Vučić iz Njemačke: Jasne poruke predsjednika Srbije; Ne dam da nam se unište Srbija i srpski narod

Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić obratio se srpskim medijima na konferenciji u Njemačkoj gdje je boravio u jednodnevnoj posjeti.

– Imali smo danas dobre razgovore sa Njemačkim kancelarom u četiri oka smo govorili o svim drugim temama. Vjerujem da će Njemačka još snažnije podržati otvaranje Klastera 3. Da li će se to dogoditi, ne zavisi, naravno, ni od njihove volje već i od drugih država članica. Ali je za nas to važna poruka kada imate i Njemačku i Francusku i Italiju, Poljsku, Španiju, onda su to velike i važne stvari. Mislim da time se pokazuje kakav je odnos najvažnijih evropskih zemalja prema Srbiji. Razgovarali smo naravno i o situaciji na KiM, o geopolitičkoj situaciji, sa osvrtom na američke izbore. Sveobuhvatan odgovor. Oni su defakto u kampanji, ovde se uskoro očekuju izbori. Oni imaju svoja pitanja. Mi smo vidjeli koje su tačke i ko su ljudi sa kojima možemo da razgovaramo o rudniku… Imali smo šta da naučimo. Žao mi je što neki drugi koji su bili prije nas, poput onih iz Junajted grupe, kao i oni opozicioni poslanici nisu želeli da govore o onome što su videli, da Nemci idu u otvaranje još jednog rudnika litijuma, ali dobro…

O Petru Filipoviću

– Sva pitanja koja je imao na dobrodušan način je postavio u Ljuboviji. Znao sam da su lagali za sumpornu kiselinu, ali nisam imao sve odgovore, tada sam rekao da ću ga povesi kod Šolca. Doveo sam ga i predstavio Šolcu. Onda je on meni rekao: „Joj predsedniče šta ti meni napravi“. Dobro je da ljudi vide kako to izgleda. Na neko drugo putovanje ću povesti nekog drugog. Tako da sam srećan što je bio.

O uvredama

– Taj koji je baš pretjerao to je trenutak njegove slabosti.  Kada mu je inspekcija rekla da uredi svoje stajnjake, on to nije uradio, onda kad ostanete bez toga svojom krivicom, sva ljutnja i sve psovke na moj račun. Ispraviće on to da taj stajnjak izgleda kako je inspekcija tražila, dobiće svoje pare i jednog dana će se izviniti. On nije tako loš kao ovi drugi pokvarenjaci, ako me pitate za Kokanovića. A što se ovih drugih tiče pa naučio sam ja na to.

– Kad ih vidim gdje god da se dogodi neki puč u svijetu oni se samo pitaju kada će to u Srbiji. Evo sad je bio Asad. „A sad je na redu…“, pa sve misle dolazi njihov red. Ne dolazi njihov red, morate da imate podršku naroda, morate da imate većinsku podršku naroda. A miljama svetlosnim su daleko od toga. Nije dovoljno da žaba vidi da se konj podkiva pa da ima i sebi gdje da stavi podkovicu, mora da poraste, mora da bude teža da bi potkovicu mogla da stavi. A to što koristite najjeftinije trikove poput krvave ruke, kao što su bile krvave košulje iz najjeftinijih zapadnih priručnika za obojene revolucije to vam neće pomoći. Srpski narod je kroz to prošao i nikada neće opet to dozvoliti.

O izjavama Ponoša

– Neko ko je samo bio sluga NATO-a, uništavanju naše vojske, topljenju naših tenkova, zolja… Mene je narod doveo na vlast i to je narod ponovio najviše puta u svojoj istoriji. Na predsjedničkim izborima dva puta sam ubjedljivo pobijedio u prvom krugu, od njega 4 puta više glasova iako je imao podršku svih opozicionih stranaka.

