Stefanović: Od marta ili aprila, ponovo vježbamo sa drugim državama (VIDEO)

On dodaje da će to zavisiti i od planova drugih država jer su mnoge od njih u 2020. otkazale vojne vježbe, bez obzira na to da li smo mi željeli da učestvujemo na njima ili ne. Zato očekuje da će ova godina biti povoljnija i  da će to biti moguće.

Pre nepuna tri mjeseca preuzeli ste resor odbrane —  da li biste mogli da ocijenite opremljenost i spremnost Vojske Srbije?

— I pored velikog rada mojih prethodnika i dalje se osjeća da je do 2012. bilo vrlo skromno ili nikakvo ulaganje u vojsku. Užasno je kada dođete u situaciju da vam treba apsolutno sve i da shvatite da vojska nije pripremljena za izvršenje zadataka, a da građani imaju puno povjerenje i očekuju da ta vojska uradi sve. Od 2012. imamo kontinuirana ulaganja i mi danas imamo neuporedivo jaču avijaciju nego što smo imali ranije i protivvazduhoplovne sisteme, ali modernizujemo i naše proizvode. Kada smo počeli sa Lazarima, Milošima, Malim Milošima, Pasarsima, kad smo izbacili Noru, digitalizovani Oganj, pokazali smo da naša vojska itekako umije i da su upravo ti ljudi naše blago kojima možemo da poverimo savremenu tehniku.

Na meni je ogroman posao i to nije lako izvesti, ali moj zadatak je da to opremanje bude još efikasnije, da svaki vojnik ima zaštitu, da imamo dovoljan broj i oklopnih transportera i balistike za svakoga, da imamo savremeno pešadijsko naoružanje, da investiramo u domaću industriju i iskoristimo znanje domaćih stručnjaka.

Zamjera nam se iz susjedstva da se previše naoružavamo. Da li je to ljubomora ili samo vapaj za pomoć da i oni dobiju više sredstava za svoje naoružanje?

— Kada je vojska Srbije bila slabija, kada nije bila dobro opremljena, tada je bila dobra i sviđala se svima u regionu. Ipak, naša vojska je unaprijedila svoje kapacitete i mi želimo da budemo sposobni da izvršimo sve zadatke ali nikoga ne ugrožavamo. Borimo se da naša zemlja bude stabilna, i želimo to i našim komšijama.

Nama ne smeta bilo šta što oni odluče, ali mi želimo da budemo zemlja koja sve odluke donosi sama, i isto tako želimo da investiramo u svoju vojsku i to nije prijetnja bilo kome. To su samo sposobnosti vojske da bude faktor odvraćanja svakome ko bi pomislio da može da napadne Srbiju. Što je naša vojska jača, ima više zluradih komentara, ali ima manje pijetnji po našu zemlju. I to je suština čitave ove politike.

Posle prijema Makedonije u NATO, postavlja se pitanje da li je Srbija ugrožena od članica ili možda to predstavlja dodatnu sigurnost?

— Mi želimo da budemo vojno neutralna zemlja, ne želimo da budemo dio bilo kog vojnog saveza, a isto tako poštujemo odluke susjednih država da donose odluke o svojoj bezbjednosti. Želimo da gradimo dobre, prije svega, ekonomske odnose i sa Severnom Makedonijom, BiH, Crnom Gorom,  Hrvatskom, Bugarskom, Mađarskom i Rumunijom. To su naše komšije, bližih nemamo.

Što se naš tiče, hoćemo i saradnju sa NATO-om ali ne da budemo dio Alijanse.

NATO je prisutan i na teritoriji naše južne pokrajine kao KFOR sa kojim imamo dobru saradnju. Načelnik Generalštaba general Milan Mojsilović održava komunikaciju sa komandantima KFOR-a i  uspjeli su u nekim zategnutim situacijama da nađu kanale da se bar djelimično ta tenzija spusti. Da li je KFOR uvek mogao da u potpunosti ispuni sva naša očekivanja, sigurno da nije, ali isto tako mi smo potpuno svjesni da moraju da sačuvaju Srbe na KiM, jer je njihova bezbjednost ugrožena.

Da li to onda isključuje saradnju sa drugim velesilama?

— Naravno da ne. Biti vojno neutralan jeste složeno pitanje, ali s druge strane daje prostor da sarađujemo sa svima.

Hoćemo da sarađujemo i sa Ruskom federacijom, Kinom, SAD, državama članicama Evropske unije.

Ne vidim šta neko može da nam zamjeri što učimo od drugih kako da budemo efikasniji, da vidimo šta oni znaju bolje od nas, šta mi njih možemo da naučimo i na kraju krajeva kako vojnici kažu, ta interoperabilnost vojske se povećava. Imate bolje sadejstvo naše vojske sa drugima. To se sad vidi i u mirovnim misijama širom svijeta.

