Iako su salate općenito zdrave, njihova nutritivna vrijednost može se značajno razlikovati. Neke vrste zelene salate bogatije su vitaminima i mineralima, dok druge sadrže snažnije antioksidante i fitokemikalije. Ako želite svom tijelu obezbijediti što više hranljivih materija, važno je znati koje vrste birati.
Zelena salata (lat. Lactuca sativa) najčešći je izbor u prodavnicama i restoranima. Bogata je vodom, ima malo kalorija i sadrži manje količine vitamina A, C i K, ali po nutritivnoj gustini ne spada u sam vrh. Odlična je kao osnova obroka ili za povećanje volumena salate, naročito u kombinaciji sa drugim vrstama povrća, ali sama po sebi ne obezbjeđuje najveći unos nutrijenata.ž
Za maksimalan unos hranljivih materija, bolje su opcije matovilac i radič.
Matovilac je bogat vitaminom C, karotenoidima i folatima, a sadrži i više gvožđa i kalcijuma u odnosu na klasičnu zelenu salatu. Antioksidansi iz matovilca pomažu u borbi protiv slobodnih radikala, dok tanini u listovima imaju blago protivupalno dejstvo.
Radič (sličan cikoriji) sadrži vitamine A, K i C, kao i minerale poput kalijuma i mangana. Njegov karakterističan gorkasti ukus ukazuje na prisustvo fitokemikalija koje podstiču varenje i doprinose zdravlju jetre.
Što su listovi salate tamnije zelene ili crvenkaste, to obično sadrže više antioksidanasa i hranljivih materija. Kombinovanje različitih vrsta listova u jednoj porciji najbolji je način da unesete širok spektar vitamina, minerala i fitokemikalija.
Za najbogatiji nutritivni obrok birajte matovilac, radič ili mešavinu tamnozelenih i crvenkastih listova, dok zelenu salatu koristite kao osnovu i za volumen obroka. Raznovrsnost boja i vrsta u salati garantuje da organizam dobija bogat spektar hranljivih materija, a obrok ostaje lagan, ukusan i zdrav.
(B92)
