Zlatna groznica: Ilegalni rudari krče Amazoniju dok vlasti žmure
Oko podneva 11. maja, Dario Kopenava, domorodački poglavar, primio je očajnički telefonski poziv iz zabitog sela u brazilskoj Amazoniji.
Palimiu ima oko 1.000 stanovnika, koji žive u velikim zajedničkim kućama na obali reke Urarikoera.
Do njega možete da stignete samo avionom ili posle dugog putovanja brodom.
Kopenava, iz plemena Janomami, navikao je da sluša vapaje za pomoć zajednica iz prašume, ali ovaj je bio drugačiji.
„Napali su nas“, rekao je čovek, „zamalo su nas ubili“.
Oni su, rečeno je Kopenavi, garimpeirosi, ili ilegalni kopači zlata, koji su stigli u sedam motornih čamaca, neki od njih noseći automatsko oružje, i otvorili neselektivnu vatru po selu.
Skrivajući se iza drveća, Janomami su uzvratili, koristeći sačmarice, lukove i strele.
Jedan domorodac okrznut je metkom po glavi, saznao je Kopenava, dok je četiri rudara ranjeno.
Napadači su otišli posle sat vremena, ali su pripretili da će se vratiti da se osvete.
Preplašene, žene su pobegle u gustu džunglu sa decom, a dvojica dečaka, od jedne i pet godina, su se udavila.
Palimiu, selo locirano duboko u državi Roraima, nalazi se u najvećem brazilskom domorodačkom rezervatu, koji ima teritoriju po veličini sličnu Portugalu i 27.000 stanovnika.
Rudarenje je ovde protivzakonito, ali su tražioci ruda oduvek nalazili način da obavljaju svoj posao.
„Garimpeirosi su svuda“, kaže Kopenava.
On izbegava da ide u oblasti u kojima se oni nalaze zbog pretnji smrću i, posle poziva, uzbunio je vlasti, rekavši da nešto mora da se preduzme.
Dok je napuštao oblast, Hekukari je primetio neke čamce kako plutaju sa ugašenim motorima i pretpostavio je da pokušavaju da izbegnu da budu primećeni.
Kako su muškarci u čamcima prilazili, više puta su otvorili vatru na selo.
„Agenti su počeli da viču: ‘Policija, policija'“, rekao mi je Hekukari, „ali se ovi nisu obazirali. Nisu ukazivali nikakvo poštovanje.“
Policajci su odgovorili na vatru i došlo je do žestokog puškaranja.
Grupa je otišla pet minuta kasnije i niko nije bio povređen.
Kad je Hekukari prijavio šta se desilo, Kopenava je bio zaprepašćen.
Ako je čak i policija napadnuta, rekao je on, niko od njegovih ljudi nije bezbedan.
„Ilegalni rudari su se osilili“
Upadi garimpeirosa u domorodačke rezervate pojačali su se pod ultradesničarskim predsednikom Žairom Bolsonarom, koji planira da otvori neke oblasti za rudarenje i poljoprivredu.
Instituto Socioambiental (ISA), neprofitna organizacija, procenjuje da ih ima oko 20.000 samo na teritoriji Janomamija.
Alison Marugal, federalni tužilac u državi Roraima, rekao da su se osilili zbog porasta cene zlata i naregbe Funaija, vladine agencije za domorodačka pitanja, koja ograničava rad na terenu zbog pandemije.
„Ilegalni rudari se nisu samoizolovali niti držali fizičku distancu“, rekao je on.
„Štaviše, oni su intenzivirali aktivnosti.“
Rezervati su neki od najefikasnijih načina da se zaštiti Amazonija, najveća prašuma na svetu i ogromno skladište ugljenika koje pomaže da se uspori globalno zagrevanje.
Ali predsednik Bolsonaro, skeptik prema klimatskim promenama koga podržavaju moćni lideri iz poljoprivrednog biznisa, smatra ih prevelikim za broj ljudi koji tamo živi.
Predsednik, čiji je vlastiti otac bio garimpeiro, posebno je kritičan prema proširivanju teritorije Janomamija, uspostavljene 1992. godine u regionu u kom se nalaze ogromna mineralna bogatstva.
