Danas je Sveta Marija Magdalina: U narodu poznata kao „Blaga Marija“

Sveta Marija Magdalina beše rodom iz grada Magdale u Siriji, zbog čega i bi nazvana Magdalina, iz plemena Isaharova. Mučena od sedam zlih duhova, ona ču za Hrista Spasitelja kako izgoni đavole i isceljuje od svih bolesti.

Stoga ona dođe k Spasitelju koji u to vreme prohođaše gradove i sela u Galileji propovedajući Evanđelje, isceljujući Svojom božanskom silom i svuda čineći dobro svima, i čovekoljubive milosti Njegove udostoji se i ona.

Jer Gospod milostivo pogleda na nju i istera iz nje ljute mučitelje – sedam đavola, i ozdravi joj ne samo telo nego i dušu. On joj prosveti um svetlošću poznanja istine, da bi verovala u Njega – istinitog Mesiju, Sina Božjeg, poslanog od Boga Oca na spasenje sveta.

I postade ova Marija učenica Hristova i sledbenica Njegova, i sa ostalim svetim ženama služaše Mu sve do Njegovog dobrovoljnog stradanja, krsne smrti i pogrebenja. O tome sveti evanđelist Matej piše ovako: Onde behu i gledahu izdaleka mnoge žene koje su išle za Isusom iz Galileje i služile mu. Među njima beše Marija Magdalina (Mt. 27, 55-56).

Pod krstom na Golgoti stajala je i Magdalina, i gorko tugovala sa Presvetom Bogorodicom, i tešila neutešnu Bogomater kojoj nož probadaše dušu.
I kao što sveta Magdalina beše verna sledbenica i služiteljica Gospoda Hrista za vreme Njegovog zemnog života, takva ona ostade i kada On mrtav ležaše u grobu. Jer kao verna učenica, želeći da Mu i mrtvome posluži, ona prva dođe na grob sa skupocenim mirisima. I to ne jedanput nego triput dođe.

Prvi put dođe rano, dok još beše mrak, odbacivši slabost i strah ženski; i ugledavši kamen odvaljen od groba otrča brzo natrag i izvesti svetog Petra i svetog Jovana Bogoslova govoreći: „Uzeše Gospoda iz groba“. Petar i Jovan pohitaše na grob, a za njima i sveta Magdalina. I to bi njen drugi dolazak na grob. Kada ova dva apostola u grobu Hristovom ne videše ništa drugo do pogrebne haljine, vratiše se, a sveta Marija ostade kod groba plačući, i nadviri se nad grob i vide dva anđela u belim haljinama gde sede jedan čelo glave a drugi čelo nogu gde beše ležalo telo Isusovo; i anđeli joj rekoše: Ženo, što plačeš? – a ona im odgovori: Uzeše Gospoda mog, i ne znam gde ga metnuše. – Rekavši to ona se obazre natrag, i vide samog Gospoda Hrista gde stoji, i ne poznade Ga; no misleći da je vrtar upita Isusa za Isusovo telo: Gospodine, ako si ga ti uzeo kaži mi gde si ga metnuo, i ja ću ga uzeti. – I kada je Gospod oslovi po imenu rekavši: „Marija!“ tada ona poznade da je to sam Gospod, i pripade k nogama Njegovim klanjajući Mu se, iako joj Gospod zabranjivaše da Ga se ne dotiče. I bi poslana od Gospoda k bratiji. Sve se ovo zbi pre izlaska sunca, pri sijanju zornjače. A treći put sveta Marija Magdalina dođe na grob sa drugim svetim ženama kada sunce već beše granulo.

One tamo videše anđela koji ih obavesti o vaskrsenju Hristovom, i kada se vraćahu k apostolima, sveta Magdalina po drugi put vide vaskrslog Gospoda koji se tada javi svima Mironosicama. Jer Gospod ih srete i reče im: „Radujte se!“ A one pristupivši uhvatiše se za noge njegove i pokloniše mu se. Tada im reče Isus: „Ne bojte se; idite te javite braći mojoj“. I kao što sveta Magdalina bi prva gledalica vaskrslog Gospoda Hrista, tako ona bi i prva blagovesnica vaskrsenja Njegovog. Po vaznesenju Gospodnjem ona proputova mnoge zemlje blagovesteći Hrista, kao i sveti apostoli. Doputovavši u Rim, ona izađe pred ćesara Tiberija, i predajući mu jajce crveno obojeno, pozdravi ga rečima: „Hristos voskrese!“