Da li je u planu povećanje vojne saradnje sa oružanim snagama Ruske Federacije?

— U 2020. smo imali nešto manje vojne saradnje sa svima zbog kovida i to nije karakteristično samo za Srbiju. Očekujem da će u 2021. biti ostvareni rekao bih ambiciozni planovi koje Ministarstvo odbrane ima za saradnju, ne samo sa Ruskom Federacijom, ali i sa Ruskom Federacijom, i očekujem možda rekordan broj aktivnosti.

Očekujem da ćemo imati možda i 100 zajedničkih aktivnosti, među kojima će biti i vojne vježbe, i to bi bila kruna dosadašnje naše saradnje, koja se svake godine povećava, što mislim da je dobro imajući u vidu i našu istorijsku i povezanost na svaki drugi način.

Mislim da je ta saradnja do sada doprinosila jačanju naše vojske, jačanju naših sposobnosti, naravno imajući u vidu da je najveći dio tehnike koju mi imamo upravo ili sovjetske, odnosno ruske proizvodnje, ili jugoslovenske proizvodnje bazirane na proizvodnji iz Rusije.

Strategija naše države je da se oslanja na svoju vojnu industriju. Srpski stručnjaci rade na razvoju novih oružja i oruđa koji ulaze u sastav našeg naoružanja. Kakav je kapacitet u ljudstvu, imamo li dovoljno stručnjaka?

— Da li može da bude više? Uvek može više. Volio bih da što više ljudi radi u sistemu odbrane i u sistemu bezbjednosti ali za razliku od nekih prethodnih vremena kada je posao u državnim organima bio uhljebljenje danas imate takmičenje za znanje, za mlade ljude i mi se borimo za oficire, inženjere, mehaničare, kuvare, vozače, za svakoga, upravo zato što na tržištu rada postoje dobro plaćena radna mjesta i u privatnom sektoru. Zato mi moramo da se trudimo da budemo bolji, da ponudimo više. Moj posao je da uložim sve svoje snage da pokušam da zadržim mlade ljude i da dobijem nove. Ali to je izazov.

Uvijek sam se borio i čini mi se da u tome moramo da uspijemo — mi želimo jaku vojsku i imaćemo jaku vojsku.“

Da li će najavljena povećanja od 5 i 10 odsto motivisati mlade da se prijave za profesionalnu vojnu službu?

— Važan potez je bio i kada smo počeli u projekat izgradnje stanova za ljude iz službi bezbjednosti, samim tim i iz vojske. Oni ne smiju da brinu da li njihove porodice imaju krov nad glavom kada idu na izvršenje zadataka. Druga važna stvar pored opremanja, tehnike i uniformi i su naravno plate. Zahvalni smo predsjedniku što je to prepoznao pa ćemo moći da realizujemo i tih dodatnih 17-18% za vojnike, odnosno desetak odsto za oficire. Trudimo se da prepoznamo tržišne realnosti i pored toga što smatramo da je velika čast raditi za svoju zemlju.

Već duže vreme se priča o reformi Vojske Srbije. Da li se planira i kada bi moglo da bude vraćeno obavezno služenje vojnog roka?

— Razmatramo to na ozbiljan način već duže vrijeme. Želio sam samo da pokrenemo proces u kome će se jasno sagledati svi elementi koji utiču na tu odluku — od dužine trajanja vojnog roka, finansijskog aspekta do toga šta dobija vojska. Za meslec dana ili dva, kao što negdle čujem, ne možete kvalitetno da obučite tog mladog čoveka niti vojska može da ima neku korist, jer taman što je nešto naučio mora da ide kući. Dakle, treba nam više vremena i zato slušamo i struku. Naš cilj je da imamo i rezervu.

Nadam da će Srbija biti mirna i stabilna i da nećemo imati više bilo kakve ratove ali da ćemo u vanrednim situacijama u kojima je vojska pomagala imati kapacitet da izađemo stanovništvu u susret kao i da ćemo imati dovoljan broj rukovodilaca složenim borbenim sistemima.

Vlerujem da ćemo do kraja godine imati odluku ali nije realno da u ovoj godini započne taj proces zato što je pred nama zaista puno posla.

Vojska je nesebično bila uz građane od početka pandemije. Kako funkcioniše vojno zdravstvo? Imate li dovoljno stručnog kadra i šta nedostaje da biste bili stotinu posto zadovoljni?

— Uvijek ima prostora da se ojača i da bude bolje. Zahvalan sam na danonoćnom radu ljudima koji su u sistemu. Uvijek možemo da se potrudimo da ih bude još. Sa Ministarstvom energetike pokrenuli smo projekat potpunog renoviranja Vojnomedicinske akademije. Nadam se da ćemo u ovoj godini možda imati izgradnju nove toplane koja će grijati VMA, to će biti preduslov za početak radova na rekonstrukciji te zgrade koja je najveća bolnica te vrste u ovom dijelu Evrope.