Pavićević za BORBU: Evropa podržava ulazak DF-a u Vladu!

Piše: Vladimir Pavićević,Platforma za Crnu Goru

​Na pitanje novinara kako Evropska unija komentariše mogućnost da Demokratski front (DF) ima predstavnike u crnogorskoj vladi, predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je svoj odgovor sažela u jednostavnu poruku – građani Crne Gore odlučuju, to je demokratija. Takav odgovor na konferenciji za novinare nedavno u Podgorici najprije je proizveo situacionu zaprepašćenost Mila Đukanovića koji je stajao na dva metra od gošće. Potom je slična reakcija izazvana i kod onih aktera u crnogorskom društvu koji u dužem periodu pokušavaju da održe živom zabludu da su naši međunarodni partneri protiv ulaska DF-a u Vladu.

​Predsjednica Evropske komisije je svojim stavom samo podsjetila sve u Crnoj Gori da je temeljni princip savremenih evropskih i demokratskih država i društava poštovanje izborne volje građana. A izborna volja građana 30. avgusta prošle godine bila je jasna – Demokratski front je sa svojim partnerima u koaliciji Za budućnost Crne Gore ubjedljivo najjači konstituent nove vlasti i ne samo da treba da ima članove u Vladi, već treba da bude dominantna formacija kada se govori o sastavu prve postđukanovićevske Vlade Crne Gore. Evropa je, dakle, za ulazak DF-a u Vladu.
​
​Lično nije političko. Otud odsustvo ličnih simpatija prema nekom političaru ili prema određenoj političkoj organizaciji ili postojanje istorije ličnih animoziteta ne bi trebalo u civilizovanim i prosvećenim društvima da bude kriterijum za odlučivanje o političkoj budućnosti jedne države. Takva iskustva se kod racionalnih ljudi prevazilaze definisanjem kompromisa koji obezbjeđuju korake na bolje. Danas je toliko očigledno da je rekonstrukcija crnogorske vlade koja bi značila i ulazak DF-a u tu vladu korak naprijed da samo oni ljudi u Crnoj Gori kojima nedostaje osjećaj za elementarnu političku logiku to ne prihvataju.

​Argument da je ekspertska vlada najbolji model tranzicione vlade u Crnoj Gori odavno je nekredibilan. Već je prilikom formiranja Vlade bilo očigledno da su neke resore preuzeli ministri koji nemaju nikakvo stručno iskustvo ni znanja u tim oblastima. To je na samom startu diskreditovalo koncepciju Krivokapićeve vlade. Model eksperata je doživio totalni krah kada je na prvom prolaznom vremenu građanima postalo jasno da “eksperti” ne isporučuju rezultate i da mjestimično proizvode više novih problema nego što su uspjeli da riješe stare probleme.

​Sve to su bili signali Milu Đukanoviću da naspram sebe ima slabu vladu, koju je cetinjskim dešavanjima 4. i 5. septembra ove godine pokušao potpuno da sruši. Imali smo paradoksalnu situaciju da Milo, koji je ostao bez uporišta i u Crnoj Gori i van Crne Gore, uspijeva da osmisli situaciju u kojoj će iako politički veoma oslabljen uzdrmati takvu vladu. To je bilo moguće upravo zbog lažnog ekspertskog karaktera te vlade, kao i zbog neuvažavanja čistog fakta da je u svakoj demokratskoj državi vlada politička institucija i da su građani glasali za ideje i politike, a ne za eksperte.

​Svojim odvažnim držanjem tih prvih septembarskih dana, Zdravko Krivokapić je sebi obezbijedio još jednu šansu u crnogorskoj politici. Ta dešavanja su postala i još jedan u moru dokaza da vladu treba osnažiti. Jedini logični način da dobijemo snažnu vladu je da politički autoriteti iz svih pobjedničkih saveza sa izbora, pa i politički autoriteti iz DF-a, budu u toj vladi. Ovaj bazični dogovor o rekonstrukciji vlade značio bi i da su obezbijeđene pretpostavke da će naredne tri godine biti do maksimuma iskorišćene za reformske zahvate u crnogorskom društvu.

​U rekonstruisanoj vladi treba obezbijediti mjesta i za političke predstavnike Bošnjaka i Albanaca koji imaju svoje reprezente u Skupštini Crne Gore. Sa njima bi Krivokapićeva vlada imala podršku 45 poslanika i to bi na duži rok značilo stabilizaciju prilika u crnogorskoj politici i ubrzanje reformi. Efekat takvog dogovora bio bi i još vidljiviji pad uticaja Milovog DPS-a i njihovo dalje slabljenje. To je dogovor koji učvršćuje i evropski put Crne Gore i kojim se našim partnerima u EU šalje signal da bismo zaista mogli da budemo prva naredna članica. Svako ko ne vidi ovaj jasno trasirani put, taj je ili neinformisan o procesima u regionu i u Evropi, ili ne razumije politiku, ili je jednostavno pokvareni um.