Zaboravljena baština: Crkva Svetog Nikole u Podima nadomak Danilovgrada čeka bolje dane!

Mje­šta­ni Po­da na­do­mak Da­ni­lov­gra­da od­lu­či­li su da ob­no­ve se­o­sku cr­kvu po­sve­će­nu Sve­tom Ni­ko­li. Taj hram, pre­ma po­da­ci­ma iz da­ni­lov­grad­skog mu­ze­ja, po­dig­nut je kra­jem 16. i po­čet­kom 17. vi­je­ka. Po­tom su je Tur­ci sru­šli 1877. go­di­ne, a vri­jed­ni ži­te­lji ovo­ga kra­ja ob­no­vi­li je 1889. go­di­ne, o če­mu svje­do­či i plo­ča iz­nad ula­za cr­kve. Ka­da je bi­lo mi­ra is­pod svo­do­va cr­kve ču­la se bož­ja slu­žba, ali sve je to po­re­me­tio Dru­gi svjet­ski rat.

Na Aran­đe­lov­dan 1943. go­di­ne NJem­ci su iz prav­ca Da­ni­lov­gra­da ga­đa­li par­ti­zan­ske po­lo­ža­je u Po­di­ma i Kri­voj plo­či, a ne­ko­li­ko gra­na­ta po­go­di­lo je cr­kvu. Osta­ci gra­na­ta i da­nas se mo­gu na­ći u oko­li­ni cr­kve i obli­žnjim ima­nji­ma, a mje­šta­ni su nam po­ka­za­li dje­lo­ve eks­plo­ziv­nih na­pra­va ko­je go­di­na­ma ot­ko­pa­va­ju pri­li­kom ob­ra­de ima­nja. Od nje­mač­kih gra­na­ta iz to­ga do­ba stra­da­la je i Cr­kva Sve­tih Vra­če­va u Sla­ti­ni is­pred ko­je je Sve­ti Pe­tar Ce­tinj­ski 1796. go­di­ne pri­če­stio Cr­no­gor­ce uoči Mar­ti­nić­ke bit­ke. Hram u Po­di­ma od 1943. go­di­ne je pot­pu­no za­pu­šten i sko­ro za­bo­ra­vljen i kao broj­ni hra­mo­vi u Cr­noj Go­ri pla­tio je da­nak ide­o­lo­gi­ji ko­ja ni­je bi­la bla­go­na­klo­na pre­ma re­li­gi­ji. Sre­ćom, ta vre­me­na su dav­no pro­šla pa su mje­šta­ni sa se­o­skim pa­ro­hom oči­sti­li hram i da­li obe­ća­nje da će cr­kvu ob­no­vi­ti i vra­ti­ti je na­ro­du ovo­ga kra­ja.

U sta­roj Ju­go­sla­vi­ji i ra­ni­je is­pred cr­kve su se odr­ža­va­li na­rod­ni sa­bo­ri, igra­la na­rod­na ko­la i na pri­go­dan na­čin se pro­sla­vljao dan Sve­tog Ni­ko­le. Oko cr­kve je gro­blje i ov­dje po­či­va­ju broj­ni pre­ci ugled­nih bje­lo­pa­vlić­kih i osta­lih brat­sta­va To­ma­še­vić, Mi­ško­vić, Jo­vo­vić, Bra­jo­vić, Ću­pić… Bi­lo je u to vri­je­me pu­no sta­nov­ni­ka u ovim se­li­ma, a ra­di­la je i ško­la u obli­žnjoj Sla­ti­ni. Da­nas vi­še ne­ma na­ro­da, a ne­ma ni ško­le, ali sra­mo­ta je da se cr­kva ne ob­no­vi i ozna­či du­hov­ni pre­po­rod ovo­ga kra­ja. Na­da­mo se u Bo­ga da će no­va cr­kva vra­ti­ti ne­ko­ga na svo­je og­nji­šte, ka­ko bi se za­su­ta­vi­lo pro­pa­da­nje ovo­ga kra­ja – ka­žu mje­šta­ni Po­da.

Cr­kvu i mje­šta­ne ne­dav­no su ob­i­šli i pred­stav­ni­ci Udru­že­nja Bje­lo­pa­vli­ća „Bi­je­li Pa­vle“. Oni su obe­ća­li da će ži­te­lji­ma po­mo­ći ko­li­ko mo­gu da ob­no­ve cr­kvu ka­ko bi ona za­si­ja­la sta­rim sja­jem. Isti­na, po­treb­na su ve­li­ka ula­ga­nja, jer osim zi­do­va u hra­mu sve tre­ba da se ob­no­vi.

-Sve ono što je ve­za­no za ovaj hram ne do­zvo­lja­va nam da sje­di­mo skr­šte­nih ru­ku. Po­ku­ša­će­mo da po­kre­ne­mo sa­vjest na­ših su­gra­đa­na ko­ji su iz ovo­ga se­la, ali i osta­le, ka­ko bismo ob­no­vi­li cr­kvu – ka­že Pe­ro Ra­do­njić, pred­stav­nik Udru­že­nja.

U cr­kvi se i da­nas na­la­ze osta­ci sta­rog zvo­na. NJe­go­vi dje­lo­vi od­ne­se­ni su u Za­vi­čaj­ni mu­zej u Da­ni­lov­gra­du ka­ko bi se sa­ču­va­li i obi­lje­ži­li i na­šli svo­je mje­sto u du­hov­noj ri­zni­ci Bje­lo­pa­vli­ća.

Izvor: SRPSKA24