Stvarno stanje

 

Piše: Čedomir Antić

​​U Severnoj Makedoniji premijer Zaev je pripadnicima srpskog naroda čestitao Sv. Savu. Odmah se javio potpredsedik bugarske vlade Krasimir Karakačanov i Srbe nazvao „dželatima“ makedonskog naroda.

Dobro, Karakačanov je pripadnik partije koja se zove VMRO. Da pojasnimo, balkanski narodi su tokom proteka dva veka svašta radili, ali niti jedan nije u miru političku stranku nazvao po stotinu godina staroj revolucionarnoj organizaciji. Grupi koja je po Evropi ubijala demokratske političare i šurovala sa Musolinijem i Hitlerom.

I to nije sve: sada vicepremijer države, koja je članica EU, grdi premijera Severne Makednije i predsednika najveće opozcione partije ove države (koja se takođe zove VMRO – samo što ta „Unutrašnja makedonska revolucionarna organizacija“, nije „bugarski nacionalni pokret“ već „Demokratski pokret makedonskog nacionalnog jedinstva“), zato što su građanima svoje države čestitali nacionalni blagdan koji je već više od decenije registrovan kao državni praznik.

Malo je smešno da bugarski državljanin govori o „Srbima dželatima“ u uslovima kada posle poraza u tri rata niti jedan srpski vojnik nije držao pod okupacijom ni hektar bugarske zemlje, dok su Bugari dva puta pod okupacijom držali pola Srbije, streljajući i paleći sve do Kopaonika, Kruševca, Požarevca… Moj pradeda Radisav je kao maloletni civil proveo godinu dana u bugarskom logoru u Varni, a deda Milovan je, takođe kao civil (mada punoletan – imao je 22 godine), proveo duže vremena u bugarskom zatvoru u Pirotu.

Ipak, ja ne nosim Karakačanovljev bes, ljutnju i agresivnost. Posebno ne prema Bugarima.

No, hajde da kažemo da je Karakačanov margina politike i jedna ekstaragancija evropske demokratije, koja je došla na vlast zahvaljujući matematici. Međutim, koji dan kasnije, javila se šefica bugarske diplomatije Ekaterina Zaharijeva. Hajde da ne potcenjujemo njenu partiju i predsednika – bugarskog premijera Bojka Borisova. Dugo su na vlasti, a i ostale evropske partije u novije vreme imaju takve koloritne likove na svome čelu (političar sa policijsko-džudističko-biznis pozadinom).

Zaharijeva se obrušila na najavu da će srpski jezik biti uveden kao izbori predmet u severnomakedonskim školama. Zaharijeva tvrdi da su makedonsku naciju izmislili Moskva i Beograd, te kako samo postojanje prava na učenje maternjeg jezika (za one pripadnike manjine koji to žel), inače zasnovano na ustavu, zakonima i albanskom presedanu, „pobija tezu da je“ suverena i nezavisna Republika Severne Makedonija „prekinula veze sa Srbijom i Rusijom“.

​Što bi rekli Amerikanci: „Kakav trip !“. Preko ovog primera – gde je jasno koliko su svi ti stavovi besmisleni, sumanuti i nastali kao posledica jedne vekovne frustacije i krize društva koje je neko ubedio da je moderno i evropsko samo zato što je potrebno za neki budući rat protiv Rusije ili Islama, svejedno – vidimo celokupan balkanski problem.
​Uredu je, Srbi mogu biti krivi za sve. I za Tita i za Hitlera, i za makednonsku naciju i za genocid nad ustašama Ante Pavelića i za „Islamsku deklaraciju“ koju su, je li, Srbi izmislili pošto je Alija Izetbegović bio najevropljanin i gej aktivista. ​

U godini nakon što su zbog finaniranja njihovih projekata od strane „države sviju Hrvata“ morali da odu u Knin i slave masakr njihovih 1.938 sunarodnika tokom „Oluje“, javio se i pofesor Dejan Jović, kandidat Samostalne demokratske srpske stranke za poslanika u Evropskom parlamentu, da kritikuje spomenik Stefanu Nemanji u Beogradu. Jović naglašava da za njegovog života Srbija nikada nije bila u većoj meri nacionalistička (Što će reći da je Srbija danas, kada Vučić čestita dan proglašenja nezavisnosti Hrvatske, Joviću gora nego u vreme kada su Srbi i Hrvati ratovali).
​

Krivi su Srbi i za okupaciju Crne Gore, pa je ugrožena narko-politička zajednica upravo zato iz Podgorice pobegla u Beograd i samo tokom septembra 2020. kupila u ovom „srcu balkanske tame“ šeststo stanova. I naravno, srpska premijerka treba da dođe u Crnu Goru iako proterivanje našeg ambasadora nije opozvano. Za šefa crnogorske diplomatije je ono što je lično učio u školi o Podgoričkoj skupštini mina iz „minskog polja“. Ali, jasno je da su u zemlji u kojoj je Brano Mićunović ugledni biznismen, a Milo Đukanović bilo šta drugo osim robijaš doživotne, građani Srbije koji legalno borave nepoželjni, pa ih zato proteruju.

​Vreme je da okrenemo drugu stranicu. Bugarska je od 1915. do 1945. na prostoru Srbije izvršila dva genocida.

Činjenica da zbog toga niko nije robijao ne oslobađa neobrazovane šoviniste odgovornosti i senzibiliteta koji bi morali da imaju, sve i da misle da je na čelu Evropski komisije Adolf Hitler Džunijor. Sevrnomakednoci treba da se prisete da postoje samo tamo gde je stigla srpska vojska. U Bugarskoj na čelu VMRO-a stoji osoba koja ne priznaje makedonsku naciju.

Razni profesori na privremenom radu u srpskim strankama i organizacijama SPC, kada koketiraju sa šovinizmom naroda koji spore ustavana prava Srba (na čijim su se listama sa zadovoljstvom kandidovali), neka se sete ko im je plaćao stotine funkcionera i druge aktivnosti kada nisu primali honorare da slave stradanje srpskog naroda; baš kao i ko je platio svaki ručak i svaku kap benzina dok su se igrali politike u svojim poznim sedamdesetim godinama.