Rio Tinto odlučio: Pauziraćemo projekat „Jadar“!

On dec 23, 2021

Rio Tinto planira da zastane s projektom „Jadar“ i da pozove na javni dijalog kako bi se stanovnici upoznali sa svim aspektima projekta, rekla je Vesna Prodanović, generalna direktorka „Rio Sava eksplorejšn“, predstavništva Rio Tinta u Srbiji.

Prodanović je u intervju agenciji Beta kazala da se projekat „Jadar“ planira u predviđenim zakonskim okvirima, ali da se neće preduzimati nijedan korak koji može dodatno da zabrine stanovnike.

-Odluku grada Loznice o ukidanju prostornog plana vidimo kao znak da je potrebno da se s nadležnim institucijama dodatno predstave određeni aspekti projekta. Smatramo da je otvoreni dijalog u interesu svih zainteresovanih strana, zajednice i kompanije, i naredni period posmatramo kao priliku da se razjasne sva sporna pitanja* navela je ona.

Rio Tinto o Vučićevoj poruci

Na pitanje kako tumači nedavnu izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će Srbija „drugačije razgovarati“ s Rio Tintom, Prodanović je kazala da se projekat „Jadar“ u svim svojim fazama razvijao u skladu sa zakonskom regulativom Republike Srbije i prema visokim standardima Evropske unije.

„Jedan od prioriteta je otvorena komunikacija o svim aspektima projekta, i s tim ćemo nastaviti i u narednom periodu. Uvažavamo komentare da je potrebno da još više komuniciramo. Otvoreni smo za sve konstruktivne predloge i apelujemo da se rasprava o projektu vrati u okvire činjenica i nauke. Samo ‘hladne glave’ možemo da realno sagledamo sve tehničke, ekonomske, socijalne i ekološke aspekte ‘Jadra’. Naravno, sve ovo se odvija u okviru regulative koja se odnosi, ne samo na sprovođenje samog projekta, već i na druge aspekte, uključujući i na zaštitu prava svih stranih investitora“, istakla je Prodanović.

Upitana kada će biti završena i objavljena Studija uticaja na životnu sredinu projekta „Jadar“, Prodanović je rekla da bi se završile Studije procene uticaja na životnu sredinu, neophodno je da se ishoduje odobrenje o eksploatacionom polju koje će potvrditi koordinate eksploatacionog polja.

„Ovo odobrenje ne daje eksploataciona prava, niti dozvolu za izgradnju objekata. Studija procene uticaja na životnu sredinu za Projekat ‘Jadar’ je regulatorni proces kojim rukovodi Vlada Srbije. Kao deo tog procesa, moramo pokazati na koji način ćemo maksimalno, u skladu sa zakonskim odrednicama, umanjiti potencijalne uticaje na životnu sredinu. Kada studije budu gotove biće, prema zakonskoj proceduri, predmet javne rasprave u kojoj će moći da učestvuju svi građani, da daju svoje komentare i sugestije. Finalnu ocenu studije doneće nezavisno telo Tehnički komitet, koje formira Ministarstvo zaštite životne sredine“, objasnila je ona.

Da li su država i Rio Tinto potpisali dokument

Prodanović je istakla da ne postoji potpisan dokument između Republike Srbije i Rio Tinta u vezi sa sprovođenjem Projekta „Jadar“ iz kojeg proizilaze obaveze za bilo koju stranu.

„Potpisan je samo Memorandum o razumevanju, neobavezujući dokument koji potvrđuje da će strane potpisnice u dobroj volji i u zakonskim okvirima raditi zajedno na sprovođenju projekta. Ne postoji ni jedan veći i kompleksan projekat koji bilo koja kompanija u bilo kom delu sveta može da sprovede bez aktivnog rada sa svim državnim i lokalnim organima. Takva je situacija i sa našim projektom i to nije ništa neuobičajeno“, kazala je direktorka.

Po njenim rečima, za kompaniju je najvažnije da se sve sprovodi u skladu sa zakonskom regulativom „na koju se kao investitor oslanjamo kako bismo osigurali da uživamo pravičan i ravnopravan tretman i zaštitu i bezbednost investicije“.

„Odnosno, da se ni na koji način nezakonitim, nerazumnim ili diskriminatornim merama ne ugrožava naše ulaganje“, naglasila je Prodanović.

Mora li Srbija da plati odštetu ako rudnika ne bude

Na pitanje da li postoji dokument na osnovu kojeg bi država Srbija bila u obavezi da Rio Tintu plati odštetu ukoliko se ne dobije dozvola za otvaranje rudnika, Prodanović je kazala da je investicija kompanije Rio Tinto u Projekat „Jadar“ investicija iz Velike Britanije, s obzirom na to da su osnivači Rio Save kompanije sa sedištem registrovanim u Londonu.

