Sva beda NATO propagandista u Srbiji
Piše: Vladimir Prebiračević, zamjenik urednika internet magazina „Srpska analitika“, direktor Srpsko – ruskog centra „Majak“ i direktor Akademije za bezbednost i strateške komunikacije.
Svakodnevno smo u prilici da slušamo razne NATO propagandiste kod nas kojim su puna usta Ukrajine i brige za ukrajinski narod. Kao po nekom dobrom starom običaju, ovi pomenuti nikada nisu brinuli za narod u Ukrajini koji od 2014. godine trpi represiju, bombardovanje i razaranje na svim nivoima – od kulturnog, materijalnog, jezičkog pa sve do bukvalnog – fizičkog. Njima su puna usta Rusije koju nazivaju “agresorom”, i svi gotovo jednoglasno i horski koriste taj termin u svojim pasjim lavežima.
Setimo se matrice koja je korišćena na ovim našim prostorima, u kojoj su Srbi u Hrvatskoj označeni kao „velikosrpski agresori“ i kojom se uspešno manipuliše i dan danas. Srbi su bili agresori, a danas u Hrvatskoj gotovo da ih više i nema. Ili dolaze na nivo statističke greške. Prema najnovijim tumačenjima hrvatskih bajnih istoričara, Srbi su se u Jasenovcu maltene samoubijali, ili što je još gore – Srbi su izvršili genocid nad Hrvatima?!
Na sve ovo prethodno izrečeno, nadovezuju se i pojedini katolički biskupi, očiti sledbenici ozloglašenoga ustaškoga biskupa Stepinca koji stravične i čudovišne logore za decu nastoje da predstave kao svojevrsna prihvatilišta i sirotišta. Bukvalno, sve je dozvoljeno u ovim suludim i sramotnim pokušajima revizije nepobitnih istorijskih činjenica.
Na isti način je Rusija danas označena kao agresor i od te mantre se na Zapadu ne odstupa, ali ni kod ovih naših “NATO propagandista u pokušaju”, koji se utrkuju u tome ko će biti servilniji, ponizniji i glasniji u javnim televizijskim nastupima kako bi opravdali već potrošeno ili iskukali još pokoju tranšu novca za koju bi bili spremni da do kraja prodaju sopstvenu državu i narod. Pritom, oni sebe širokom auditorijumu predstavljaju za patriote, dok smo mi svi ostali koji ne delimo njihove svetonazore ili glupi ili ludi, jer nikako da uvidimo značaj blagostanja koje nam toliko širokogrudo nudi Zapad.
Sinoć je grad Donjeck zasut raketama sa kasetnim punjenjem, sa po 314 protivpešadijskih mina koje su se raspršile po celom gradu i to isključivo po civilima. Te mine izuzetno malih dimenzija su pretnja svakom civilu i svakom detetu u tom gradu ali to ove propagandiste mnogo ne zabrinjava, jer takav napad im ne donosi novac a oni naravno nisu tu zbog propagiranja bilo kakvog zdravorazumskog i pravednog ponašanja. Oni su na plaćeničkom zadatku i učestvuju u orkestriranoj propagandi protiv jednog nama bratskog naroda. S druge strane, do Ukrajinaca im je stalo kao do lanjskog snega. Svojim postupcima, oni otvoreno učestvuju u produžavanju rata što je i konkretni interes SAD. Istini za volju, njima je najveća briga saldo na bankovnom računu, pa i po cenu da rat nikada i ne prestane.
Mnoštvo organizacija kod nas koje se finansiraju sa Zapada služe protiv interesa naše države, vlasti, naroda i crkve i uperene su protiv vrednosti koje naš narod nosi svom DNK. Zato je neodložno potrebno da se donesu takvi zakoni i mere, po ugledu na Rusiju ili Mađarsku koja bi omogućila ozbiljnu kontrolu države nad takvim agentima od uticaja kako bi se sprečio njihov maligni uticaj na naše društvo u celini. Maligni uticaj koji pristiže sa Zapada je istinski maligan za razliku od onog uticaja koji pristiže iz Rusije. Oni prete ruskim malignim uticajem vičući „držte lopova“, dok u isto vreme trpaju u sopstvene džepove šta stignu.