Vučević, Srbenda i brat
Piše: Vladimir Đukanović, narodni poslanik SNS-a u Skupštini Srbije
Zameriše mi mnogi što sam u nekoj izjavi povodom dodele mandata za sastav nove vlade Milošu Vučeviću naglasio da je to odličan izbor, jer je Vučević Srbenda i brat. Vele svi ti fini i uglađeni kao da su bože moj iz Versaja stigli, kako to nije primeren rečnik. Smeta valjda to što nam je budući premijer Srbenda. Valjda bi trebalo da bude uglađeni građanista i drugosrbijanski autošovinista. Ovako, izgleda da je Srbenda ružna reč. Ružno im je i za nekog da kažeš da je brat. Oni vole drugarice i drugove.
No, ja sam baš opisao Vučevića onakvim kakav jeste i kako ga ja doživljavam, jer za sve ove godine našeg poznanstva on se istinski ponašao tako. Uvek je držao do nacionalnog, ponosno je isticao da je Srbin i da se bori za otadžbinu, hrabro se nosio sa gomilom ekstremnih autonomaša koje je po Srpskoj Atini, kako inače zovemo Novi Sad, sveo na statističku grešku. U ljudskom smislu, bez obzira da li je bio gradonačelnik ili ministar, nikada nikog nije pogledao sa visine, svakom se ponudio da pomogne, uvek se javi na telefon, posavetuje, pita za mišljenje, nađe se da ti pruži podršku. Što bi klinci danas rekli – Miloš je bratina. Takvog ćemo premijera dobiti.
Važno je šta inače Miloš Vučević ima iza sebe. Potomak je jednog od najuspešnijih advokata, pa je i on sam zakoračio u advokatske vode i bio na tom polju izuzetno uspešan. Osvetlao je obraz svojoj porodici u svakom pogledu. Stolovao je Srpskom Atinom i u njegovom mandatu došle su tolike fabrike u Novi Sad, izgrađena su nova naselja i velelepni bulevari. Nikad manja nezaposlenost nije bila u Novom Sadu i nikada se toliko standard građana nije podigao. Grad se modernizovao, postao je centar kulturnih zbivanja u ovom delu Evrope, a kao šlag na tortu Vučević će uvek moći da se pohvali da je u njegovom mandatu Srpska Atina postala evropska prestonica kulture. Majstorski je spojio srpsko i evropsko. Dalje nema šta da se komentariše, samo se kaže – kapa dole.
Najbitnije, pametnim i posvećenim radom Novi Sad danas ponosno ističe Maticu srpsku, Srpsko narodno pozorište, afirmiše na svakom koraku borbu Srba u Vojvodstvu Srpskom pod Marijom Terezijom, ponosno se govori o Svetozaru Miletiću, Jaši Tomiću, mitropolitu Josifu Rajačiću, borbi Srba za privilegije, oslobođenju Novog Sada 1918. godine od Austrougarske čizme. Govori se o svemu onom što decenijama autonomaški komunistički kadrovi nisu dozvoljavali da se govori, kao što su kasnije činila njihova deca pod DOS-om govoreći da Srbija okupira Vojvodinu. Vučević je takve sveo na podnošljivu meru dovodeći ih do stanja da deluju isključivo kao ekstremisti i da ih narod prezire. Svi ti silni Gruhonjići, Kostreši, Pogačari, Brkovići, Sejdimovići i njima slični više su danas grupacija na koju pristojan svet gleda kao da su iz ludnice odbegli, nego što ih uzima za bilo šta ozbiljno. To je zapravo ključni Vučevićev politički uspeh. On se ne razmeće sa jakim i snažnim izjavama. On govori umereno, tiho, ali delotvorno i na terenu pravi rezultat. Pod njim je vojvođansko autonomaštvo u Novom Sadu ugašeno i na tome mu se istinski mora čestitati.
Vučevića kao premijera čekaju ozbiljni izazovi. No, baš zato što je Srbenda, znam da će se boriti za Srbiju i srpski narod na svakom koraku i da neće sebe štedeti u toj borbi. Srpski narod može mirno da spava. Kako u Srbiji, tako i u Republici Srpskoj, Crnoj Gori, Makedoniji, Hrvatskoj. Inače je Vučević neko ko apsolutno insistira na što većem zbližavanju, pa ako bog da i jednog dana na ujedinjenju Srbije i Republike Srpske, kao i vraćanju Crne Gore u zajedničku državu. Baš zato sam ga od dana kada smo se upoznali i zavoleo kao čoveka. Čvrsto verujem da će raditi u interesu otadžbine i srpskog naroda i molim Gospoda da mu pruži mudrosti u teškim vremenima koja nam slede.
Srećno, Miloše, i Bog da te čuva!