Ministre Raduloviću, sankcije Rusiji su nož u leđa bratu, priznanje Kosova* – nož u sopstveno srce
Piše: Mihailo Medenica
Kažete, ministre Raduloviću, da Crna Gora može odmah ukinuti sankcije Rusiji, ali ako želi u Evropsku uniju mora poštovati njena pravila?
Po pravilima te i takve pogan od unije Milo Đukanović je šenio tolike decenije i šta bi sa Crnom Gorom?! Šta ste zatekli i nasledili do ruševina?
Valjalo bi vam obnavljati ih a ne učiniti Crnu Goru arheološkim nalazištem na koje ćete nabacati još koju tonu šuta i zaborava, pa neka nekim dalekim pokolenjima da prekopavaju ako nam gde Crnoj Gori poznaju trag?
Poštujte Vi, ministre “vanjskih” poslova, koliko Vam volja pravila EU, čim ispoštujete Crnu Goru! Ništa, valjda, nije preče od toga, pa koliko god Vam glava klimala u Briselu – srce Vam mora kucati u Crnoj Gori, i tačka! Slava Crne Gore je “nešto” starija i, bogme, mnogo veća od laveža briselsih dahija!
Montenegro je živeo u strahu od vrbovog pruta – hoće li i Crna Gora?! Pravila tog bezdana od Evropske unije vele i da smo nešto nalik primitivnim plemenima primata koja valja namamiti bananom da siđu sa grana, pa hoćete li zaigrati na verglu ko što su ovi minuli ponizn činili, ili reći: “Dosta! Crna Gora je temeljila Evropu dok ste još lovili za doručak i kolonijano satirali drevne kulure!”
Dakle, sankcije Rusiji nemaju veze sa politikom, to je nož u leđa bratu, baš kao što je besramno priznanje đavolje jazbine od krvave “države” kosovo – nož u srce brata, nož u sopstveno srce…
Ako se ta dva učinjena zla ne odreknete – politika Mila Đukanovića biće vaše politikanstvo, a Montenegro za vjek-vjekova kamen za vrat Crne Gore!
Razumem da se u politici moraju činiti kompromisi, ali ne razumem da kompromisi vazda moraju biti rušenje svoje kuće da fukara na njenim temeljima sagradi poljski klozet!
Ispoštujte Crnu Goru – sperite sramotu s njenih obraza, spraćete sav glib Montenegra! Tako ćete, i jedino tako, zaista nekud stići umesto da vas nekud vode, ko sirotu vašarsku mečku…
Ni na trenutak nemojte zaboraviti da vam je narod, s raspećem u rukama, darivao slobodu, pa ne činite da ta sloboda bude uslovna! Niste vi učinili da Crna Gora prodiše, no je ona učinila da vi progledate, pa nemojte, ni slučajno nemojte, učinti šta da vam u slepilu Montenegro pruži ruku da pređete ulicu!
Ne upravljajte Crnom Gorom već joj služite, a kad to činite pažljivo osluškujte šta veli…
S nožem u leđa i srce brata, svoje srce, ne prtite stazom slave no stranputicom bede! Zapamtite, blagosloveni ste da služite Crnoj Gori!
Nije ona ni nema ni nemušta, slušajte šta zbori, jer i od kamena imate šta da čujete- vekovi su njemu, u vama tek trag postojanja…