Partizan neguje centarfora za budućnost: Milovanović prvi put počeo i odmah rešio

Ishod je mogao da se pretpostavi čim su ih kuglice spojile. Baš kao što se još na letnjim pripremama videlo da Marko Milovanović poseduje predispozicije da u bliskoj budućnosti bude opcija u napadu Partizana. Morao je dugo da čeka. Možda i predugo, a onda je u utakmici osmine finala Kupa Srbije pokazao da bi u nastavku sezone stručni štab trebalo da ga koristi kao alternativu Rikardu Gomešu, možda ne samo da krade poneki minut dosad neprikosnovenom afričkom špicu.

Pogotokom centarfora iz „klase 2003“ crno-beli su preskočili drugu prepreku u masovnijem takmičenju, savladali Dubočicu (1:0) i potvrdili da u svojim redovima gaje napadača za budućnost. Da ne moraju da kupuju superligaške poluproizvode ili da istresaju novac za pojačanja iz inostranstva, kad im je ispred nosa momak koji sve radi – fudbalski.

Dokaz: završnica u 39. minutu. Kao na treningu, ukazao se ogroman prostor Aleksandru Miljkoviću, njegov centaršut je na petercu sačekao Marko Milovanović i udarcem glavom savladao do tog trenutka vrlo dobrog golmana Miodraga Mladenovića. Sve je stalo u taj jedan trzaj. Snaga, preciznost i smisao. Ogroman motiv, da premijerni start za seniore začini prvencem, pošto je prethodno pogodio devet puta na 12 mečeva Omladinske lige Srbije. Ne bi trebalo od jednog poteza korpulentnog napadača praviti ode, niti je on dovoljan da zakloni dosta propusta u organizaciji, pa i realizaciji ostatka tima, još je rano da bi se pričalo o nekom velikom projektu, ali 65 minuta koliko je Smederevac proveo na terenu Čaira sugerišu da bi u nastavku sezone mogao da se raspuca.

Milovanović će meč sa Dubočicom pamtiti do kraja života, a ostaće u sećanju i Aleksandru Miljkoviću. Zabeležio je desni bek prvu asistenciju ove sezone i njome omogućio favoritu da lakše diše, iako je sve do završnice prvog poluvremena bio nervozan i brzoplet, propustviši šanse da ranije povede, preko Milovanovića, Aleksandra Lutovca, ovoga puta kapitena Miloša Jojića i Lazara Pavlovića.

U nastavku je nominalnog domaćina mogao da dotuče Danilo Pantić, pre i posle toga crno-beli sve vreme diktirali ritam, što se očekivalo u susredu lidera Superlige i sedmoplasiranog tima Srpske lige „Istok“. Mada, nadali su se Grobari možda ubedljivijem slavlju. Ovako će brzo zaboraviti nimalo atraktivan fudbal u Nišu i sećati se samo tog hica Milovanovića.

Tim Slaviše Božičića se nije osramotio. Naprotiv. Dugo je odolevao pritisku Partizana, oslonio se na inspirativnog golmana Miodraga Mladenovića, dobro sinhronizovanu odbranu i dupli blok. Čak može da žali za situacijam iz sredine drugog poluvremena kad su se šanse ukazale Nemanji Čorčiću (šut pored stative) i najboljem strelcu ekipe Dušanu Saviću, ali podatak da njegom imenjak Stevanović za 90 minuta nijednom nije intervenisao i da su crno-beli izveli docifreni broj kornera, uputuli isto toliko udaraca na gol rivala sugeriše da su posao odradili rutinski.

I da im je korak napred u razvoju Marka Milovanovića potencijalno veći dobitak od koraka napred u takmičenju.