Vitamini su nam neophodni i opasni ako ih uzimamo previše

0

Vitamini su nam neophodni, ali mogu biti i opasni ako ih uzimamo previše. Zbog toga su utvrđene najveće dnevne količine za svaki vitamin. Provjerite da li uzimate previše vitamina.

Sudeći po tome koliko bočica vitamina se proda u toku jedne godine, godišnje se konzumiraju hiljade milijardi tableta. Jer, svi žele da budu zdravi, mladi, uspešni, sposobni da se suprotstave stresu, virusima, bakterijama… Skloni smo da svakodnevno uzimamo tablete i kapsule svih boja, uvereni da je baš to potrebno našem organizmu. Ali, da li smo u pravu? Saznajte zašto ni previše vitamina nije dobro uzimati.
Štetni viškovi

Vitamini nas štite od prehlade, usporavaju starenje, smanjuju rizik od oboljevanja, navodno čak i od malignih bolesti. Neke vitamine zaista treba stalno unositi u organizam kako ne bi došlo do manjka i ozbiljnih posledica po zdravlje. Drugi vitamini, koji se nakupljaju u organizmu, mogu preći dozvoljenu granicu i izazvati zdravstvene probleme.

Vitamini koji se tope u vodi, na primer vitamin C ili vitamin B6, ne nakupljaju se u organizmu već se izlučuju mokraćom i znojem pa teško mogu preći dozvoljenu količinu u organizmu. Čak i kad se to dogodi, oni se brzo odstranjuju iz tela.

Hipervitaminoza, odnosno prevelika količina vitamina, najčešće se odnosi na one vitamine koji su nerastvorljivi u vodi, poput vitamina A, vitamina D i vitamina E, koji se tope u masti, ali i nakupljaju u masnom tkivu. To su vrlo važni vitamini: nakupljeni u “skladištima” poput jetre i masnog tkiva, spremni da deluju u trenutku kada se pojavi potreba. Ako se trenutno prekine unos tih vitamina, stvorene rezerve mogu zadovoljiti potrebe narednih četiri do osam meseci. Ako ih, međutim, u organizmu ima previše, izazivaju niz zdravstvenih problema, ponekad sličnih onima koji se javljaju i kod manjka.

Uzimanje dopunskih količina vitamina u obliku različitih preparata po pravilu se preporučuje samo osobama koje ima specifične zdravstvene probleme. Dakle, vitaminske preparate zapravo ne treba uzimati bez lekarskog nadzora. U normalnim okolnostima dovoljno je pridržavati se pravila raznovrsne ishrane. Tako nećemo upasti u zamku da unosimo previše vitamina. Sva hrana sadrži određene količine vitamina koje mogu zadovoljiti dnevne potrebe organizma. Uz to, prirodni vitamini koje dobijamo iz hrane deluju bolje i uz manje nuspojava od suplemenata. Dokazano je, na primer, da prirodni vitamin betakaroten koji uzimamo jedući voće i povrće ima antikancerogeno dejstvo. Međutim, nema takav efekat kada ga uzimamo sintetizovan, u tabletama. Iz još nedovoljno poznatih razloga, može čak biti i opasan. (Pročitajte i: Čips od pomorandže? Evo kako da ga napravite)

U čemu se razlikuju sintetizovani od prirodnih vitamina?

Struktura im je identična, ali su velike razlike u njihovom dejstvu na ljude. U hrani, posebno u povrću i voću, nalaze se osim vitamina i mnogi drugi sastojci čija je uloga često odlučujuća. Interakcijom tih različitih materija postižu se rezultati koje sami sintetizovani vitamini ne mogu postići. Treba imati na umu i da neki lekovi smanjuju dejstvo vitamina u organizmu. Oralna kontracepcija (antibebi pilule) na primer smanjuje količine vitamina B6 i folne kiseline, ali najgore neželjeno dejstvo imaju laksativi, jer sprečavaju apsorpciju vitamina A, D i E u crevu.

