Ako ćemo u Evropu, moramo evropski, ne DPS-vski. Povratak statusa srpkog jezika ispravio bi nepravdu s kojom se Srbi i govornici srpskog jezika suočavaju godinama unazad. Ipak, ono što je poražavajuće je činjenica da u 21. vijeku postoje ljudi koji se protive minimalnim ljudskim pravima. A šta je minimum ako ne to da većinski jezik bude službeni?! Šta je minimum ako ne usprotiviti se diskriminaciji?
Nije evropski diskriminisati, a ako ćemo u Evropu, njene vrijednosti moramo prihvatiti i kad nam se ne dopadaju. A zamiliste da postoji neko kome se ne dopada borba protiv obespravljenosti!
Naša redakcija već je ukazivala na primjer skandinavskih zemalja koje su na zreo način riješile pitanje službenih jezika uvažavajući svoje sugrađane. Norveška nije jedina zemlja koja dokazuje koliko je važno voditi računa o ustavnim pitanjima.
Prihvatila je švedski kao službeni zbog broja govornika koji je u procentima drastično manji od govornika srpskog jezika u Crnoj Gori. A je li Norveška zatucana zemlja, ili država na koju se mnoge ugledaju?
I koliko je Norveška valjala upravo onima koji sad gunđaju protiv srpskog jezika… Kada je u pitanju EU, i tu nordijske zemlje pokazuju otvorenost za službene jezike pošto je u Finskoj pored finskog službeni i švedski.
Ako ćemo u Evropu, moramo evropski. Jedan od najčešćih argumenata u pokušaju protiv vraćanja zasluženog statusa srpskom jeziku jeste taj da jezik mora pratiti ime države. Da postoji neko ko ne razumije razliku između države i jezika prosto je šokantno, a još skandaloznije to što se taj neko dokopao poslaničke klupe ili kakve važne funkcije prije toga.
Možda šta je to Evropa bolje zna Austrija nego DPS pioni. Tri decenije u Evropskoj uniji naprema tri decenije tirjanstva. Šta je više evropski? A u istoj toj Austriji službeni je, gle čuda, njemački! Nit prati ime države, nit je ko pitao Mila, Zoje, Čirgiće, Aleksnadre ili Nele šta misle o tome.
A nisu se oni ni sjetili ni Beča ni Evrope. Da jesu, sigurno se ne bi hvatali za labave i neistinite tvrdnje da su jezik i država isto. Ne bi vrijeđali sopstvenu inteligenciju, a ni inteligenciju naroda. Ili možda misle da Austrija nije zaslužila da je u Evropskoj uniji?
Ako ćemu u Evropu, moramo evropski. I sjetiti se Luksemburga i kad ne treba da se dolijeće pred izbore. Isti taj Luksemburg u koji se DPS uzdao i kleo ima tri službena jezika. Pored luksemburškog, i njemački i francuski. Pa smeta li mu to šta da ima impozantnu ekonomiju?
Još je primjera koliko je za evropske integracije važno da srpski bude službeni. Kipar, zemlja Evropske unije, i pored istorijskih previranja, nije uskratila elementarna prava svojim građanima i službeni su grčki i turski jezik. Irska se i pored spornih odnosa otvorila za engleski.
Ako ćemo prema Briselu, Brisel moramo poštovati i kad se ne kupe jeftini politički poeni. A isti taj Brisel glavni je grad države, EU članice koja ima tri službena jezika – holandski, francuski i njemački.
Kada se sledećeg puta sjetite Evropske unije da biste pravdali svoju netrpeljivost prema Srbima i srpskom jeziku, smislite nešto bolje, jer ne ide. Sve na šta i vrijednostima i pravom ukazuje EU, sve ide u prilog tome da se nepravda prema srpskom jeziku u Crnoj Gori ispravi, a 43,18% građana kojima je maternji prestanu biti na margini društva.
