Umetnost može da izazove najrazličitije emocije: od oduševljenja do teskobe. Međutim, neka dela su toliko mračna i neprijatna da decenijama ne prestaju da uznemiravaju publiku.
Predstavljamo vam najjezivije slike na svetu, čija su zastrašujuća atmosfera, simbolizam i tajanstvenost pokrenuli bezbroj različitih legendi i teorija.
Najstrašnije slike – remek-dela od kojih podilazi jeza
Većinu ovih slika ne povezuje samo zloslutna atmosfera, već i dubok simbolizam. Zahvaljujući tome, svako od ovih dela ostavlja prostor za najrazličitija tumačenja i dan-danas izaziva ogromno interesovanje ljubitelja umetnosti.
„Let veštica“, Fransisko Goja (oko 1797–1798)
Ova slika ulazi u ciklus od šest „veštičjih“ radova koje je stvorio poznati španski umetnik Fransisko Goja. U centru radnje, tri veštice sa visokim šiljastim kapama lebde u vazduhu, dok su ispod njih dvojica seljaka preplašena do srži: jedan pada i pokriva uši, dok drugi pokušava da pobegne umotan u ćebe, držeći prste u zaštitnom gestu protiv uroka (ono što je kod nas poznato kao „figa“ ili „šipak“).
Sve ovo zapravo predstavlja kritiku narodnih sujeverja i religijskih progona koje je Goja gledao oko sebe. Tako, na primer, kape veštica podsećaju na katoličke mitre, dok se magarac pored seljaka smatra univerzalnim simbolom gluposti.
„Luda Greta“, Piter Brojgel (1562–1564)
Čak ni najjezivije slike umetnika iz klasične epohe ne prenose osećaj beznačajnosti ljudske sudbine tako dobro kao ovo Brojgelovo delo. Autor ga je naslikao u vreme velikih političkih i verskih previranja u Holandiji, oslikavajući atmosferu nasilja i haosa svog vremena.
Glavna junakinja, lik iz flamanskog folklora po imenu Greta, vodi odred žena u juriš na sam pakao. Uprkos tome što su već nagrabile silno bogatstvo, one nastavljaju da tragaju za novim blagom. Slika je postala alegorija ljudske pohlepe, ludila i surovosti.
„Saturn proždire svog sina“, Fransisko Goja (1820–1823)
Jedna od najpoznatijih Gojinih slika ulazi u njegov čuveni ciklus „Crne slike“. Umetnik je naslikao starorimskog boga Saturna koji, u strahu da ne izgubi vlast, uništava sopstvenu decu.
Za razliku od antičkog mita u kojem bog jednostavno proguta novorođenčad, kod Goje je Saturn prikazan kao pomahnitalo stvorenje koje divljački kida telo svoje žrtve. Ovaj prizor smatra se oličenjem straha, ludila i najmračnijih strana ljudske prirode.
Zanimljivo je napomenuti da su najjezivija umetnička dela uglavnom takva zbog direktnih i teških prizora – truljenja, nasilja i smrti, koji su prikazani bez ikakvog ulepšavanja. Upravo ta surova iskrenost u detaljima čini ove scene neverovatno realističnim i teškim za gledanje.
„Bez naziva“, Zđislav Beksinjski
Poljski umetnik Zđislav Beksinjski proslavio se svojim nadrealnim i apokaliptičnim prizorima. On nikada nije davao imena svojim slikama, jer je smatrao da posmatrač treba samostalno da pronađe smisao u njima.
Većina njegovih radova posvećena je temama smrti, uništenja i usamljenosti, i često se ubrajaju u najjezivije slike u istoriji. Pošto je preživeo užase Drugog svetskog rata, umetnik je motive stradanja postavio u sam centar svog stvaralaštva. Upravo zbog toga mnoga njegova platna ostavljaju utisak koji istovremeno i odbija i fascinira.
„Smrt“, Janis Rozentals (1897)
Latvijski umetnik Janis Rozentals prikazao je smrt ne kao čudovište, već kao neizbežan deo života. Na slici vidimo neutešnu majku koja se oprašta od svog preminulog deteta, dok se iznad njih uzdiže figura Smrti u beloj odori. Neobična kompozicija naglašava njenu natprirodnu prirodu: figura deluje suviše visoko za prostor koji je okružuje. Ovo delo podseća na tešku epohu u kojoj je smrtnost dece bila izuzetno visoka i tera nas da se zamislimo nad krhkošću ljudskog života.
Bilo da su inspirisane ličnim tragedijama, ratnim užasima ili mračnim mitovima, ove jezive slike dokazuju da umetnost ima moć da prodrma našu podsvest i suoči nas sa najdubljim strahovima. One ostaju bezvremenska remek-dela upravo zato što nas, uprkos jezi koju izazivaju, magnetno privlače i ne dozvoljavaju nam da okrenemo glavu.
Koje od ovih dela smatrate najuznemirujućim i zbog čega vas privlači ovakva vrsta umetničkog izraza?
(Mondo.rs)
