I krov doma mog i grob doma mog je na tri vode: Moraču, Drim i Drinu
Piše: Mihailo Medenica
Ne molim Gospoda da mi da išta do snage da sačuvam sve što mi je dao.
Kršten sam Moračom, zadojen Drinom, oplakaće me Drim, pa za šta još da molim..?
Išti Gospode od mene jer svega imam, išti ako gde kojim dobrim ljudima fali milosti da im posteljim Dečane, izneću svežih božurova na trpezu i vedra puna hilandarskih jutrenja…
Neka ih na konaku koliko žele, dao si mi Gospode da darujem, nemam šta od tebe da tražim do namernika što su zalutali pa da im pomognem, znam kud su im puti…
Osedlaću otkose i naviljke, povešće ih tamo kud nisu pošli ne znajući da jedino tamo mogu stići jer su im stope otrčale uz Lovćen, pogled im je odavno u svatovima vrh Romanije, pošla raspeća da isprose Bogorodicu Ljevišku…
Nećka se Prizren, Gospodu je obećana…
Stali đeveri Arhangeli i Budisavci pred svatove, velim da si me lično poslao Gospode jer nemam te za šta zamoliti da mi daruješ no te preklinjem da išteš od mene, da tražiš jer samo ću tako znati da sačuvam.
Pogordim se, priznajem, kad se odenem Srbijom, opašem Crnom Gorom, ogrnem Srpskom i nakrivim Krajinu ko onu kapu prađedovsku što je zastala kraj stotina glava u krvavom snegu Mojkovca da svaku otuži…
Da ti išta potražim, Gospode, oteo bih od nekoga dobroga što nema ni upola koliko ja, jer Srbin je rođenjem posvećen da se smrću pričesti.
No, boje se ljudi smrti, mole ti se za koji dan što im ne pripada, živeli bi doveka i još bi tražili koji tren, a što će meni to kad sam dete šuma raspeća, kad valjam onoliko koliko su bolji od mene postradali za mene, kad me je krstila Morača, zadojila Drina, oplakaće Drim…
Ne molim ti se: Gospode daj no Gospode čuvaj me da dajem, jer šta nema čovek koji je povijen Ostroškim mirom, koji je pogledao u jamama, kojem su na babine došli vaskrsli, koji nosi ime predaka da im se grob u njemu zna..?
Srbin je spomenik prađedu i kolevka potomku…
Svega imam, Gospode, i na svemu ti hvala jer deci ništa ne moram da ostavim, sve što imam od njih sam uzeo da od sebe za njih sačuvam.
Bože, kako je divno rasti dečanskim visinama, najesti se kačamaka od moračkog kamena, nazdraviti rosom s krstova Malog Zejtilnika…
Najbolji su stradali za najbolje u meni, pa šta više da tražim, Gospode?
I krov doma mog i grob doma mog je na tri vode: Moraču, Drim i Drinu- puni su mi ambari i pojate i radosti i suza, hvala ti Gospode!
Srbin sam rođenjem- Srbin sam podviženjem – Srbin sam što od Gospoda ništa ne tražim do milosti da vazda dajem jer imam svega što me uznosi i kad nemam ništa što ću poneti…
Slavim te Gospode za sve što mi nisi dao jer kako bih drugačije znao šta imam…
Imam dom i grob na tri vode, i ne bojim se smrti jer bolji od mene su za mene postradali…
Nije teška crna zemlja no čovek zemlji ako ne zna zašto je njome hodio?!
Sebe sam sejao da potomci požnju, baš kao što sam i ja žnjeo raspeća…
Hvala ti Gospode, Moračom sam kršten, Drinom zadojen, Drim će me oplakati, i šta bih više?
Kuku onome ko se ko Srbin tek rodio, nazdravlje svima što su se srpstvom podvižavali.
Hvala ti Gospode za ovu keliju u meni, išti, molim te, imam šta da sačuvam….
Moj dom i grob su na tri vode, vode žive!
Hvala ti Gospode za Srbiju, Crnu Goru, Krajinu i Republiku Srpsku!
Hvala ti za te Vitlejeme, Sinajske gore, Jordane i Golgote!
Hvala ti što sam Srbin- hvala ti što vazda imam na čemu biti zahvalan!