„Investicija u ‘Jadar’ je predmet zaštite Bilateralnog sporazuma između Srbije i Ujedinjenog Kraljevstva o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja. Taj sporazum je potpisan 2002. godine i ratifikovan 2004. godine. Srbija ima slične sporazume s mnogim stranim državama, i kao i svi ostali sporazumi, i ovaj sporazum predviđa međunarodno priznate mehanizme zaštite investicija“, objasnila je Prodanović.

Upitana koliko je do sada Rio Tinto uložio novca u istražne radove i kupovinu zemlje na područjima gde je u planu eksploatacija rude i u zonama uticaja rudnika, Prodanović je kazala da je za razvoj Projekta „Jadar“ do sada opredeljeno 450 miliona dolara.

„Jula ove godine, Rio Tinto je doneo odluku da za realizaciju projekta opredeli 2,4 milijarde američkih dolara, pod uslovom da ishoduje sve neophodne dozvole i odobrenja. Zahvaljujući visini investicije, ‘Jadar’ bi bio jedna od najvećih stranih investicija u Srbiji u protekle dve decenije i jedan od najvećih grinfild litijumskih projekata u svetu“, navela je ona.

Otkup imanja na dobrovoljnoj bazi

Na pitanje da li će kompanija da nastavi da kupuje imanja na područjima gde je u planu eksploatacija rude i u zonama uticaja rudnika, rekla je da će kompanija „nastaviti da sarađuje“ s lokalnom zajednicom i s vlasnicima zemljišta.

„Svesni smo da je naš projekat usko povezan s njihovom zemljom, načinom života i da im mora doneti i pozitivne stvari i poboljšati uslove života. Proces otkupa zemljišta je prema Zakonu, neophodan uslov za ishodovanje dozvola za izgradnju, i zato je i morao da započne ranije, konkretno, u avgustu 2020. godine. Proces je vođen uz redovne i česte konsultacije sa vlasnicima zemljišta, uz uvažavanje njihovih sugestija i potreba“, kazala je Prodanovićeva.

Dodala je da se program otkupa zemljišta sprovodi na dobrovoljnoj bazi i u skladu sa svim važećim zakonima Republike Srbije, uz primenu najbolje globalne prakse u skladu sa standardima Međunarodne finansijske korporacije, koji definišu mere, poštenu naknadu i unapređene uslove života ljudi koji prolaze kroz proces preseljenja.

„Do sada ni jedno domaćinstvo koje živi u predviđenom obuhvatu nije eksplicitno odbilo ponudu koja se šalje isključivo po ličnom zahtevu vlasnika, i sa svega nekoliko domaćinstava razgovori su još u toku“, istakla je ona.

Na pitanje da li se, nakon protesta ekoloških udruženja i građana, razmišlja o odustajanju od projekta otvaranja rudnika litijuma, Prodanović je kazala da je kompanija posvećena razvoju poslovanja u oblasti materijala za proizvodnju baterija i razvoju portfolija proizvoda koji mogu odgovoriti na globalnu energetsku tranziciju.

„’Jadar’ je u centru tog razvoja, i ukoliko se pribave sva neophodna odobrenja biće razvijan paralelno s novim ležištem u Argentini za koje je ugovor o kupoprodaji već zaključen. Svesni smo da je lokalna zajednica zabrinuta i da protesti odražavaju brigu koju stanovnici Srbije imaju za svoju zemlju. Poštujemo pravo da na javno izražavanje stavova, na demokratski pristup i različite poglede. ‘Jadar’ je grinfild projekat, podzemni rudnik u nerudarskom području Srbije, i ne čudi da su ljudi zabrinuti zbog uticaja i da žele sve informacije o rudniku. Ono što se naziva ‘društvenom licencom’ za rad je oduvek bilo važno Rio Tintu, u svim zemljama u kojima posluje“, navela je direktorka.

Istakla je da će Rio Tinto u narednom periodu planira da zastane kada je u pitanju projekat „Jadar“.

„Hoćemo da pozovemo na javni dijalog, da upoznamo stanovnike sa svim aspektima našeg projekta i odgovorimo na sva pitanja. Izuzetno je teško u uslovima ovako intenzivne antirudarske i negativne kampanje voditi razumnu raspravu na bilo koju temu. Nećemo preduzimati nijedan korak koji može dodatno da zabrine stanovnike i molimo da zajedno racionalno i otvoreno pristupimo analizi svih aspekata našeg projekta. Prioritet nam je da ponovo i detaljno sagledamo i eventualno i poboljšamo planirana tehnička rešenja“, istakla je generalna direktorka „Rio Sava eksplorejšn“ Vesna Prodanović.