Italija preko penala do finala

Italija je prvi finalista Evropskog prvenstva u fudbalu! Španija ide kući.

Posle penal drame na Vembliiju, 1:1 u 120 minuta igre, Italijani su imali više sreće na penal ruletu u kojem je presudan bio promašaj Alvara Morate. Italijani su pogodili četiri, Španci dva penala i napokon je sreća posle dugo vremena pogledala Azure na penal lutriji. Prije 12 godina su Španci imali sreće protiv Italijana u četvrtfinalu EP, sada je Fortuna pogledala plavu stranu.

Azuri idu po titulu koja im izmiče još od čuvenog ponovljenog finala protiv Jugoslavije 1968. godine. Četiri puta su bili prvaci svijeta, ali samo jednom Evrope i sada su na korak od toliko željenog trofeja. Tamo će ih čekati Danska ili Engleska.

Zasluženo ili ne, teško je reći. Bila je Španija za nijansu bolja večeras ali je i italijanska odbrana položila još jedan težak ispit. Očigledno je da Furiji nedostaje ubilačkog insitinkta u špicu i da je selektor Luis Enrike pogriješio sa Ojarzabalom kao iznenađenjem u špicu. Manćinijeva Italija je igrala i napadala koliko je mogla. Iskoristila je i individualnu klasu koju ima. Dovoljno da dođe do penala i da je sreća pogleda.

Italijanski selektor se odlučio da ništa ne menja i da izvede potpuno očekivanu postavu iako je Imobile bio neubjedljiv u prethodnim mečevima. Samo je napravio prinudnu promjenu na lijevom beku gde je Emerson Palmijeri zaigrao umesto povređenog Spinacole. Sa druge strane, Luis Enrike je opet kombinovao i mijenjao. Erika Garsija umjesto Pau Toresa u tandemu sa Laportom je bila očigledna Enrikeova namera da pobjegne od zamke sa dvojicom lijevonogih štopera protiv Lorenca Insinjea na lijevoj strani napada Italije. Ipak, mnogo veće iznenađenje je bila odluka da Ojarzabal počne kao najistureniji umjesto Morate ili Morena. Možda je Enrike mislio da će se Morata ugušiti u zagrljaju štoperskog tandema Bonući – Kjelini i zato je prednost dao ’lažnoj devetki’ Ojarzabalu koji se više izvlači, mijenja pozicije sa Olmom i Toresom i nezgodan je za italijansku zonu. Nije se proslavio…

Očekivano je bilo da Španci od starta dominiraju u pasu i da imaju loptu više u nogama, ali isto tako i da Italija bude ciničnija u napadu i da pokaže klasu poteza u završnici što je Špancima nedostajalo na ovom prvenstvu. Upravo se to vidjelo u majstorskom šutu Insinjea koji je završio na stativi. Iako je Napolijev maestro bio u ofsajdu, bio je to pokazatelj koliko Italijanima malo treba.

Imala je Španija loptu u posedu 77 odsto u prvih 15 minuta igre, a terenom je gazdovao čudesni Pedri. Šta radi to dijete od 18 godina… Kakva mirnoća, kakva lakoća. Kakav je samo pas provukao iza leđa cijeloj odbrani Italije za Ojarzabala koji je loše primio loptu i propustio sjajnu šansu da izađe ’jedan na jedan’ sa Donarumom. Briljirao je Pedri u prvom poluvremenu i imao perfeketnih 100 odsto uspešnosti u dodavanjima (31/31) od čega je čak 22 pasa imao na protivničkoj polovini. Nevjerovatan igrač…

Ali prijetili su i Italijani iz svake iole ozbiljne situacije. Jednu dobru su baš uprskali kada Imobile i Barela nisu iskoristili istrčavanje Simona i praznu mrežu. Imala je i Italija sreće u 25. minutu. Donaruma je sjajnom odbranom zaustavio pokušaj Olma koji je uspio da šutira okružen gomilom Italijana. Sjajan je bio Olmo u igri ali mu je nedostajala završnica koju imaju Insinje ili Kjeza na drugoj strani.

Nasjeli su Španci na Insinjeov lažnjak kada je proigrao Emersona i kada je lopta zakačila Aspilikuetu i i pogodila okvir gola. Imala je Furija sreće tada…

Počelo je i drugo poluvrijeme pritiskom Španije i opasnim pokušajem Busketsa. Manćini je već spremio Berardija umjesto opet slabog Imobilea kada je Kjeza raspalio italijanske navijače. Majstorski gol je postigao Enrikov sin. U stilu Insinjea je sa lijeve strane palsirao kiflu u malu mrežu Simonovog gola.

Posle onog prelijepog gola kojim je proveo Italiju preko Austrije u osmini finala, večeras je još jednom pokazao da je čovjek poteza kojem malo treba da prospe po terenu čisto fudbalsko majstorstvo. Radi on to i na klupskom planu, sjetite se kako je sa dva gola potopio Milan na San Siru ali je nažalost minule sezone morao da bude u sjenci nekih većih imena pa i da igra beka kada je to trebalo. Manćini mu je dao slobodu naprijed bez mnogo defanzivnih opterećenja i vidjelo se kakav je efekat dobio.

Luis Enrike je odmah reagovao i Moratu uveo umjesto Ferana Toresa, dok Manćini nije odustao od ulaska Berardija umesto Imobilea. Kada je Ojarzabal nekoliko minuta kasnije propustio zicer glavom sa peterca na dodavanje Kokea, djelovalo je da su zvijezde zapisale Italijane u finalu. Berardi je tada imao dobru šansu ali je Simon odbranio nogama.

Enrike nije mnogo čekao i pojačao je ulascima Rodrija i Morena umjesto slabih Kokea i Ojarzabala. Manćini je mislio da je vrijeme za zatvaranje utakmice i uveo Pesinu i Toloja umjesto Veratija i Emersona. Ispostavilo se da je Enrike pogodio, a Manćo prerano stao u gard.

Pritisak Španaca sa totalnom ofnazivom i dva špica je urodio plodom. Morata je odigrao majstorski dupli pas sa Olmom i bio haldnokrvan u završnici za zasluženo izjednačenje.

Probao je Manćini ulascima Lokatelija i Belotija umesto Barele i Insinjea ali je Italija bila još slabija. Pedri je nastavio da blista i gazduje sredinom terena. Posle 90 minuta je imao 55 tačnih od 55 odirganih dodavanja?!

U produžecima je tempo malo splasnuo. Španci su držali loptu, ali nisu bili opasni u završnici. Donaruma je lako otklonio nekoliko nezgodnih situacija. Italija je bilo bezopasna i djelovala je srećnija što je došla do penal lutrije.

Koja je počela vatreno.

Simon je pročitao Lokatelija, a Olmo gađao preko gola. Napadači Beloti i Moreno su bili sigurni u drugoj seriji. Bonući i Alkantara kao stari vukovi rutinski pogodili u trećoj. Bernardeski je gađao jako i precizno u četvrtoj, a Donaruma je konalno pročitao mlak šut Morate i došao do te čekane odbrane koju je dokazani penal majstor Žoržinjo pretvorio u pobjedu.

(Mozzart)