Kopenava, koji živi u glavnom gradu države Boa Vista, gde predvodi domorodačko udruženje po imenu Hutakara, rekao je da „Bolsonaro podržava garimpeirose“ i nema interesa da zaštiti Janomamije.
„Naša teritorije se obeščašćuju“ rekao je on.
„A naši pozivi upomoć se ne čuju.“
U Kongresu, Bolsonarova vlada pokušava da izdejstvuje agendu čiji protivnici tvrde da predstavlja egzistencijalnu pretnju po Amazoniju i, shodno tome, domorodačke narode.
Poslanička komora treba da glasa o predlogu zakona koji želi da legalizuje privatno zauzimanje javnog zemljišta.
Jedan drugi predlog mogao bi da utre put smanjenju već postojećih domorodačkih teritorija.
„Ilegalni rudari su se osilili… osokoljeni diskursom koji legitimiše njihov rad“, rekao je tužilac Marugal.
„Očigledno ne postoji politička volja“
Kopenava je sin cenjenog šamana i lidera Davida Kopenave, koji je predvodio kampanju koja je dovela do stvaranja rezervata Janomamija.
Pod nadimkom Dalaj Lama prašume, rekao mi je kad smo se sreli 2014. godine: „Belci koji imaju novac žele ga još više.
„Žele više toga da unište. To je njihova tradicija: oni ne znaju kad je dosta.“
Prošle godine je ilegalno rudarenje uništilo oblast ekvivalentnu 500 fudbalskih terena na zemljištu Janomamija, prema ISA-i, i vrlo je verovatno da će za posledicu imati još razaranja ove godine.
Garimpeirosi su takođe zagadili reke živom, koja se koristi za odvajanje zlata od blata, a krivi su i za donošenje alkohola, droge i, najskorije, Kovida-19, u domorodačke zajednice.
Ako nije tajna gde se nalaze, zašto se oni onda ne uklone?
„Očigledno ne postoji politička volja za to“, rekao mi je bivši pripadnik Funaija, koji je dao ostavku prošle godine zato što „to više nije mogao da podnese“.
„Neki moćni ljudi upleteni su u ilegalno rudarstvo i oni bi mogli da ograniče ili spreče svaku akciju.“
Racije Funaija toliko su neredovne, dodao je ovaj bivši zvaničnik, da je njihov uticaj veoma ograničen i garimpeirosi se potom brzo vraćaju.
Dok je pandemija prošle godine divljala po Amazoniji, Janomami su napravili barijeru na Urarikoeri, najdužoj reci u Roraimi, u želji da zaustave tranzit brodova oko Palimiua.
Oni veruju da je napad iz maja bio odmazda zato što su presreli jedan brod i zaplenili njegovo gorivo i opremu.
Audio poruke podeljene u Vocap grupi za koju se veruje da je koriste ilegalni rudari sugerisala je da su napadači povezani sa kriminalnom organizacijom.
Jedna od najvećih brazilskih bandi, Prva komanda glavnog grada, ili PCC zbog njenih inicijala na portugalskom, poznata je po tome da operiše u Roraimi, retko naseljenoj državi koja se nalazi na putanji narko trafikinga.
Alison Marugal je rekao da se sumnja da su kriminalci plaćeni da zaštite rudarska polja i smatra se da oni stoje iza ovog najnovijeg talasa nasilja.
„Viđamo kako teško naoružanje stiže u kampove“, rekao mi je on.
Pet dana nakon posete policije, Palimiu je ponovo napadnut, rekao je Kopenava.
Po noći, ljudi su stigli u nekoliko čamaca i počeli da pucaju.
Ranije ove nedelje, Vrhovni sud je naložio Bolsonarovoj vladi da preduzme mere da zaštiti selo i druge domorodačke zajednice, kao i da ukloni garimpeirose iz oblasti.
Ali Kopenava je rekao da su se Janomami umorili od čekanja.
„Ugroženi smo“, rekao je on.
„Naše strpljenje je na izmaku.“
Funai je saopštio da niko od njih nije dostupan za intervju, a kabinet predsednika Bolsonara nije odgovorio na naš zahteve za komentar.
(BBC)