Dritan i Balša

Piše: Čedomir Antić

​“Daj ti meni većinu…“ zavapio je jedan Nušićev lik, „pa ćemo onda videti čija je krivica (odnosno, današnjim rečima, ko je izvršio krivično delo).“

​Stvari se nisu promenile. U Crnoj Gori je na vlasti „evropska“ vlada koja ne vlada po parlamentarnim načelima. Ona je ekspertska, a za prepodobnog Drutana Abazovića ne znamo za šta je ekspert i koliko dana ima radnog staža. Donela je „brojne promene“, a u Crnoj Gori je sve ostalo isto. Radujemo se što su građani Srbije i BiH spasili turističku sezonu Crne Gore i što je patrijarh pod pancirnim ćebetom mogao da ostvari ona ustavna prava koja bi trebalo da uživa svaki čovek. Abazovićeva politikološko-filozofska saznanja i sagledavanja ostvarena u sarajevskom univerzitetskom habitatu sigurno su neophodna svakom uspešnom čoveku. Da nema stranih fondacija, ambasada, obaveštajnih službi i politike, siguran sam da bi se Džef Bezos, Bil Gejts i ona Cukenberg potukli oko toga kome će nasmejani mediokritetćić voditi firmu. I čakije bi tu radile.

​Ono što je sigurno, problem su Srbi. Eto svi su dobili udeo u vlasti, Milo Đukanović je pre mnogo godina i vođama srpskih stranaka nudio ulazak u vladu samo da prihvate DPS-ov program. Ukratko da Srbi budu jedini narod u Crnoj Gori bez nacionalnih prava. Oni su to odbili, sada se očekuje da posle pobede na izborima – potvrđene prvenstvom na izborima u Nikšiću, i boljim nego ranije uspehom u Herceg Novom – prihvate od koalicionih partnera ono što im balkanski Batista i Norijega u jednoj osobi nije mogao da nametne. Bizarno.

​Sve to protivno zaveštanju pokojnog mitropolita Amfilohija koji je do poslednjeg časa tražio „velju“, odnosno većinsku, vladu.

​Hvala Bogu pa je autoritarna Crna Gora svoje najbolje sinove i kćeri izvozila po svetu. Ovde su već decenijama aktivni dvojica filozofa Miodrag „Zeko“ i Balša „Balša“ Božović. Naravno, teško je prevazići sjaj ludila koji vrca iz očiju hiljaduletnog im prezimenjaka Ratka (on je poznavao dukljansku kraljicu Jakvintu, pa je samo po sebi razumljivo odakle potiče taj sjaj). Ipak, njih dvojica su dali jedan važan podsticaj demokratiji u Srbiji. Balša je bio poslanik Demokratske stranke i dok od tamo nije odstranjen – a stranka prethodno sa 25, pala na 2,5% narodne podrške – slušali smo drugosrbijanska romorenja i gomorenja, od ovog prezaštićenog, prebogatog, sve manje mladog čoveka, vudu karijere slične Dritanovoj. Mislim da je najvažnije što se o njemu može reći, ustvari onaj veliki uspeh o kome su javile novine – da na preskupo letovanje na Maldive odvede jednu ćerku porodice slične sopstvenoj. Kažu da je koštalo 20.000 evra, a divni mladi političar nije ni pokušao da da u egzotiku otputuje iz inostranstva. Sada je sa onom neelegantno popunjenom, sredovečnom ženom Aleksandrom Jerkov u nekakvoj nevladinoj organizaciji koja piše strategije i programe a da im ih niko ne traži.

​Nedavno su napisali čitav plan pacifikacije Zapadnog Balkana. Ne bih da sada prepričavam taj sistem zamisli koji ne bi mogao biti ostavren sve da je NATO pomogao hrvatskim, muslimanskim i albanskim trupama da zauzmu Beograd. Ono što bih ipak spomenuo jeste ideja da ratnim zločincima bude zabranjeno bavljenje politikom. Pošto su to do danas, sa nekim nebitnim izuzecima samo Srbi, jasne su prave intencije i istinski ciljevi. Druga zamisao je da iz javnog života (dakle iz medija, javnosti, prosvete, nauke, državnog zaposlenja…) budu isključeni oni koji su prema sudu autora ovog programa i njihovih zaštitnika, suprotstavljeni miru, dobrosusedstvu i sl.

​Jedva čekam da se ostvari blistava vizija Balša Zekova. Voleo bih samo da ovaj prerano oćelaveli sinčić, prethodno pita taticu kako je on – javnosti poznati učeni, vredni, lepi, napredni, na više univerziteta obrazovani vunderkind tretirao one koji su ga na trnovitom putu uspeha i bogatstva pokušavali da zaustave, spreče i ne daj bože satru? Kada mu plemeniti roditelj to ispriča, molim da to pomnoži sa deset i doda tome još par kilotona eksploziva. Ko nasrne na mene, moj rad i radno mesto, napao je na moju decu. Nikome ne pretim. Ja to ne radim. Samo obećavam i zaklinjem se. Ima nas u Srbiji hiljde koji smo put pravednosti, mira i demokratije izabrali zato što smo tako vaspitani i mislimo da je tako dobro, a ne zato što smo kukavice. Postoje prilike u životu kada samo hrabrost ostaje. Ne radujem se prilici da je pokažem, ali neka niko ne misli da neću.

​Kod vas u Crnoj Gori je mnogo gore. Odavno su vas iz svega isključili i sve vam zabranili. Sada vam ne daju ni izboru pobedu. Možda je zato došlo vreme da razmišljate kao ja.