Njemački mediji: Teško da je bilo koja država u Evropi toliko malo ekonomski stradala od korone kao Srbija

Teško da je bilo koja druga država u Evropi toliko malo ekonomski stradala od korone kao Srbija, piše frankfurski FAZ, i dodaje da „za to postoje tri razloga“

Srbija je do sada bila u stanju da se nosi s ekonomskim posljedicama korona-krize. Za to postoje tri razloga, piše njemački list Frankfurter algemajne cajtung u tekstu pod naslovom „Mi smo broj jedan u Evropi“.

„Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić nije neko koga treba zamisliti kao uzor u liberalnim demokratijama: on vodi državu autoritarno, opozicija je bojkotovala izbore, a u pogledu slobode štampe ’Reporteri bez granica’ tu zemlju smještaju na 93. mjesto od 180. U pogledu spoljne politike, Vučić lavira između EU, svog najvažnijeg trgovinskog partnera, Rusije i Kine“, piše novinar Andreas Mim za Frankfurter algemajne cajtung.

Ali, „očigledno da (Vučić) neke stvari radi kako treba: teško da je bilo koja druga država u Evropi toliko malo ekonomski stradala od korone kao Srbija, zemlja sa sedam miliona ljudi. Vlada očekuje da će bruto domaći proizvod (BDP) u 2020. pasti za samo jedan odsto.“

U tekstu se dalje navodi: „Imajući u vidu uspone i padove bruto domaćeg proizvoda u prva tri kvartala prošle godine – svaki bolji od prosjeka EU – i sam predsjednik govori o rezultatu bez presedana. A najavio je i da će krajem marta biti zvaničnih podataka ’koji će potvrditi da je Srbija broj jedan u Evropi’.“

U članku se prenosi i mišljenje Branimira Jovanovića sa bečkog Instituta za uporednu međunarodnu ekonomju (WIIW) koji smatra da je „Vučić možda malo pretjerao – Srbija je dobro prošla, ali sigurno ne kao najbolja zemlja u Evropi. Litvanija, Turska i Irska bile su bolje u prva tri kvartala“.

Rast u prvom kvartalu 2020. – dobra polazna tačka

I po razmjeni sa Njemačkom, najvažnijim trgovinskim partnerom Srbije, vidi se da je ta zemlja dobro prošla kroz globalnu krizu, ocjenjuje njemački list – ukupan obim razmjene porastao je za sedam procenata, dok je ukupan bilans razmjene sa istčnom Evropom pao za 3,3 odsto.

U članku se citira i Sebastijan Sosa, predstavnika MMF u Beogradu, koji navodi tri razloga zbog kojih je Srbija do sada tako dobro prošla kroz pandemiju: „Rast u prvom kvartalu 2020. bio je veoma snažan i iznosio je 5,2 odsto. To je bila dobra polazna osnova za suočavanje sa krizom. Zatim, tu je ekonomska struktura zemlje sa visokim udelom poljoprivredne na koju kriza nije mnogo uticala. Prednost je bila i u tome što zemlja ne privlači mnogo turista, pa, za razliku od Hrvatske, nije ni moglo da bude mnogo gubitaka. I treće, politika je u značajnoj meri odgovorila na krizu.“

„Paket stabilizacije u vrijednosti od devet procenata BDP bio je jedna od najvećih programa finansijske pomoći među evropskim zemljama u razvoju. Vučić je mogao sebi da dozvoli ekspanzivnu politiku. Dug je relativno nizak, a inflacija stabilna na 1,7 procenata. Centralna banka spustila je kamatne stope i, kako je pokazao decembar, tržište kapitala dobrovoljno je stavilo novac na raspolaganje, čak iako je zahtijevalo povraćaj dvostruko veći nego prethodne godine“, sumira za njemački list Branimir Jovanović. Uz to se podsjeća i da je Vučić prošle nedjelje najavio novi paket pomoći vrijedan 2,5 milijarde evra.

Srbiju vezati novcem za EU

„Srbija je atraktivna za evropsku industriju. Prije samo nekoliko dana, Vučić je zahvalio njemačkom ambasadoru Tomasu Šibu na činjenici da njemačke kompanije u Srbiji zapošljavaju više od 67.000 ljudi.“ Osim toga, kako se navodi, ima i investitora izdaleka. Srbiju su Kinezi odavno otkrili, a zajedno sa Francuzima gradiće metro u Beogradu, što je projekat vrijedan 4,4 milijarde evra.

