Poslanik Bošnjačke stranke Mirsad Nurković je na premijerskom satu pitao Milojka Spajića: S obzirom da se Vlada užurbano sprema za realizaciju jednog broja velikih infrastrukturnih projekata a ista se ne mogu finansirati bez novih zaduženja pitanje glasi: Kavu će refleksiju imati ta nova zaduženja na ukupni javni dug države uzimajući u obzira da bi ta nova zaduženja značila i nova velika investiciona ulaganja, a ista bi trebala da odbace i nove prihode i da budu generator ekonomskog razvoja u srednjem roku.
„Uvaženi poslaniče Nurkoviću, želim da Vam se zahvalim na interesovanju za projekte koji znače bukvalno život za Crnu Goru. Najrazvijenije svjetske i evropske zemlje, prvo su gradile saobraćajnu mrežu, jer im je to olakšalo privredni i ekonomski rast.
Usudiću se da kažem kako je Crna Gora infrastrukturno potpuno nerazvijena, a zahtjevi su daleko veći od onoga što mogu da istrpe naši putevi i aerodromi. Kada na to dodamo zapuštenu željeznicu, koju sada počinjemo da rekonstruišemo, i neiskorišćene potencijale Luke Bar, onda je jasno da je naša ekonomija dostigla u neku ruku limit.
U takvoj situaciji, a sa motivom da u što skorijem roku dođemo do prosjeka Evropske unije, kada govorimo o ekonomiji, nemamo nikakvog izbora – ključnu infrastrukturu moramo da gradimo.
Istina, radimo to konzervativno, pažljivo vodeći računa o zaduženju, kako bi maksimalno amortizovali uvećanje javnog duga, koji je dostigao aktuelni nivo zahvaljujući dominantno lošoj ekonomskoj politici Vlada prije 2020. koje su se zaduživale kako bi isplaćivale plate i socijalna davanja. Trenutna zaduženja su isključivo sa ciljem vraćanja dugova, koji nisu nastali tokom mandata ove Vlade, i izgradnju infrastrukture neophodne za rast ekonomije.
Na toj liniji je pomjeren početak radova na drugoj dionici auto-puta, da bi iskoristili grant Evropske unije i izuzetno povoljne kredite EBRD-ija, sa najmanjim uticajem na povećanje javnog duga. U sličnom aranžmanu ćemo nastaviti da unapređujemo puteve, kroz partnerstva sa kredibilnim organizacijama iz prijateljskih zemalja.
U tom kontekstu ističem da će nam određena sredstva za izgradnju infrastrukture biti dostupna kroz Plan rast, a želja nam je da dobar dio potrebnog novca nastavljamo da osiguravamo kroz grantove Evropske komisije.
Uz to trudićemo se da Kapitalni budžet raste iz godine u godinu, kako bi se određene dionice finansirale direktno od naših sredstava. Takođe, uvjeravam vas da ćemo na kraju dodatna sredstva uvijek osiguravati povoljnim kreditnim aranžmanima kroz međudržavne ugovore.
Dodatno, naglašavam da Vlada preduzima aktivnosti u dijelu kreiranja prostora za nove investicione forme ostvarive kroz javno privatno partnerstvo, koje ima veliki potencijal. Tu želimo da investitore motivišemo kreiranjem strateških okvira, kako bi efikasnom administracijom privukli dodatna privatna ulaganja.
Poštovani poslaniče Nurkoviću, na kraju moram da istaknem, da ste vrlo lijepo primijetili kroz Vaše pitanje: Izgradnja infrastrukture je proces koji ima brojne pozitivne implikacije, a istovremeni rad na više dionica, biće značajan generator daljeg ekonomskog rasta, iz čega će doći do uvećanja plata, penzija i ostalih primanja. Zato izgradnja saobraćajnice nikog ne bi trebalo da plaši, jer je ona u stvari garant bolje budućnosti za sve naše građane!“, odgovorio je Spajić.
