Rusija želi mir, ali ne po svaku cijenu

Poljski ministar spoljnih poslova rekao je juče da Evropa rizikuje da upadne u rat, dok je Rusija poručila da još ima prostora za diplomatiju, ali da vojni eksperti pripremaju opcije u slučaju da se ne smire tenzije oko Ukrajine.

Američki ambasador Majkl Karpenter rekao je poslije razgovora sa ruskim predstavnicima u Beču da bi Zapad trebalo da se pripremi za moguću eskalaciju tenzija sa Moskvom. „Ratni bubanjevi su glasni, a retorika je postala prilično oštra“, rekao je novinarima.

Rusija je saopštila da se dijalog nastavlja, ali da je dospio u ćorsokak dok ona pokušava da ubijedi Zapad da spriječi ulazak Ukrajine u NATO i poništi decenije širenja Alijanse u Evropi. SAD su odbacile te zahtjeve, ali su poručile da su spremne da razgovaraju o kontroli naoružanja, raspoređivanju raketa i mjerama za izgradnju povjerenja.

„U ovom stadijumu, to je zaista razočaravajuće“, rekao je ruski ambasador Aleksandar Lukaševič nakon sastanka Organizacije za evropsku bezbjednost i saradnju (OEBS), treće etape u seriji razgovora između Istoka i Zapada ove nedjelje.

On je upozorio na mogućnost „katastrofalnih posljedica“ ako se dvije strane ne dogovore oko onoga što je Rusija nazvala bezbjednosne crvene linije, ali je rekao da Moskva nije odustala od diplomatije i da će je čak ubrzati, prenio je Rojters.

Ta agencija ocjenjuje da su ovi komentari odraz strategija Moskve, koja govori da želi da ide putem diplomatije, ali odbacuje pozive da povuče trupe nagomilane blizu Ukrajine i upozorava na neodređene posljedice po bezbjednost Zapada ukoliko se ne usvoje njeni zahtjevi.

Ranije juče, poljski ministar spoljnih poslova Zbignjev Rau rekao je u obraćanju 57-članom bezbjednosnom forumu: „Izgleda da je rizik od rata u oblasti OEBS-a sada veći nego ikad ranije u posljednjih 30 godina“,

On nije prijavio nikakav napredak na sastanku, koji je uslijedio nakon pregovora Rusija-SAD u ponedjeljak u Ženevi u konferencije Rusija-NATO u Briselu u srijedu.

Ruski zamjenik ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov rekao je da su raniji sastanci pokazali da postoji „ćorsokak ili razlika u pristupima“ i da ne vidi razlog da se narednih dana sjedne i ponovo vode isti razgovori.

On je za televiziju RTVI rekao da ruski vojni specijalisti predočavaju opcije predsjedniku Vladimiru Putinu u slučaju da se situacija oko Ukrajine pogorša, ali da se diplomatiji mora dati šansa. „Moram naglasiti da se dijalog i dalje vodi na mnogim nivoima i u mnogim pravcima“, rekao je Rjabkov.

Vrijednost ruske rublje opala je za više od dva odsto u odnosu na dolar nakon komentara Rjabkova, koji su podstakli i rasprodaju državnih obveznica. Trgovac u jednoj velikoj ruskoj banci rekao je Rojtersu da je tržište djelimično reagovalo na komentar Rjabkova da ne može ni da potvrdi ni da isključi mogućnost da Rusija rasporedi „vojnu infrastrukturu“ na Kubi i u Venecueli.

Američki državni sekretar Entoni Blinken rekao je u intervjuu za MSNBC: „Ne zna se koji put će izabrati Vladimir Putin. Put diplomatije i dijaloga da bi riješio neke od ovih problema ili će nastaviti putem konfrontacije i agresije?“

Američki sekretar za odbranu Lojd Ostin potvrdio je juče posvećenost Vašingtona da pomogne Ukrajini da se odbrani, saopštio je Pentagon. On je sa ukrajinskim kolegom razgovarao o „tekućem i ničim izazvanom ruskom vojnom nagomilavanju u Ukrajini i oko nje“.

Ambasador Lukaševič je rekao da ukoliko Moskva ne dobije konstruktivan odgovor, „bićemo primorani da izvedemo odgovarajuće zaključke i preduzmemo sve neophodne mjere da osiguramo stratešku ravnotežu i eliminišemo neprihvatljive prijetnje po našu nacionalnu bezbjednost“.

On je dodao da je Rusija miroljubiva zemlja, ali je istakao: „Međutim, nije nam potreban mir po svaku cijenu. Potreba da dobijemo te pravno formalizovane bezbjednosne garancije za nas je bezuslovna.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov kritikovao je nacrt zakona o sankcijama koji su u srijedu predstavile demokrate u američkom Senatu a čija meta bi bili najviši ruski vladini i vojni zvaničnici, uključujući Putina, kao i ključne bankarske institucije, ako Rusija napadne Ukrajinu. Peskov je rekao da bi kažnjavanje Putina bilo ravno prekidu odnosa.

Karpenter je na sastanku OEBS-a rekao: „Dok se pripremamo za otvoreni dijalog o tome kako da ojačamo bezbjednost u korist svih, moramo odlučno odbaciti ucjene i nikad ne dozvoliti da agresija i prijetnje budu nagrađeni“.

Švedska vojska pojačava patrole na Gotlandu

Švedska vojska saopštila je juče da pojačava vidljive aktivnosti na ostrvu Gotland u Baltičkom moru usljed povećanih tenzija između NATO i Rusije i nedavnog raspoređivanja ruskih desantnih brodova na Baltiku, piše Rojters.

Najveće švedsko ostrvo je strateški važno i udaljeno je oko 330 kilometara od Kalinjingrada, sjedišta ruske Baltičke flote. Švedska je 2019. na ostrvu rasporedila unaprijeđeni odbrambeni sistem raketa zemlja-vazduh.

Švedska nije članica NATO, ali ima bliske veze sa Alijansom i jača svoje oružane snage nakon decenija zanemarivanja, ističe Rojters.

General-potpukovnik Mikael Klason, načelnik združenih operacija u Oružanim snagama, rekao je da trupe od juče patroliraju lukom i aerodromom Visbija, glavnog grada Gotlanda.

On je kazao da vojska preduzima akcije i u drugim djelovima Švedske u odgovoru na nedavne ruske poteze, ali je odbio da dalje komentariše.

Glavni švedski vojni komandant rekao je prošle nedjelje da će bezbjednosna strategija Švedske biti potpuno podrivena ako NATO pristane da se uzdrži od daljeg širenja i da suzbije neke aktivnosti u Evropi, kao što Rusija traži.