Piše: Vladimir Đukanović
Podstaknut fenomenalnim intervjuom za subotnju ”Politiku” Andree Jovanović, filozofa i autora podkasta ”Lukavstvo uma”, odlučih se da napišem koju rečenicu na njeno osvrtanje u vezi sa neophodnošću da se u Srbiji napravi neki treći put.
Osvrt pravim jer sam u najvećem delu saglasan sa njenim postavkama, s tim što ne bih mogao da se složim do kraja da je sadašnja vlast jedan put, a da su blokaderi drugi, jer unutar same vlasti imate toliko različitih ideja, a one zaista mogu da se artikulišu u pravljenje jednog dobrog trećeg puta koga ona zagovara i koji bi baš predvodio Aleksandar Vučić kao nesporni narodni lider.
Vučić sve ove godine zagovara nešto sasvim deseto u unutrašnjoj politici u odnosu na ono što imamo u praksi, jer najvećim delom Srbijom ne vlada niti on, niti stranka koju je do skoro predvodio, bez obzira na činjenicu da odnosi velike pobede na izborima.To je taj paradoks o kome godinama pišem i govorim kako u Srbiji zapravo vlada diktatura neizabranih, te u mnogim segmentima oni koji huškaju blokadere na divljanje i pravljenje haosa, što sama Andrea Jovanović odlično primećuje, zapravo imaju u mnogim društvenim segmentima veću vlast od samog Vučića i Srpske napredne stranke.
To su nevladine organizacije dobro plaćene spolja, to su medijski konzorcijumi pod kontrolom medijskog harambaše Dragana Šolaka, to su otrgnuti delovi pravosuđa, obrazovnog sistema, kulture, bezbednosnog sektora… U SAD se to zove duboka država i suštinski ona je taj blokaderski put srpskog samporicanja o kome Andrea Jovanović dobro govori. Oni jesu radikalni levičari, ali ne levičari koji se bore za socijalnu pravdu, već levičari koji se bore protiv bilo kakvog suverenizma i nacionalne države.
Levičari kojima je vouk kultura ideologija, kao i lažni ekološki pokreti kojima je cilj da po nalogu stranih službi zaustavljaju projekte neke od zemalja koje globalistima nisu po volji. Drugi put je onaj o kome Jovanović govori kao zapravo treći put, a to je onaj gde će Vučić morati da sedne i da se dogovori sa istinskim nacionalnim pokretima i političkim organizacijama o tome kako da se borimo za suverenu i nezavisnu Srbiju.
Andrea Jovanović odlično primećuje da i na tzv.desnoj, nacionalnoj strani, postoje razne korisne budale i pokreti koji suštinski rade za globaliste, što iz razloga jer su ih zapadne službe pravile, a što iz čiste mržnje prema Vučiću gde u toj zaslepljenosti pristaju da budu i sa crnim đavolom u paktu. No, kada đavo dođe po svoje onda shvate šta su učinili, ali je tada uveliko kasno i avaj.
Zato Vučić mora iz petnih žila da se potrudi i da počne sa promocijom ozbiljnog nacionalnog programa za resuverenizaciju Srbije, što bi podrazumevalo dramatične promene u mnogim društvenim oblastima koje bi po dubini morale da se očiste od globalistički spavača. Tu se podrazumeva pravosuđe, policija, bezbednosne službe, univerzitet, kulturne institucije, državna uprava.
Za sve to Vučić će morati da traži podršku onog dela javnosti koji jeste nacionalno osvešćen i spreman da se uključi u iskreno rodoljubivu političku borbu, bez obzira da li sa nekim postoje neslaganja. Ukoliko razni liderčići neće, hoće njihovo članstvo. Svima njima mora da se Vučić kao nesumnjivi nacionalni lider da obrati i da zatraži tu vrstu podrške, što je inače već na neki način otpočeo kroz formiranje narodnog pokreta.
Ona je dodatno i neophodna zbog jezivih pritisaka zbog Republike Srpske, Kosova i Metohije, kao i generalno na naš narod svuda širom bivše SFRJ. Nema se više vremena za podele i sujete, jer svaki čovek je bitan u borbi za otadžbinu. Neophodna je što šira nacionalna podrška i platforma u borbi sa onima koji su radili sve da nam razore i pokore zemlju.
Svakako, to podrazumeva i ozbiljnu reformu unutar same SNS, kao i radikalni obračun sa korupcijom kako bi se poverenje naroda u neke nove i reformisane institucije vratilo. Takođe, na čelna mesta u državnim institucijama moraju da budu ljudi koji su spremni 24 časa, sedam dana u nedelji, da se bore. Baš onako kako je Tramp to uradio u SAD.
Oni koji će da kalkulišu ili koji nisu spremni da uđu u teške bitke, a one podrazumevaju ozbiljne pritiske, traume, porodične muke i probleme jer porodica će bita izložena strašnim pritiscima, ne mogu da budu na tim pozicijama. Moramo da shvatimo da je ta bitka za treći put suštinski rat za suverenu i nezavisnu Srbiju i tu ne sme da bude nikakvog povlačenja, nikakvih sujeta, kao i nikakvih kompromisa sa onima koji žele da Srbiju sruše.
(Mišljenja i stavovi u rubrici Kolumne/Drugi pišu nisu nužno stavovi redakcije Borbe)
Vrijeme će pokazati da je A.Vučić obični diktator i poslušnik briselskih nacista.“Mudra“politika odmicanja Srbije od Rusije,uklanjane proruski kadrova je uzrok sto 9 mjeseci Srbija trpi teror Brisela koji sprovodi A.Vučić štiteći teroriste nazivajući ih „našom djecom“.