Autor konstatuje da su „evropske države i institucije spremne da Srbiju uvedu u EU – ako ne pregovorima o članstvu, ondja barem žele da je novcem vežu za zajednicu. Njemačka je tokom 20 godina uložila oko dvije milijarde evra u projekte u Srbiji, podsjeća ambasador Šib. Evropska banka za razvoj – šest milijardi. Početkom godine obećala je i novu pomoć – u borbi protiv posledica korone, ali i za infrastrukturu i zaštitu klime. Pritom dalji rast Srbije ne zavisi samo od stranih donatora.“

Na kraju, Frankfurter algemajne cajtung piše i propustima u Srbiji, navodeći mišljenje Jana Kesa Martijna, koji je upravo završio savjetodavni program MMF u Srbiji: „Potrebne su strukturne reforme za jačanje privatnog sektora, borba protiv korupcije i bolji pravni sistem.“

Ekonomista Jovanović ukazuje međutim na rastući nacionalni dug: „Da li će vlada povećati porez ili će ići na kurs štednje?“ Jovanović je skeptičan po pitanju da će Srbija i dalje biti popularna kao i prije krize – „direktne investicije iz inostranstva su pale i malo je vjerovatno da će se uskoro vratiti na nivo prije krize“. „Srbija će možda morati da razmišlja o novom modelu rasta“, zaključuje Frankfurter algemajne cajtung.

„Nisam mislio da je tako dobra organizacija u Srbiji moguća“

Srbija je dugo krivudala u borbi sa pandemijom korone. Prvo najstrože zaključavanje, a zatim potpuno otvaranje. Broj zaraženih je eksplodirao. Ali, zato vakcinacija funkcioniše. Postoje tri vakcine i ima ih dovoljno za sve, piše u svom redovnom blogu za njemački javni servis MDR, beogradski novinar Andrej Ivanji.

„Zar ne možeš nekad da napišeš i nešto pozitivno o svojoj zemlji? Koliko često su mi to pitanje postavljali sa zvanične strane, u zemlji beskrajnih afera i pogažene demokratije, u kojoj se kritika tumači kao nedostatak patriotizma ili čak izdaja. Ne – znao sam da odgovorim, jer mi ne dajete povoda za to. A sad konačno: jedna priča o srpskom uspjehu!“

„U vremenima kada je pandemija korone paralisala društveni život i ekonomiju u većini svijeta, Srbija je jedna od vodećih u Evropi kada je u pitanju vakcinacija protiv kovida 19. Skoro pola miliona stanovnika moje zemlje već je vakcinisano. Svakodnevno se vakciniše 30.000 ljudi. Vakcinacija je dobrovoljna, do sada se registrovalo oko 900.000 ljudi, a svakog dana ih je sve više, između ostalog i zato što svi vakcinisani imaju pozitivna iskustva.“

Ivanji navodi neka od tih pozitivnih iskustava, prvo svoje lično: „U četvrtak sam se vakcinisao – Sputnjikom V. Nisam mislio da je tako dobra organizacija u Srbiji moguća. Otišao sam do Sajma čije su se dvije hale preuređivale za masovnu vakcinaciju. Morao sam da stanem u red, ali sve je prošlo vrlo brzo. Od čuvara, preko pomoćnog osoblja, do ljekara – svi su bili izuzetno ljubazni. Nisam to očekivao. Sve je trajalo manje od pola sata.“

Ivanji prenosi i da je čuo reči hvale od prijatelja, poznanika i kolega koji su već bili vakcinisani. Svi su manje-više ponovili istu rečenicu: nikada ranije u Srbiji nisu doživjeli ovako nešto. Prenosi i riječi iskrene zahvalnosti hrvatske književnice i kolumnistkinje Vedrane Rudan, koja se takođe vakcinisala u Beogradu. A tu je i izjava njegovog kolege Momira Turudić koji mu je kroz smijeh rekao da je sve prošlo „bez problema, kao da ste u Njemačkoj“. „Osim što u Njemačkoj, koja je poslovično dobro organizovana, masovna vakcinacija trenutno sporo napreduje.“