE TALENAT I DAR

Uvek kada se povede reč o Crvenoj zvezdi tema su mladi igrači, imaju mnogo uspona i padova? Da li je realno da oni iznesu ono što klub, javnost, pa i vi očekujete od njih?

„Pročitao sam veoma pažljivo intervju direktora Zvezdana Terzića za Mozzart Sport, on je fenomenalno sve objasnio. To je Pandorina kutija, moraš da je upakuješ da sve funkcioniše. Rezultat u prvenstvu, uspeh u Evropi koji ti donosi hleb, da praviš mlade igrače i prodaješ… E kako sad sve to uvezati… I dalje tražimo pravu formulu jer Zvezda je mnogo podigla nivo igre i obaveza. Da li može da istrpi dva ili tri mlada igrača u startnoj postavi? Ne znam, negde smo to uspeli sa Veljom, Negom i Gavrom. Onda je na Veljino mesto došao Kanga, na Gavrino Sale, došao je i Sanogo. Sve je to super, to su igrači sa mnogo više iskustva. Neću da gurnem nekog samo da bi debitovao, mora da prođe proces, da se radi sa njima.“

Pitamo vas direktno, kakva su očekivanja od Lazetića, ako ostane u klubu, i mladog Stanića koji je uvek izgledao dobro kada je dobijao šansu?

„U poslednje vreme je Lazetić je napredovao mnogo, mali Stanić može još više. On je tek na 30 posto mogućnosti. Mora da se posveti više sebi, mi ćemo mu pomoći. Igramo na svaka tri dana, prioritet je rezultat. Da sam znao da ću da izgubim tamo protiv Radnika, pa hajde da reskiram. On zna, on hoće, ali mašinerija je ovo. Igra se na svaka tri dana, da sam proleće u Evropi obezbedio kolo pre, naravno da bi mi igrao Stanić. Ne da bih ga stavio u izlog, nego da vidi šta znači nositi Zvezdin dres u Evropi. On je protiv Vojvodine odigrao fenomenalno, ali se vratio Kanga. U stani-pani varijantama biram iskusnije, ko može da iznese utakmicu. Stanić bi verovatno odigrao super utakmicu, ali kada treba da donesete odluku. To je onako… uopšte nije lako. Želim da im dam šansu, biće sa nama sada tri sedmice u Antaliji“.

Eto, imamo primer mladog Veljka Nikolića koji je kao najveći klupski projekat praktično izgubio šest meseci?

„On je katastrofalno krenuo godinu, povrede… Najgore je kada trčiš za ekipom. Ja Velju mnogo cenim kao igrača, za mene je on istinski biser. Ali talenat nije dovoljan. Moraš da radiš na sebi, moraš da ispoštuješ dar i talenat. Nije cilj samo Crvena zvezda, on sebi treba da postavi mnogo veće ciljeve, da ima veće ambicije. Imao je pehove sa povredama, povredio je članak protiv Milana tamo. Već godinu dana vuče to, da ne bi prešlo u hroničnu povredu dobro smo ga zalečili. Radio je u pauzi mnogo. Od njega očekujem baš pomak. Pre svega stabilnost u treningu i igri. Može da bude i dobro i loše, nismo mi mašine da se svaki put odigra dobro. Ali njegove amplitude moraju da budu minimalne.“

Težak period je imao i Njegoš Petrović, ali u finišu jeseni je izgledao solidno. Posebno u gostima. Na Marakani kao da igra u grču i da se plaši reakcije publike?

„To moraš njega da pitaš. U trenutku kada je bio pozvan da odgovori zahtevima kluba, bio je na nivou. Može on to i bolje, jer ima neverovatne fizičke i motoričke kapacitete, ima šut. Mora da se oslobodi. Napredovao je, sazreo je, a ima još prostora.“

S druge strane vage imamo Strahinju Erakovića. Krvav početak u najjačem timu, ali je partijama protiv Ludogoreca i Brage zaslužio poverenje kluba. Ustalio je formu…

„Od početka sezone igra izvanredno. Ne kažem to što je bonus, već zbog toga što je pravi profesionalac, posvećen obavezama. Za mene je on prvotimac, nije bonus. Pre godinu dana i više sam pričao da može da ima ozbiljnu karijeru, treniram ga svaki dan. Momak ćuti, radi, posvećen je sebi. Prag bola izuzetno visok. Neće da stane na prvu prepreku. Protiv Brage je bio jedan od najboljih naših igrača. Odrastao je u Zvezdi i zna u kom klubu je. On je meni garancija da u paru s Dragovićem može da pravi razliku“.

Kako ga hvalite, reći ćete da je igrač godine, i to ispred Ivanića, Dragovića i Kataija?

„Da, on je za mene igrač godine, ako u obzir uzmemo njegove godine, iskustvo, poziciju, pritisak, utakmice na kojima je igrao. Dakle, Eraković“.

FALKO JE PRETALENTOVAN KADA SE STUŠTI I PUSTI LEVU NOGU, KLADIM SE NA NJEGA!

Neki fudbaleri Crvene zvezde su odigrali ispod realnog kvaliteta, ali može li Filipo Falko da postane novi Mirko Ivanić? Kada ste došli za trenera Ivanić je bio psihološki i fizički ubijen, a sada je jedan od najboljih igrača na Balkanu?

„On pravi ozbiljnu razliku, ne volim da pričam o pojedincima da ne bih nekog izostavio, ali Mićko je odigrao 35 utakmica. Sve je odigrao. To možeš da uradiš samo ako imaš stabilnost, psihički mir i ako si posvećen sebi. Ako je Erak posvećen 100 posto, Mića je posvećen 300 posto. Svi možemo bolje, ja prvi.“

Niste nam odgovorili na pitanje o Filipu Falku?