O Đilasovim izjavama

– A ko je studente pomenuo. Ne pada mi na pamet da zaustavljam bilo koga. Ne pada mi na pamet da zaustavljam ni njegovo ludilo, ni svih onih koji misle da rade pametne stvari što blokiraju ulice i puteve. Danas su poznatog beogradskog advokata napali, jurili. Uopšte ne mislim da ih zaustavljam, postoje nadležni organi koji se time bave. Što bi to meni smetalo, bilo šta. Jedino što može da mi smeta što će da kasne u svom učenju, programima nastavnim. Ako to ne smeta njihovim profesorima, već su i oni postali revolucionari i misle da se vrate 30 godina unazad da bi mogli da se dodvore nekome ja sa tim nemam nikakav problem. Ja se ne dodvoravam nikome, ja nisam drug Tito, pa ću da kažem ovi su u rpavi ili ovi nisu. Znate li vi što je bio razlog protesta 1968? Pojma nemate. Tražili studenti više marksizma od marksizma kog smo imali na pretek. Znate li šta su danas razlozi, pročitao sam tri. Jedan je da budu svi pušteni, svi pušteni, iako je to zahtjev za tužilaštvo i pravosudne organe, ne političare. Rekli su nestala je dokumentacija, tražimo na uvid svu dokumentaciju, a reč je o notornoj laži, nikakva dokumentacija nije nestala, kompletna dokumentacija je na raspolaganju srpskom tužilaštvu. Molim Tužilaštvo da ih obavesti o tome. Ako žele da vide, meni nije problem, ja sam došao do veoma obimne dokumentacije koju mogu u potpunosti, nekome ko mi kaže zbog čega je to njemu važno i ko je on da njemu to baš dostavim, evo mogu da im dostavim da bi videli da niko ama baš ništa ne krije. Za razliku i druge razloge ni ne znam, niti sam ih čuo.

– Meni nije jednostavno kada odete da razgovarate sa porodicama nastradalih, a ni krivi ni dužni primite, tugu tih ljudi. Nije to lako izdržati, a ne mogu da govorim kako je tim ljudima… Kako je porodici Firić ili majci koja je izgubila Valentinu i Saru i deku Đorđa… Al nemojte da se ljutite, ali ja neću da vam kažem šta mi je ta porodica rekla. Pitajte da li je neko od ovih im izrazio saučešće…

O sudiji Majiću

– Da mi o krvavim rukama govori sudija Majić. Čovjek je izgleda vrhovni sudija za sve što se dešava u zemlji, samo zato što je potrčko drugih i trećih sekretara po ambasadama. Inače poznat po tome što je pustio gnjilansku grupu. Ljudi kod nas misle pustio je neke Albance, nije bitno što su Albanci, pustio je ljude, slučajno Albance, koji su silovali Srpkinje, silovali trudnice, klali srpsku djecu, tukli metalnim štanglama i sekirama ljude, provjeravali koliko mogu da izdrže i koliko metak prođe kroz tijelo nekog Srbina kada ga pogode i kakva oštećenja nanosi. Takve zlikovce i zločince je taj čovjek pustio na slobodu. I još mrtav hladan kaže: Pa šta. Pa će da nam drži predavanje o krvavim rukama. TO je jeftin štos iz zapadnjačkih udžbenika o obojenim revolucijama koji nigdje u svijetu ne prolazi, a pogotovo ne kod naroda koji su ta iskustva imali kao što je slučaj kada su najgori kriminalci i lopovi došli na vlast 2000. godine.

– Ima još jedan slučaj. Sećate se krvavih košulja, sećate se borbe protiv nasilja. Pa tada su držali sedam osam meseci demonstracije i vikali mi ispod prozora, šetali, blokirali, maltretirali, zato što je Stefanović dobio jedan ili dva udarca. Odmah sam to osudio, odmah su uhapšeni svi napadači. Osuđeni svi, pravosnažnim presudama. A onda onaj koji vodi ceo taj pokret je došao i izubijao od batina starijeg kolegu Gagu Antonijevića, a reč je o Draganu Bjelogrliću. Na očigled cijele Srbije. Pred kamerama. I oni nam i dalje govore o krvavim rukama. Sve je perverzno-inverzno, jer oni mogu da rade sve što hoće i uopšte nije važno što nema veze sa istinom. Ne mogu da podnesu to što je Srbija druga najbrže rastuća ekonomija u Evropi, što je utrostručila svoje plate, što se u Srbiji neuporedivo bolje živi, neuporedivo niža stopa javnog duga, što smo uradili teškim reformama. Zato što postoje izabrani, sebe su proglasili za elitu, a mi, prost narod, ne možemo nikada njima da pripadamo. Možemo da budemo marljiviji. Mi nismo oni. Mi ne možemo to nikada da budemo i zato će da nas progone dok se ne dočepaju nekih para.

