Defile, počasna paljba, zastave — Srbija obeležava Dan srpskog jedinstva
Srbija i Republika Srpska obilježavaju 15. septembar, Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, a tim povodom u Beogradu će biti održane brojne manifestacije, dok će centralna svečanost biti održana na Savskom trgu pored spomenika Stefanu Nemanji.
Prema informacijama, oko 17 sati sa Kalemegdana će se začuti počasna artiljerijska paljba, povodom praznika.
Zatim će od spomenika Vojvodi Vuku ka Trgu Republike krenuti defile ustanika, dok će ka centralnom gradskom trgu, od spomenika Njegošu sa Akademskog platoa krenuti defile folklora.
Zatim će svi učesnici krenuti sa Trgu Slavija, dok će defile pukovskih zastava poći ka Slaviji od spomenika Karađorđu.
Trubači i konjica biće na Slaviji, i sviraće Marš na Drinu.
Defile zatim nastavlja ka Vladi Srbije, gdje će komandir konjičke jedinice predati simbolično raport slavnom junaku iz Prvog svetskog rata „vojvodi Živojinu Mišiću“.
Građani će se iz svih ovih pravaca slivati ka Savskom trgu, gde će biti održana centralna ceremonija, kod spomenika Stefanu Nemanji.
Programom je predviđeno da posle naleta helikoptera, uslijedi himna Srbije „Bože pravde“, koju će izvesti hor RTS, a zatim i numera „Pukni zoro“ u izvođenju Dejana Petrovića i Big benda.
Na ceremoniji će se obratiti patrijarh srpski Porfirije, srpski član Predsedndištva BiH Milorad Dodik i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Program će biti okončan izvođenjem pesme „Ovo je Srbija“ i vatrometom iznad Beograda.
Praznik – Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave ustanovljen je prošle godine, a izabrano je da to bude 15. septembar – Dan proboja Solunskog fronta.
U cilju utemeljenja ovog praznika pozvani su svi naši ljudi, gdje god živjeli, Srbi iz svih krajeva,da tog dana, tamo gde žive, na kuću ili zgradu, istaknu srpsku trobojku.
Danas bi u skupštinama Srbije i RS trebalo da bude usvojen i Zakon o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličnog pisma, istovetan akt, kojim je, definisano ustanovljavanje dodatnih mera, čiji je cilj negovanje srpskog jezika i ćiriličkog pisma, kao i kulturnih i tradicionalnih vrednosti, i šira upotreba ćiriličkog pisma u javnom životu, s obzirom na istorijski, kulturni i identitetski značaj tog pisma.
(Sputnik)