Inače, žene tokom trudnoće treba da konzumiraju dvostruku količinu folne kiseline (400 mcg dnevno) vitamina D (10 mcg) i povećanu količinu vitamina B6 (2,2 mg). (Pročitajte i: Želite da se ostvarite u ulozi roditelja: 7 saveta kako biste što brže i lakše zatrudneli)
Vitamini koji su vam potrebni
Vitamin A

(preporučena dnevna doza za žene 800 mcg; max. doza: 1000 mcg)

Najbolji izvori: šargarepa, tikvice, spanać, sveža tunjevina, sir gorgonzola, kajsije.

Znakovi nedostatka: slabiji vid u sumrak i noću, suva i ispucala koža, smanjeno lučenje slina, suza i loja, krhki zubi, upala zubnog mesa, gubitak apetita, ispucala kosa, česte infekcije.

Previše vitamina A izaziva: razdražljivost, mučnina, glavobolja, problemi s vidom, zaostajanje u rastu, gubitak kose, bolovi u kostima, povećana jetra i slezina, suva koža.
Vitamin B6

(preporučena dnevna doza za žene 1,6 mg; max. doza: 5 mg)

Najbolji izvori: kvasac, džigerica, bubrezi, riba, banane, karfiol, pasulj.

Znakovi nedostatka: dermatitis, ekcemi i pucanje kože, anemija, drhtanje, razdražljivost, teško disanje, smanjena sposobnost koncentracije

Previše vitamina B6 izaziva: poremećaji perifernih nerava.
Vitamin C

(preporučena dnevna doza za žene 60 mg; max. doza: 100 mg)

Najbolji izvori: paprike, repe, zelena salata, jagode, spanać, narandže.

Znakovi nedostatka: umor, gubitak apetita, bolovi u mišićima, usporeno zarastanje rana, podložnost infekcijama, krvarenje iz desni, ispadanje zuba, suva i ispucala koža, osteopenija.

Previše vitamina C izaziva: češći bubrežni kamenci.
Vitamin D

(preporučena dnevna doza za žene 5 mcg; max. doza: 25 mcg)

Najbolji izvori: žumance, džigerica, plava riba.

Znakovi nedostatka: kod dece, rahitis i zaostajanje u rastu, a kod odraslih: lomljivost kostiju, mišićni grčevi.

Previše vitamina D izaziva: mučnina, gubitak apetita, mršavljenje, razdražljivost, zatajenje bubrega, naslage kalcijuma u raznim tkivima.
Vitamin E

(preporučena dnevna doza za žene 8 mcg; max. doza: 40 mg)

Najbolji izvori: lešnik, grašak, ječam, špargle, spanać, brokoli.

Znakovi nedostatka: propadanje crvenih krvnih zrnaca (hemoliza), neurološki problemi.

Previše vitamina E izaziva: glavobolje, mučnina, umor, usporeno zgrušavanje krvi, krvarenje iz nosa.
Vitamin B3

(niacin) (preporučena dnevna doza za žene 15 mg; max. doza: 33 mcg)

Najbolji izvori: inćuni, skuša, teletina, jagnjetina, gljive, paprike.

Znakovi nedostatka: kožne promene, posebno na području izloženom svetlu, gladak jezik, proliv, razdražljvost i smušenost.

Previše vitamina B3 izaziva: glavobolje, mučnina, oštećenje jetre i poremećaji creva, alergije, astma.
Vitamin B9 (folna kiselina)

(preporučena dnevna doza za žene 180 mcg; max. doza: 600 mcg)

Najbolji izvori: džigerica, spanać, šargarepa, krastavac, integralni hleb.

Znakovi nedostatka: umor, gubitak apetita, proliv, ispadanje kose, problemi s pamćenjem, anemija.

Previše vitamina B9 izaziva: nema simptoma.

Ostavite Komentar

Your email address will not be published.