Piše: dr Petar Milatović Ostroški
Postoje ljudi koji misle da su nadljudi, a u stvari su podljudi.
Njihov kojeficijent inteligencije je manji od broja njihovih cipela.
Takvi se u sve razumiju iako ni o čemu pojma nemaju.
O filosofiji znaju više nego: Sokrat, Aristotel, Platon, Hegel, Kant, Niče, Šopenhauer i ostali filosofi; o književnosti više svi književnici zajedno; o politici više nego svi političari i politički analitičari.
U svakoj čorbi su mirođija, a specijalnost im je da svakom poštenom čovjeku zaprže otrovnu čorbu jer pošteni je nezgodan svjedok o njihovog nepoštenja.
Narod za takve kaže da su gnjide i vjeruje da je gnjida izmet od vaške.
Ljudi od uma smatraju ih avetinjama od zuluma. Za njih kažu da su avetinje i uzetinje, a uzetinje zato što im je Bog uzeo pamet.
Takvi se lako prepoznaju po simbolima njihovih (bes)karakternih osobina na skali moralne i duhovne posrnulosti: ljubomori, zavisti, pakosti, zlobi, mržnji, lukavstvu, podlosti, kukavičluku, laži, spletkarenju, gordosti.
Da svaštočina sa obale pljune u more zamutio bi ga od nevine krvi i plavo more pretvorio bi u krvavo.
Kad svaštočina inicira da postane tvoj „prijatelj“ i priđe ti, očekuj svakog trenutka da ti zarije nož u leđa, ali kad shvati da njegovim rukama nož može da završi u njegovim grudima niko te na svijetu neće mrzjeti više od svaštočine koja je u stanju da svašto čini!
Da zaključim, svaštočine koji svašto čine, najveće su štetočine i avetinje!
(Slovoslovlje)
(Mišljenja i stavovi u rubrikama Kolumne/Drugi pišu nisu nužno stavovi redakcije portala Borba)
