30.08.

Piše: Slaviša Čurović

Jeste, bila je i rodila se sloboda na današnji datum prije ČETIRI godine. Ali sloboda je stvar lične kulture i hrabrosti. Za finansije ne znam, tužilaštvo sitnih koraka, policiju išaranu bivšima, ali za kulturu znam da je svaki naš domet ostao u domenu provincijalizma ili dodvoravanja „velikima“ sopstvenim novcem (koga nemamo).

Vjerovao sam onda, a danas skoro uopšte ne, da će se kulturna strategija Crne Gore dogovoriti i da na osnovu krajnje ideje idemo u revitalizaciju svega.
A desilo se ono čega se svaki normalan čovjek plaši, tišina ničega pomiješana sa otporom trećepozivaca iz prošlog sistema na mjestima odlučivanja.

Kažu mi: “ Diži ruke, šta će ti sve ovo?“
A odgovaram: “ Pa kako bih mogao kreirati slobodu u sebi i svom poslu ako ne bih govorio šta nije u redu u mojoj kući, Crnoj Gori“.

Slaba vajda, ali evo sam shvatio na kraju…

Vučem sam, pa dokle se stigne i ja i moja ideja da u najljepšoj zemlji svijeta, film, televizija i pozorište budu ukras tog prostora. A ne bal neostvarenih sa nestvarnim željama bez rezultata…

Ne znam, možda neko i čuje. Ovu istinu. Ovakvu.

(Fejsbuk)

(Mišljenja i stavovi objavljeni u rubrikama „Drugi pišu“ i „Kolumne“ nisu nužno i stavovi redakcije portala „Borba“)