Odbranili smo svetinje ali ne i Crnu Goru!

Piše: Kristijan Kojičić

Ovako je često izgledalo moje jutro tokom odbrane naših svetinja, i borbe protiv tiranskog režima Mila Đukanovića

Umjesto alarma budio zvuk polijske motorole, moj prvi jutarnji pogled koji mi je po navici bio uperen nakon sna u ikonu presvete Bogorodice zamijenjen je pogledom na policijsku značku, a umjesto čitanja jutarnjeg molitvenog pravila čitao sam nalog za lišavanje slobode, a umjesto odlaska svojim autom odvozilo me auto policije.
I sve to samo zato što sam Srbin, što sam branio svoje svetinje, i što nisam mogao da trpim nepravdu tadašnjeg vladajućeg režima.

I konačno 30-og avgusta smo ostvarili dugo očekanu pobjedu, oslobodili se lanaca i okova, srozali Đukanovića pod noge. I taman pomislim da je to, to da su vremena nepravde i tiranije nad srpskim narodom u CG otišla u zaborav, da sam se konačno oslobodio: protesta, hapšenja, pritvora, majčinih suza zbog istoga, stresa, plaćanja novčanih kazni..

A ONDA: Su počeli da me demantuju moji pozivi za suđenja, i novčane kazne koje samo pristižu, dok me do kraja nije demantovalo moje novo 10-to hapšenje na Bogojavljanje i to samo zato što sam kao teolog što mi je i poziv otišao na osveštanje rijeke i pogružio se u istu. To me je hapšenje dokrajčilo, jer sam mislio da je sve gotovo da sam kao Srbin slobodan u Crnoj Gori, ali sam samo shvatio da još ništa nije gotovo, da smo 30-og avgusta dobili samo jednu bitku ali ne i rat.

Zato idemo sad još pametnije, hrabrije i jače, do konačne pobjede, jer odbranili smo svetinje ali ne i Crnu Goru.

Ps. Samo ako bi ste mogli malo kozmetički eto da dotjerate, i da navedete da sam bio hodočasnik od Beograda do Podgorice u čast odbrane svetinja, da sam osnivač i predsjednik Pokreta sv.Jovan Vladimir sa kojim sam aktivno učestvovao u litije, organizovanje protesta, i raznih akcija tokom borbe za odbranu svetinja, i da se sad rame uz rame zajedno sa bratom Vladislavom Dajkovićem borim u Nikšiću.