Vukićević: DPS omogućio Erakoviću stan, primanja od preko 50.000 i auto od 40.000

Piše: Boško Vukićević

Nije iznenađujuće strastveno afirmisanje politika DPS-a od strane dr Erakovića: režim ove partije omogućio je bivšem direktoru KBC-a lagodan život – od države je dobio stan, godišnju zaradu od 50.000 evra, a vozi BMW od 40.000 evra (kako saznajemo iz nedavnog pisanja istraživačkog tima portala IN4S).

Međutim, moram da priznam da Erakovića u neku ruku i sažaljevam: odlazeći diktator je odlučio da ga postavi na rukovodeće položaje partije upravo u trenucima neizbježnog urušavanja te organizacije. To je klasična „medveđa usluga“ od strane lukavog Đukanovića, koji je računao na naivnost DPS-ljekara koji se „primio“ na šefove bajke i iracionalnu prognozu o oporavku kleptokratske stranke.

Neću se osvrtati na raznorazne neistine, podmetanja na račun slobodnih građana i Crkve, kao i nerealna očekivanja koja su sadržana u ovom intervjuu, jer bih se u tom slučaju suočio sa nezahvalnim i mučnim poslom analiziranja, pobijanja i činjeničkog obesmišljavanja gotovo svake rečenice DPS-ljekara. Zato ću samo kratko prokomentarisati sljedeću bizarnu konstrukciju Erakovića:

„Niko ne može sporiti reformatorsku, državotvornu i mirovnu ulogu DPS-a od dana njenog osnivanja do danas“.

Dakle, navedena rečenica je u potpunosti lažna i predstavlja otvoreno izrugivanje zdravom razumu. Istina je da se politika DPS-a, u prethodne tri decenije, sastojala u konstantnom generisanju podjela i napetosti u društvu, kako bi se takva situacija koristila u svrhu besomučnog pljačkanja državnih resursa i građana. Nikada DPS u svojim politikama nije imao ni „m“ od mirovnog: prividna stabilnost građena je na strahovladi i brutalnoj diskriminaciji i progonu neistomišljenika, kao i nacionalnih grupa.

Do konvertitskog „preumljenja“ diktatora Đukanovića brutalno su se proganjale nacionalne manjine, od njegovog transformizma meta diskriminacije postaje srpsko stanovništvo. Elem, konstanta politika DPS-a jeste neljudska diskriminacija neistomišljenika i jeziva pljačka države i građana, kojoj je ovo prvo poslužilo kao sredstvo odvraćanja pažnje, tj. kreiranja napetosti i zadovoljenja šovinista u sopstvenim redovima. Na svu sreću, takvim kriminalnim politikama došao je kraj.

Crna Gora je, uz sve manjkavosti početnih koraka, krenula stazom demokratizacije društva. Ponavljam, Erakovića mi je u neku ruku i žao: u svojoj naivnosti ne pretpostavlja, jadničak, koje će sve posljedice za sobom povući brzi i konačni pad DPS-a.