U isto vreme ona optuži ćesaru Pilata za njegovu nepravednu osudu Gospoda Isusa. Njenu tužbu ćesar je primio, i Pilata premestio iz Jerusalima u Galiju, gde je ovaj nepravedni sudija u nemilosti carskoj i u teškoj bolesti skončao. Potom sveta Magdalina iz Rima otputova u Efes ka svetom Jovanu Bogoslovu, kome je apostolski pomagala u delu propovedanja Evanđelja. Sa velikom ljubavlju prema vaskrslome Gospodu i sa velikom revnošću javljala je ona Evanđelje svetu kao pravi Hristov apostol, zbog čega je i nazvana ravnoapostolna.
Pošto apostolski posluži Gospodu, sveta Magdalina se blaženim usnućem prestavi ka Gospodu, i bi sahranjena u onoj istoj pećini, u kojoj kasnije i sveti sedam mladića, čudotvorno uspavanih na stotine godina, potom oživelih, pa onda umrlih. Netljene čudotvorne mošti svete ravnoapostolne Marije Magdaline biše u devetom veku pri caru Lavu IV Mudrom svečano prenete iz Efesa u Carigrad i smeštene u hramu manastira svetoga Lazara, čineći čudesa u slavu Hrista Boga našeg, kome čast i poklonjenje kroza sve vekove. Amin.
Neki smatraju da je sveta Marija Magdalina sestra Lazareva Marija, i žena bludnica koja suzama opra noge Gospodu Hristu i kosom od glave svoje ih otre i mirom ih pomaza. Ali to nije tačno. Jer Lazareva sestra beše iz Vitanije, rodom Judejka, a sveta Magdalina iz Magdale u Siriji, zbog čega se i naziva Magdalinom; pritom ona je počela pratiti Gospoda Hrista u Galileji a ne u Judeji.

Osim toga očigledno je da Lazareva sestra nije mogla biti bludnicom, pošto je Zakon zabranjivao kćerima Izrailjskim da budu bludnice; o tome u Mojsijevim knjigama piše: Da ne bude bludnice između kćeri Izrailjevih (5 Mojs. 23, 17). Ako bi pak neka bila uhvaćena u takom grehu, Zakon je narećivao da se takva kamenjem ubije. Stoga, kako bi Lazareva sestra blizu Jerusalima, sama kćer Izrailjeva, mogla biti javnom grešnicom? Zar nju ne bi po Zakonu svome kamenovali Jevreji, koji su i prema Lazaru bili neprijateljski raspoloženi? Pored toga, i Lazar je bio čovek čestit, ugledan, i visokog položaja, – bio je gradonačelnik u Vitaniji; – i druga sestra njegova Marta, bila je takođe čestita i viđena; i kako bi oni dopustili svojoj sestri Mariji da bude javna grešnica?

Nema dakle sumnje da Lazareva sestra nije ona žena bludnica o kojoj se govori u Evanđelju.

Isto tako u Evanđelju nema nikakvog ukazanja da je Magdalina bila ta bludnica koja suzama opra noge Spasitelju i kosom ih svojom otra i mirom pomaza. Ako je to bila ona, kako su ljudi mogli imati sa njom grešne odnose kada je ona bila luda, mučena od sedam zlih duhova?

I da je Magdalina bila ta bludnica, i kao javna grešnica dugo vreme pratila Gospoda Hrnsta i Njegove učenike, šta bi na to rekli ogorčeni neprijatelji i mrzitelji Gospoda Isusa – Jevreji, koji su Ga iz zlobe stalno vrebali da Mu pronađu neku manu ili krivicu, i onda optuže i osude? Kada su se učenici Hristovi, jednom videvši Gospoda gde razgovara sa Samarjankom, čudili što razgovara sa ženom (sr. Jn. 4, 27), utoliko pre neprijatelji Hristovi ne bi oćutali gledajući svakog dana gde javna grešnica prati Gospoda Hrista i služi Mu.
Da je žena bludnica jedno, a sveta Magdalina drugo, jasno se vidi iz crkvenih bogoslužbenih knjiga: o ženi bludnici govori sinaksar na Veliku Sredu (Posni Triod), a o svetoj Mariji Magdalini sinaksar u treću nedelju po Uskrsu (Cvetni Triod).