– Ima još jedan racionalan razlog, a to je ovaj program koji se najavljuje, ja sam razgovarao jutros sam mojoim mađarskim prijateljima koji su bili kod predsjednika Trampa. I razmijenili smo šta je to što mi očekujemo i što mislimo. Ja mislim da će suština biti u zatvaranju tih česmi za dolivanje para onima koji su učestvovali u tim pokušajima tih bestidnih revolucija širom svijeta. I zato sam vam rekao da ćete se iznenaditi, narednih dana kada budete vidjeli koliko mnogo i stotina miliona evra je uloženo direktno za rušenje i promjenu vlasti u Srbiji, pa nisu uspjeli. Neće uspijevati ni dalje. I sad kad dolazi do kraja, kada više neće biti toliko novca, nervoza je velika i mora da se požuri i da se uradi sve ili ništa. I biće jedno veliko ništa za njih, a jedan veliki uspjeh Srbije.

O izjavi Milana St. Protića

Na izjavu Milana St. Protića da je pritisak na druge ljude periferan i na ono na šta treba da bude fokus je je predsjednik, kaže:

– Vi se sjećate kako je riječ inače o principijelnom i moralnom čovjeku. Najlepše je o meni govorio dok je bio ambasador u Švajcarskoj dok nije bio skloljen i smijenjen, dok je imao ambasaduru. Kao i gospođa Bojković. Dok su bundice mogle da se šetaju po Švajcarskoj. Kako nisu ambasadori od tad je Vučić zlikovac. Vidite da sam dobro procijenio da ne treba da budu ambasadori, odlično sam procijenio njihovu prirodu. I odlično sam znao da nam nisu potrebni anti-državni elementi. I davno sam im rekao „šta vi možete da uradite? Sve možete.“ Pričaju biće prelazna vlada, nikad neće biti prelazna vlada dok sam ja živ. Mene to ne zanima u životu. A ko će biti mandatar za vladu, to odlučujem samo ja, kao inokosni organ, koji se zove predsjednik republike, ja dajem mandat. Nikad neću da dam mandat nekome ko će da mi priča o prelaznim vladama, jer ja ne dam da nam se uništi Srbija, ne dam da nam bude uništena zemlja, ne dam da nam bude uništen narod, nema prelaznih vlada. Dakle, jedino vam rešenje ostaje da me ubijete, to sam im koliko već puta rekao, a na ucene nikad neću da pristanem. Zato lijepo na posao krenite, obavite ako mislite da je to toliko važno, samo nemojte da lažete narod da ćete nešto da ostvarite, neće da bude ništa od toga.

– Rekao sam da im ja kažem da kada hoće da to provode, da moraju sa mnom da završe, džabe im sve drugo. Može cijela Vlada da podnese ostavku, ne vjerujem da će doći do toga, ali postoji mogućnost da se desi, ne dam im mandat opet. Dok sam živ im neću dati mandat. Ali im nudim dvije opcije, jedna demokratska i jedna nedemokratska, ta je da me ubijete. Ljudi, samo tražite savjetodavni referendum, ako narod kaže jeste za to, potpisaću istog dana. Ali, nećete to jer znate da je narod uz mene, a ne uz vas, e onda morate da me ubijete.

O izjavi Nariškina

– Pažljivo ću da pročitaj šta je Nariškin rekao, riječ je o jednom veoma stručnom i odgovornom čovjeku, jednom od najvažnijih i najjačih spoljnih službi u svetu. Sagledaćemo sve to.

O MMF

Na pitanje šta podrazumijeva novi aranžman koji je MMF doneo za našu zemlju kaže i šta znači to što nije finansijski vezan već samo savetodavni, kaže:

– To znači da nam nisu potrebne pare, da para imamo. Ali je za nas važno da uvijek bude kontrola. Zato što kako dođe decembar, tako dođe pet mogućih različitih samo da se dočepaju para. I samo ako mogu nešto da dobiju na poklon, raznih budžetskih korisnika, svih mogućih. Da ne bismo bacali novac i da ne bismo morali da povećavamo stopu jvanog duga, već da držimo deficit pod kontrolom, da nam javni dug ne pređe ni 50, a kamo li 60 odsto, ili 75 kada je prelazio kada sam ja postao predsjednik vlade, zato je potreban MMF. I od kada sam preuzeo vladu 2014. godine uvijek smo imali MMF uz sebe. I to je jedan od razloga zašto smo uspjeli, a ne kao neki koji su 2011. godine izbacili MMF i onda smo ušli u spiralu najteže ekonomske krize.

(NOVOSTI)