VITON TORBA UZ STRUNE GUSALAH

Piše: Saša Dr.Đurović

Veli vijest da milE kani da tuži ASK.. Kako oni mogu da listaju njegove račune, i saldo na njima da znaU? OtkudE im pravo? Zamisi tu drskost! I ima milE pravo, on zna da narod u crnogoracaH i nije veleuman baš, jer da jeste ne bi ga pripustili da stoluje 30 godina, makar dobijao izbore na način kako ih je dobijao. A sjetimo se samo ko je sve učestvovao u tim marifetlucima, od onih makar koji su uVaćeni tv kamerom. Pa je bila jedna gospoJa, pedagog, ona čuvaše stražu dok se štelovahu izbori. Pedagog? Kod koje će sutra doć djeca da im ono rešava probleme? Je li mislio neko o tome? E pa ako nije da mu bude jasnije zašto je u Montenegro kako je. Uglavnom uvid u račun veli  da je milE spisko na luj viton i slične brendove preko tričavih 20ak tisuća ojra. I ok, navikao je, i on i gospoja mu, na te brendove. Singavi džemper u kom je stupio na političku scenu je bio Armani, ako je kakva baba uvezla slovo A ili EA.

Posle tek su se pojavile podgrupe Armani excange, pa je tureno i slovo X. X koje nije nepoznata u jednačini zašto je milE izgubio vlast. Nije X ni da će milE putem dragog mi Iva Sanadera. Dragog jer je Ivo gospodstven čojek. Je li malo kraduck’o ustanovljeno je da jeste, ali Ivo nije dripčina. Ivo je zemo na foru, eleganantno. E već, milE je klep’o alavo i bahato.

Svi su se bavili onom koja mu je „odradila“ brata, niko činjenicom da mu je burazeru i gospoji mu bugarCi, trebalo vremena da vide šta im sve fali. A to govori šta? Da je previralo mLogo, ko će sve poVatat’. I ludi zna kako je milE stolovao, a i ako ne zna postoje neki papiri u kojima to stoji. Izvan CG. Ja gledao, kod ozbiljnih saradnika iz ozbiljnih država. Papire te neke, tipa telekom. Dakle, samoobmanjuje se milE, i uvjerava sebe da je laž istina.

U psihijatrijskoj nauci se to zove pseudologizam, a milE je tu Dr.nauka. I onda mu je nenormalno da njegova „izvitoperena istina“ nije opšte mjesto u cg.društvu. Pa on tuži i smejulji se, doduše sve manje. Kao što je sve manje onih koji trče da se slikaju Š njim. A onda, kad smo kod smijeha, koga god uhapse onO crče od smijeha kad ga privode. NemaU stida. Ajd’ bivši režimski mužjaci i podrške im „munje“ podizani na bijeli mrs i zatop, nego i gospoJe što visokopoziocionirane bijahu. Sjetimo se keza one koja je bila zadužena za borbu protiv korupcije, pa nekih koje su stolovale velikim firmama, koje su klepale alavo, onako preživarski. Ali kad ih privedu njima na licima smEšak. Za televiziju! A ne krasi osmjeh ružno lice, krasi ga osjećanje stida. Lijepo je znat za stid, stid limitira loš karakter, i radnje neke fukarske. Pa ću zbog „pameti“ tih koji se brane priglupo a smiju još gluplje, citirat Frojda, -odsustvo stida je prvi znak enormne gluposti-. Ko je od njih čuo za Freuda da zna i to, a ko nije, da makar čuje za njega. Da se malo obrazuju. U pauzi izmedju dvije kupovine kod Vutona. Onoga Vitona odomaćenog kod crnogoraca, uz kog se „raslo“, kao uz gusle.

U danima kad na Nišić.. udariše.. kad bijahu došli dani da Vitona nema više! Na pomamnom POLO atu.. Zovite mi vi ArmanOG!- Rasli su takvi uz takav „text“ podsvesno po Freudu, i sanjali Vitona u singavom džemperu u uglu sobe na periferiji. Rasli i odrasli, u nerast. Intelektualni. Sociološki. Psihološki. Lišeni zdravog rezona i vrline. Otud i alavost i nezajažljivost epskih razmjera. Kaže struka i nauka.

(Mišljenja i stavovi u rubrikama Kolumne/Drugi pišu nisu nužno stavovi redakcije portala Borba)