Grajfov naučni izveštaj i Inckova tamnica naroda

Piše: dr Aleksandar Raković

Namena izveštaja je i da ispravi nepravdu nanetu srpskom narodu i odbaci izvrnuti prikaz istorije koji se neprestano zloupotrebljava protiv Srba

Nezavisna međunarodna komisija za istraživanje stradanja svih naroda u srebreničkoj regiji u periodu od 1992. do 1995. godine objavila je 21. jula 2021. opširan izveštaj na engleskom i srpskom jeziku, obima 1.105 strana na engleskom i 1.035 strana na srpskom. Izveštaj je sačinilo deset naučnika i stručnjaka sa svih meridijana, različitih nacionalnosti, veroispovesti i boje kože: iz Izraela, Sjedinjenih Američkih Država, Japana, Nemačke, Austrije, Nigerije, Australije, Italije i Srbije.

ISTORIJSKE ČINJENICE Predsednik ove komisije Gideon Grajf naglašava da su se autori izveštaja oslonili na opsežne izvore, brojne svedoke i bogatu dokumentaciju, na osnovu koje su u skladu s naučnom metodologijom sastavili profesionalan, objektivan, autentičan i pouzdan izveštaj. Komisija se, dakle, oslonila na istorijske činjenice. Pri tome, Grajf ističe da je komisija u potpunosti bila nezavisna i da tokom njenog rada niko nije vršio pritiske.
U izveštaju desetočlane međunarodne komisije objavljen je suštinski zaključak, u kome stoji da u ratnim događajima u Srebrenici (16–23. jul 1995) nije bilo genocida, niti se zločini počinjeni na tom prostoru na bilo koji način mogu smatrati genocidom. Stoga se, posebno naglašava Grajf, trajno mora isključiti iz istorije pojam „genocida“ koji se samo s lošim namerama vezuje za Srebrenicu. Naime, definicija genocida podrazumeva da je jedna grupa imala nameru da do kraja uništi drugu grupu. Međutim, prema ovom izveštaju, nije postojala nikakva namera da se u Srebrenici jedna grupa obračuna s drugom grupom time što bi je potpuno uništila. To, na osnovu opsežnih naučnih istraživanja, tvrdi Grajfova komisija.

Kada je reč o ovom izveštaju, Grajf je naglasio da je, kao pripadnik jevrejskog naroda, posebno osetljiv na nepravdu. Saopštio je da su srpske civilne žrtve u Srebrenici i okolini od 1992. do 1995. iznosile nekoliko hiljada ljudi, civila koji su stradali prilikom napada na srpska sela. Grajf stoga naglašava da je namena izveštaja i da ispravi nepravdu nanetu srpskom narodu i odbaci izvrnuti prikaz istorije koji se neprestano zloupotrebljava protiv Srba.

KONTROLA MISLI Nasuprot nalazima izveštaja Grajfove nezavisne međunarodne komisije, visoki predstavnik za Bosnu i Hercegovinu u ostavci – u svojstvu okupacionog guvernera – zauzvrat je 23. jula 2021. nametnuo dopune u Krivičnom zakonu Bosne i Hercegovine kojima je kriminalizovao „negiranje genocida“ u Srebrenici i „veličanje ratnih zločinaca“. Predviđena kazna za ovo je zatvorska i kreće se od šest meseci do pet godina za „negiranje genocida“ i najmanje tri godine za „veličanje ratnih zločinaca“.

Incko je time ukinuo pravo na slobodu govora i mišljenja. Od Bosne i Hercegovine napravio je tamnicu naroda i koncentracioni logor u kojem se kontrolišu misli, reči i dela građana. Incko ostavlja Bosnu i Hercegovinu kao Nađmeđer i Jasenovac 21. veka u kojem će Zapad i njegovi sarajevski sateliti zbog verbalnog delikta trpati iza rešetaka srpsku decu, žene, muškarce i starce. Uz to, Incko je ukinuo pravo istoričarima i pravnicima da se na osnovu starijih i novih činjenica i tumačenja na naučnostručan način bave događajima u Srebrenici i okolini.

Incko je, dakle, u Bosni i Hercegovini krenuo putem Benjamina Kalaja, Stjepana Sarkotića i Ante Pavelića. Na Inckov mentalni ali i očekivani fizički teror potreban je kompetentan odgovor državnih organa Republike Srpske i Republike Srbije, kao i odgovor naučne zajednice. Nauka ne sme biti lišena drugačijeg mišljenja. Izvesno je da će izveštaj Grajfove komisije sada biti još primećeniji u javnosti, kako domaćoj, tako i međunarodnoj.

Na kraju, Incko je svojim potezom orvelijanske kontrole misli, reči i dela uveo Bosnu i Hercegovinu u poslednju fazu postojanja. Sledeće što bi moglo da se dogodi je ukidanje prava na snove i maštu. Dakle, totalni teror. Da bi se to izbeglo, najsrećnije rešenje bi bilo što skorije razdruživanje prema češkoslovačkom modelu. S Bosnom i Hercegovinom je gotovo. Republika Srbija, Republika Srpska i Crna Gora treba da stvore svoju saveznu državu.