Najnovije evropsko istraživanje pokazuje da nedostatak podrške, stigma i pogrešna percepcija gojaznosti kao „problema volje“ dovode do brzog odustajanja od mršavljenja i dugoročnih promjena.
Više od polovine osoba koje žive sa gojaznošću – njih 55 odsto – odustaje od pokušaja mršavljenja već u januaru zbog nedostatka podrške, pokazuje novo istraživanje sprovedeno u pet evropskih zemalja. Istovremeno, čak 43 odsto Evropljana ne zna da Svjetska zdravstvena organizacija gojaznost klasifikuje kao hroničnu bolest.
Podaci ukazuju na duboko ukorijenjeno nerazumijevanje gojaznosti, praćeno stigmatizacijom i fokusom na „snagu volje“, što kod oboljelih stvara osjećaj usamljenosti i obeshrabrenja i direktno utiče na odustajanje od dugoročnih promjena.
Gotovo polovina ispitanika ne prepoznaje gojaznost kao hronično stanje, čime se održava štetan narativ da je upravljanje gojaznošću jednostavno pitanje manjeg unosa hrane i više kretanja. Stručnjaci ističu da je stvarnost znatno složenija i da je riječ o zdravstvenom izazovu koji zahtijeva kontinuiranu medicinsku i društvenu podršku.
Manje od polovine osoba sa gojaznošću (48 odsto) smatra da društvo razumije njihovo stanje kao hroničnu bolest, dok većina ima utisak da se ono i dalje posmatra isključivo kao pitanje životnog stila.
Istraživanje kompanije Novo Nordisk, objavljeno uoči takozvanog „Dana odustajanja“, pokazuje da januar za mnoge postaje mjesec najvećeg pritiska. Čak 55 odsto ispitanika navodi da upravo izostanak podrške predstavlja ključnu prepreku da istraju u promjenama, što ukazuje da problem nije u motivaciji pojedinca, već u nedostatku sistema podrške.
Stigmatizacija je i dalje snažno prisutna:
85 odsto ispitanika vjeruje da osobe sa gojaznošću doživljavaju umerenu do veoma izraženu stigmu zbog telesne težine
81 odsto smatra da negativna kulturna očekivanja u vezi sa izgledom imaju snažan negativan uticaj na društvo
Posljedice su ozbiljne – 89 odsto osoba sa gojaznošću navodi negativan uticaj na mentalno zdravlje, dok 86 odsto kaže da to utiče na njihove društvene interakcije. I pored toga, samo 18 odsto ispitanika smatra da zdravstveni radnici u potpunosti razumiju njihove probleme.
Većina ispitanika (73 odsto) poručuje da razgovori o gojaznosti treba da se fokusiraju na opšte zdravlje i blagostanje, a ne isključivo na kilograme. To je, navode autori istraživanja, ključ za održive promjene – holistički pristup umjesto kratkoročnih rješenja.
Gojaznost je danas jedan od najvećih globalnih zdravstvenih izazova, pogađa svaku sedmu osobu u svijetu, a procjene govore da bi u narednoj deceniji mogla zahvatiti čak dvije milijarde ljudi, uz ozbiljne posljedice po zdravlje i ekonomiju društva.
(Biznews)
