Piše: Petar Milatović Ostroški
Vrli Branislave Nušiću, patološki te mrze sveznajuće neznalice jer si dijagnosticirao stanje u njima i oko njih lapidarnom rečenicom „Znanje ima granica, dok neznanje ih nema.“
Baš kao i ti, više cijenim pametnog neprijatelja nego tobožnjeg prijatelja, sveznajuću neznalicu.
Sveznajuće neznalice su mirođija u svakoj čorbi. Svojom napadnom pavršnoću, uz zaglušujuću pompu, opasno ugrožavaju mentalnu higijenu mislećih u namjeri da ih pretvore u tegleće njihovih iluzija prepunih neznanja.
Sveznajuće neznalice, pune sopstvene praznine, dive se svom neznanju i istovremeno patološki mrze znanje.
Dok umni razborito govore, maloumne sveznajuće neznalice urliču.
Pri tom sveznajuće neznalice svim silama se trude da istinsko znanje skinu sa pijedestala i da ga srozaju na nivo prašnjave kaldrme prepune njihovih ispljuvaka, a na toj površinskoj kloaki oni su suvereni gospodari jer ih je upravo kloaka iznjedrila.
Zato poslušajte Geteovo upozorenje da „mudri upadaju u neznanje kad se prepiru sa neznalicom“, a upravo to hoće sveznajuće neznalice, oni koji od svega pomalo znaju, dok istovremeno o suštini bilo čega pojma nemaju. Ne mogu ni imati jer su prethodno preskočili brdo pojmova prije nego su počeli da formiraju integritet sopstvene ličnosti.
Takođe poslušajte mudrog Konfučija koji je prije 2478 godina jasno poručio „ko ne zna, a ne zna da ne zna – opasan je – izbjegavajte ga“!
Sveznajuće neznalice su gorde, ne znajući da je gordost u stvari prvi među sedam smrtnih grehova. Gorde sveznajuće neznalice su zaslijepljene sopstvenim mrakom, ne vide izvan sebe ništa i ne mogu da vide dalje od sopstvenog ponora.
Poznato je da je gordost grob ljubavi, a neznanje grob znanju.
Da zaključim, sveznajuće neznalice piju nam krv kao pijavice.
(Mišljenja i stavovi objavljeni u rubrikama „Drugi pišu“ i „Kolumne“ nisu nužno i stavovi redakcije portala „Borba“)
