Jutro posle prvog snijega, prenosimo vam jednu od najljepših pjesama o zimi.
Jutro je. Oštar mraz spalio zeleno lišće,
A tanak i beo sneg pokrio polja i ravni
I sniski, trščani krov. U dalji gube se brezi
I kruže vidokrug tavni.
U selu vlada mir. Još niko ustao nije,
A budan petao već, živosno lupnuvši krilom,
Pozdravlja zimski dan — i zvučnim remeti glasom
Taj mir u času milom.
Il’ katkad samo tek zviždanje jasno se čuje
I težak, promuk’o glas. To lovac prolazi selom,
I brze mameći pse, poguren u polje žuri,
Pokriven koprenom belom.
Svuda je pustoš i mir. Noćna se kandila gase —
A sveži jutarnji dah proleće doline mirne,
I šum se razleže blag, kad svojim studenim krilom
U gole grančice dirne.
