Održan prvi regionalni željeznički samit
Samit je okupio ministre saobraćaja zemalja Zapadnog Balkana i graničnih zemalja, predstavnike Evropske komisije i profesionalaca iz oblasti železničkog saobraćaja koji su razgovarali na temu unapređenja regionalne i evropske saobraćajne politike i doprinosa izgradnji digitalizovanih i održivih sistema železničkog saobraćaja u regionu. Učesnici su se saglasili i odredili prioritete koji uključuju ponovno uspostavljanje mreže vozova u cilju bolje povezanosti u regionu i EU, unapređenje procesa digitalizacije sistema železnica u oblasti razmene podataka kod prekograničnog prevoza putnika i robe, poboljšanje bezbednosti pružnih prelaza kao i otvaranje železničkog tržišta.
Izgradnja moderne, digitalizovane železničke mreže, sa direktnim ekspresnim vozovima koji povezuju najznačajnije gradove u regionu će doprineti uspostavljanju bolje povezanosti, obezbediti sigurniji oblik transporta za poslovna i privatna putovanja na Zapadnom Balkanu i doprineti održivosti životne sredine. Ova odluka je prepoznata kao osnovni prioritet dokumenta pod nazivom Posvećenost železnici koji je danas potpisan od strane ministara saobraćaja u regionu na prvom Železničkom samitu Zapadnog Balkana koji se održao u Beogradu. Samit je održan u organizaciji Stalnog sekretarijata Transportne zajednice, Evropske investicione banke (EIB) i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), a pod okriljem Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Republike Srbije.
„Siguran sam da će prvi Železnički samit Zapadnog Balkana odigrati ulogu pokretača i uticati na pozitivne promene u oblasti investicija u železnički saobraćaj i reformu politika vezanih za železnicu. To će učiniti da železnički saobraćaj ponovo postane atraktivan za građane i poslovne ljude u regionu. Ovo se može postići istovremenim radom na dva koloseka – kroz usvajanje standarda i izgradnju i poboljšanje postojeće infrastrukture. Drago mi je da vidim da je samit okupio i kreatore politika i predstavnike finansijskih institucija koji zajedno mogu da dovedu do pozitivnih promena. Imajući u vidu da železnički saobraćaj ima najmanje štetan uticaj na životnu sredinu, on je odgovoran za izuzetno mali postotak emisija gasova sa efektom staklene bašte i ima veliki potencijal da doprinese ekonomskom napretku celog regiona“, izjavio je gospodin Matej Zakonjšek, direktor Stalnog sekretarijata Transportne Zajednice.
„Evropska investiciona banka (EIB) rado podržava sve inicijative koje doprinose održivom transportu i modernizaciji železnice u skladu sa standardima Evropske unije. Pametnija, bezbednija i digitalizovana železnica u celom regionu će doprineti da odgovorimo na probleme životne sredine i pređemo na održivije oblike transporta. Kako bi se postigao ovaj cilj, železničkom sektoru su neophodne velike investicije i tehnička podrška. EIB će podržati implementaciju Ekonomsko-investicionog plana i pružiti pomoć lokalnim partnerima kako bi pristupili raspoloživim fondovima. Uz svoje više decenijsko prisustvo u regionu i kao lider u oblasti investicija u železnički saobraćaj, EIB je samo do danas uložila preko 5 milijardi EUR u transportni sektor.“, izjavila je g.đa Ljiljana Pavlova, potpredsednica EIB za region Zapadnog Balkana.
„EBRD pruža podršku zemljama Zapadnog Balkana u procesu ozelenjavanja svojih privreda i nešto manje od polovine naših investicija je usmereno ka projektima koji podržavaju zelenu agendu. Obzirom na činjenicu da se svet okreće zelenijim i odgovornijim oblicima transporta, a uz dostupna finansijska sredstva, ovo je prilika koju zemlje Zapadnog Balkana ne smeju da propuste da investiraju u svoje železnice. Zajedno sa EU i EIB, mi smo posvećeni pružanju kontinuirane podrške u vidu struktuiranih i priuštivih finansijskih sredstava za razvoj železnice kao održivog, zelenijeg i bezbednijeg oblika transporta u zemljama Zapadnog Balkana“, izjavila je g.đa Nandita Paršad, direktorka Grupe za održivu energiju, EBRD.
Samit je organizovan da koincidira sa dolaskom voza „Connecting Europe Express“. Osmišljen u okviru Evropske godine železnice, ovaj voz, koji će proći kroz 26 evropskih zemalja, je doputovao u Beograd 12. septembra odakle će nastaviti svoj put ka Skoplju i dalje.