Kineski predsjednik: Nedopustivo spoljno miješanje u pitanje Tajvana
Pitanje Tajvana je isključivo unutrašnje pitanje Kine, nije dozvoljeno nikakvo strano mešanje, a zadatak mirnog ponovnog ujedinjenja zemlje sigurno će biti ispunjen, izjavio je kineski predsednik Si Đinping.
„Tajvansko pitanje nastalo je iz nacionalne slabosti i haosa i nesumnjivo će biti rešeno preporodom nacije… Mirno ponovno ujedinjenje domovine u najvećoj meri odgovara zajedničkim interesima kineske nacije, uključujući tajvanske sunarodnike“, rekao je kineski lider u govoru povodom 110. godišnjice Sinhajske revolucije.
Si Đinping je napomenuo da se Peking pridržava osnovne politike „mirnog ponovnog ujedinjenja“ i principa „jedna zemlja, dva sistema“, podržava princip „jedne Kine“, konsenzus između Kine i Tajvana iz 1992. godine i promoviše miran razvoj odnosa.
„Kineska nacija ima slavnu tradiciju opiranja raskolu i odbrani jedinstva. Raskol ‘nezavisnosti Tajvana’ predstavlja najveću prepreku ponovnom ujedinjenju domovine i ozbiljnu skrivenu pretnju preporodu nacije. Kraj onih koji zaboravljaju svoje pretke, izdaju domovinu ili dele državu, nikada neće biti uspešan“, istakao je on.
Predsednik Kine je naglasio da je „tajvansko pitanje isključivo unutrašnja stvar Kine i ne dozvoljava nikakvo spoljno mešanje“.
„Niko ne treba da potcenjuje snažnu odlučnost, nepokolebljivu volju i značajnu sposobnost kineskog naroda da brani državni suverenitet i teritorijalni integritet. Istorijski zadatak potpunog ponovnog ujedinjenja domovine mora se realizovati i on će sigurno biti ispunjen“, zaključio je on.
Ranije je ministar odbrane Tajvana Čiu Kuo Čeng izjavio da će kontinentalna Kina do 2025. godine imati sve mogućnosti za potpunu invaziju na Tajvan. Njegova objava usledila je nakon što je Narodnooslobodilačka vojska Kine od 1. oktobra uputila na obale Tajvana skoro 150 ratnih aviona.
Zvanični odnosi između centralne vlade Kine i njene ostrvske provincije prekinuti su 1949. godine nakon što su se snage Kuomintanga, predvođene Čiang Kai Šekom, poraženim u građanskom ratu sa Komunističkom partijom Kine, preselile na Tajvan. Poslovni i neformalni kontakti između ostrva i kontinentalne Kine obnovljeni su krajem 1980-ih. Početkom 1990-ih, strane su počele da kontaktiraju preko nevladinih organizacija – Pekinškog udruženja za razvoj odnosa preko Tajvanskog moreuza i Fonda za razmenu preko moreuza u Tajpeju.