„Uh, kako sad ovo da kažem, a da ne ispadne… Hajde, neka on bude moja opklada.“

Niko ne spori njegove tehničke kvalitete, ali povremeno deluje otuđeno, kao da mu ne prija Beograd?

„Ne verujem da je nesrećan u Beogradu, ali kada Italijan izađe iz Italije, to je svakome od njih ozbiljna drama. Setim se i Falčinelija. Čovek je bukvalno hteo da se predomisli pred potpisivanje ugovora i da se vrati kući. Pitao se kako će da se uklopi, gde će deca da mu idu u obdanište, nije znao jezik. Italijan prosto ne izlazi iz Italije. A što bi, kada ima jednu od najjačih liga u Evropi? Falko je imao period adaptacije, koronu, jednu i drugu povredu. Vraćao se i povređivao. Mora da ima kontinuitet, ja ću sve da uradim da vam Pipo pokaže šta zna. A zna mnogo, mnogo. Video sam njegove golove u Lečeu, kada se stušti unutra i pusti levu nogu… Jednom sam se šalio sa njim i rekao da sada ne može da dobaci do gola. Hoću da kažem da mu fali sigurnosti. Ja ću mu je dati, saigrači će mu to dati. Jer on je talenat van serije.“

Koliko poznajte momke koji su krenuli sa timom na pripreme u Tursku. Za „klasu 2003“ stručnjaci kažu da je jedna od najtalentovanijih u novijoj istoriji kluba, čak u ravni sa onim timom u kojem su igrali Mrđa, Milovanović, Boško Janković, Perović?

„Oni su krenuli s nama na pripreme. To je veliki pomak za te momke. Braća Mituljikić su vrlo, vrlo talentovani. Gledao sam ih nekoliko puta, slali su mi izveštaje o njima. Mali Stanković je bio sa nama već, imao je peh da se prošle godine u Turskoj povredi na zagrevanju. On je box-to-box igrač, moramo da mu nađemo pravo mesto. Tu je i Mustafa, momak koji je bio u Sremskoj Mitrovici. Vrlo je zanimljiv. Sve je to lepo dok ne dođu u prvi tim Zvezde, tu se mnogo toga menja. Drugačiji je intenzitet, odgovornost, zahtevi. Videćemo ih sve, idu njih sedmorica. Mali Radulović je dobro krenuo, imao je problem sa mononukleozom, hoće da ide, neće da ide. Stabilizovao se, vratio se. Imaćemo na koga da obratimo pažnju. Oni treba da uživaju i osete šta je Crvena zvezda. Ne mogu da obećam da ću nešto napraviti odmah od njih. Jer znate imamo minus pet, svaka utakmica je finale, Evropa… Jako veliki ciljevi, hoćemo da budemo najbolji na sva tri fronta.“

TERZA I JA NA NIKOLJDAN SAMI U KANCELARIJI…

Imate li na početku priprema, na minus pet u odnosu na Partizan, onaj optimistički duh kao pred gostovanje u Razgradu kada ste jedini verovali?

„Tada nije verovalo 90 odsto ljudi, ja jesam, a ja i sada verujem. Evo vam jedna digresija. Kada se završilo prvenstvo, bio je četvrtak, u petak ujutru sam otišao u Milano. Već u nedelju sam se ekspresno vratio u Beograd kako bih imao sastanak sa direktorom Terzićem. Sami smo bili u kancelariji, bio je Sveti Nikola, našli smo se u 18 časova. Sami on i ja kod njega u kancelariji. To je jedan od najboljih razgovora koje sam ikada vodio s Terzom. Bio je konstruktivan razgovor. Vratio sam se u Milano i krenuo na odmor miran. Postao sam svestan da mi možemo da napravimo čudo, ako je to uopšte čudo. Da – biće teško. Ali nijedan veliki uspeh se nije desio da nije bilo teško. Zvezda je pokazala da može da uradi nemoguće. Sada imamo 16 utakmica za jedan lep preokret i istorijsku titulu.“

Ponekad se čini da vodite tim sa mnogo emocija i strasti, da li ćete takvi biti sutra, za godinu ili pet kada budete, zdravlja Bože, u Italiji?

„Biću isti. Teško je svima udovoljiti. Ponekad u Srbiji mi zameraju i kada sedim, priča se da me boli uvo. Ako vidim da ekipi nisam potreban, zašto bih skakao. Ali nekada pored klupe ubijem kilometar… Vodim utakmicu, živim je, nekada prebacim tenziju na mene. Uvek ću sa emocijama da vodim utakmicu, gde god budem radio, posebno u Zvezdi. Energičan sam i živ. Eto, to kada sam sedeo u Inđiji. Tek smo krenuli u poslednji ciklus, želeo sam osam pobeda i jednu nerešenu. Ispalo je malo drugačije. Odmah su krenuli komentari „sedeo u Inđiji“. Stani, polako. Kup utakmica, igrali smo rano po podne, teren loš, radili smo dobro u toj pauzi. Još ja treba da im skačem po kičmi. Hajde, polako, doći će sve na naše. Prošli smo, nisam hteo da odmah vrištim. Imao sam posle neka vrištanja u preostalih osam utakmica“, s osmehom je Dejan Stanković završio razgovor za Mozzart Sport, ostavljajujući utisak zadovoljnog čoveka, kojem je veoma prijatno u koži u kojoj se nalazi.