Milo je sve žrtvovao da bi sebe spasio

Sve je slagao od avgusta, nećemo o decenijama, samo od avgusta! Čiji je poraz DPS-a na izborima, partije ili njegovog Duška Markovića, njegovog Branimira Brana Gvozdenovića, njegovog Mevludina Nuhodžića, njegovog Petra Ivanovića, njegovog Tarzana Miloševića, njegove Daliborke Pejović ili njegov lično.

Sve njih je žrtvovao u ime „promena“ da bi sebe spasio, kao da su oni radili nešto mimo njega. Po deset puta su u toku predizborne kampanje dolazili kod njega po najoobičniju konsultaciju za banalno kadrovsko rešenje, izborni slogan i redosled odborničke liste, na sve je on morao dati saglasnost i sada su oni krivi, a on „spasilac“.

Kako može pogledati u oči te ljude, mada verovatno ih izbegava znajući da ga oni u sebi negde preziru ali ipak ćute, plaše se njegovih sa cigaretama, inostranim računima, njegovih miliona, njegovih tužioca, i ko zna koga još sve. Ali ga zaista preziru, počinje im ličiti na „starog kralja“ koji je i zemlju i narod napustio da bi spasio krunu, a ne izdati stotinak kućnih prijatelja na poslovima u njegovoj partiji, kao što radi ovaj „uzurpator“ izmišljenog dvora.

Neki odvažniji negde i kažu da se ne čuje kod „poverljivih“, narod nije glasao protiv nas, nego protiv njega. NJegova je moć vladar naše partije, a ne nas nekolicina nevažnih i smenjivih koje građani jedva znaju da nas ima osim kao „sluge“ njegove samoljubivosti i autokratske prirode.

I zato sluge odgovaraju da bi gospodar preživio još malo, ali ko laže sebe kako tek laže druge, a on baš sebe najviše laže o sopstvenoj nezamenjivosti, o promenama u DPS sa njime, o novim kadrovima koji su do nogu potučeni na demokratskim izborima, o tome kako neće potpisati Zakon o zaštiti Crkve od njegove hajke, pa ga je potpisao, o tome da neće potpisati ukaz o smeni njegovih ambasadora, a i to će uraditi. Laže sebe da to radi zbog kohabitacije, a ne da ga Dritan Abazović ne dira i njegovu porodicu.

Nema kraja tim lažima i naivnosti onih koji mu uprkos svemu bar prividno veruju, sve dok se ne otvori i poslednji prozor i u mrak njegovog izmišljenog dvora ne uđe pobednički snop svetlosti narodne volje. A to je tako blizu, skoro je tu, Nikšić jedva čeka da objavi „car je go“ živio narod i sloboda od laži nametnutih autoriteta…

Izvor: Nacionalist