Piše: Bojo Pižurica
Crna Gora je građanska, multivjerska i multietnička država i to je njen veliki problem ukoliko je to laž. Srećom, nije laž, pa zato problema i nema. Jer, da nije multietnička bila bi multičetnička.
Još veća sreća strefila je Crnu Goru našom trodecenijskom vladavinom koja je sprovođena i ućerivana po principu svima pa i nama. Svima šipak a nama placevi oko šipka. Svako je dobio ponešto, neko šipak a neko šipkanje, neko ćuške a neko šuške.
Mi koji smo vladali 30 godina mnogo puta smo dokazali svoju multi-multi privrženost naročito onda kada smo nosili farbu po Pljevljima sa namjerom da prefarbamo Pljevljake, kao da je to lako. Pismeni, kakve nas je Bog dao, serbez ruke koja lako sklizne u pisanje grafita, provjeravali smo taj multi sklad da li je stvaran ili je lažan. To zna samo Breznica, rjeka mala, borova šuma mlada i Milet bašta. Ne pasja milet nego Milet bašta. Čisto da malo džarnemo, dalje će ono samo.
Četke smo oprali ali nam je ostao trag na rukama. Imali smo i molerske kape napravljene od naslovnih strana jednih naših uglednih novina. To su one trouglaste kape, više onako trokutaste, što podsjećaju na one kakve su nosili Mošo i Tito. One su opjevane u pjesmi – Nosim kapu sa tri roga i borim se protiv Boga. A boriti se protiv Boga je najlakše ako si laž. To radi sav moderni savremeni svijet pa što ne bismo i mi.
Dovoljno je da imamo Tita i grafita i da se nikad ne zapitamo jesmo li mi laž.
Možete li da zamislite koliko je nama bilo teško da ovakvi kakvi smo, zamutimo i jednu kantu referendumske farbe. Farba je trebalo da bude dobro zamućena, ruka čvrsta ali laka na paru, lajkovana, lajčakovana i lipkovana.
Osnovna ideja razdruživanja bila je da Crna Gora sama uređuje svoju budućnost što smo, evo vidimo, i uspjeli. Osim budućnosti počeli smo da uređujemo a ne da uneređujemo svoju prošlost. Za to uređenje ostalo je još dosta mutne farbe u onoj našoj kantici.
Nijesu u pravu oni koji tvrde da smo radili dvokratno a krali non-stop. Ko se ogriješio o referendum, ogriješio se o Crnu Goru.
Zahvaljujući nama pobijeđeno je zatucano i zaostalo pravoslavlje, ali ono još migolji kroz Crkvu Srbije i hoće da zatre ono građansko u nama.
Danas u Crnoj Gori imamo 67% građana i 33% Srba, tako da ima još posla. Crna Gora je uspjela da promijeni karakter države ali ne i karakter ovih 33%, ali polakote, što reče jedan naš.
A šta bi falilo da prihvate građanstvo, jezik, pismo, mauzolej, povjest, pa da onda to fino zajedno ovjerimo kod notara u Vatikanu, na našoj tradicionalnoj latinici. I da konačno nešto mudro uradimo.
Složićemo se da sve što smo ikad pametno napisali, napisali smo na latinici. Zato je ovih 20 godina važnije od onih 20 vjekova koliko su naši vrli povjesničari izračunali da postojimo. Oni su to izbrojali na prste obje ruke gledajući se u ogledalu. Ne u ogledalu srpskom već gledajući sebe u zrcalo.
(Mišljenja i stavovi u rubrici Kolumne/Drugi pišu nisu nužno stavovi redakcije Borbe)
Када се Срби освијесте од омаме, па буду разумни, сложни, тврди у Вјери, храбри и силни дјелима, „очистиће губу из године“. Мудро, тише и безболније, неутралисати злочинце, крвнике, душмане… Све непријатеље који Србима зло желе, зло спремају и зло чине.