Piše: Perica Đaković
Da ne bi podgoričkog kolektora ne znam ko bi u Evropi ikada čuo za malo mjesto Botun u Zeti, za koje siguran sam nije čulo ni 90 odsto stanovnika Crne Gore. Navalica, što bi narod rekao, kao u fudbalskom ekstra tajmu, pa se pitam kome je u stvari stalo da postigne taj gol u doigravanju. Da li neko da izjednači ili da pobjedi, manje je važno od riječi koje čuh od jednog kršnog rekao bi Zećanina koji je uspio čak da u jednoj TV emisiji nadjača autorku i primora je da ga i ona ipak odsluša. A šta je to rekao taj kršni Zećanin? Ništa manje i ništa više nego da neko želi da progura zastarjelu tehnologiju ali i čitav sistem kome bi rok važio do 2045. godine! Matirao je on u toj emisiji sve ekologe, inspektore, navijače, pa rekao bih i same predstavnike Evropske unije, koja nam navodno dobronamjerno nudi za taj posao i dio granta, ali i dio kredita, a čije bi do njihove banke. Što bi rekli Danajci niko ne donosi džabe darove. Spomenu taj gospodin spaljaonicu otpada koji se dobija nakon filtriranja, spomenu i otpad iz sličnog sistema iz opštine Tivat, uz pitanje gdje se to odnosi od kako su Albanci prestali da ga primaju. Postavi on pitanja, ali odgovora skoro i da ne bi, pa se onako volšebno sa kolektora prešlo na crveni mulj koji Zećanima zadaje glavobolju već decenijama po onoj narodnoj „obećanje ludom radovanje“.
Evropa, kojoj mi svesrdno trčimo u zagrljaj, nakon što se situacija oko kolektora zagrijala i sve je više neposlušnih, počela je oštro da se miješa u naše unutrašnje stvari, idući dotle da se u ovaj problem uplela i Srbija, a možda i sam Putin, ko će ga znati. Misle oni ako su naši političari zavedeni, odnosno da moraju da slušaju jer su tu dovedeni njihovom odlukom, da mora da ih sluša i običan narod. Ne znaju oni Njegoševu „tvrd je orah voćka čudnovata“, a upravo tako su se počeli ponašati Botunjani i svi Zećani, koji više neće da ih neko kupuje priganicama. I sad dok slušam tu frku oko kolektora i Botuna, nekako se prisjetih i jednog od prvih kolektora kod nas a to je onaj u Herceg Novom, gdje nikako od gradnje, a zamislite izvođače i podizvođače nije birala opština novska koja je uzela dug kod njemačke banke , nego su im ih određivali rekao bih predstavnici tadašnje vlasti u državi Crnoj Gori, a bejahu to oni blisku Milu. Taj kolektor i danas zadaje probleme Novljanima čudnim mirisima uglavnom u sezoni, i kažu da bi trebalo još jednom se zadužiti da bi se to popravilo, ako se može.
Čudna je igranka i sa kolektorom u Budvi i tu smo došli do spora sa nekima iz EU. Dakle, ovaj botunski, pardon podgorički fekalni biznis još i nije počeo da se gradi a već „vonja“, šta bi bilo kad bi bilo i on se napravio sa prevaziđenom tehologijom. Sve tu nešto rekao bi narod „vonja“ i govori da posla nisu baš najčistija. Sad nas opominju ne samo ovi iz Brisela, nego i neki naši da ako ovaj posao ne krenemo da nećemo zatvoriti ono poglavlje 27 pa nam od Evrope nema ništa. Mi navalili u tu Evropu kao mutavi i ako od nje polako neki dižu ruke, zamislite čak Englezi, a ni Ameri nisu daleko. Pored braće Hrvata koji nam uz osmjeh i dobrodošlicu prijete da ako ne ispunimo njihove zahtjeve neće nam dati zeleno svjetlo, eto sad prijetnje i to zbog čega, zbog prečišćivača za fekalije. Znao sam da će nam neka „govna“ doći glave.
(Mišljenja i stavovi u rubrici Kolumne/Drugi pišu nisu nužno stavovi redakcije Borbe)
Ne mlati Milosevicev ratni reporter,u sve li se razumiju tvoji neocetnicki olinjali brkovi..
Vonja tvoja proslost,ratni cetnicki huskacu.