Srpski i crnogorski filmski i pozorišni glumac Slaviša Čurović gost je večeranjeg izdanja Slobodne zone sa Draženom Živkovićem. Prisjetio se momenta kada je glumio Marka Miljanova u predstavi koju je Novak Kilibarda pisao, a protiv koje je voditelj emisije protestovao.
„On je to pravio za RTS. Blagota Eraković je to upodobio za scenu, onda smo mi to radili i radili, a kako smo mi to tada radili u mozgu, Marko po Novakovom scenariju je kazao da kao Crnogorac umire nezadovoljan što mi nismo dali. Mi smo tako molili, tražili i zahtijevali. Tada smo našli rješenje – da ne kaže ništa, iako je Marko Miljanov kazao da kao Kuč umire srećan a kao Srbin nezadovoljan. Život kaže da je potrebno paziti koga igrate“, kazao je Čurović.
Dodaje da se to dogodilo 2001. godine i da je tada gledao osione i bahate ljude iz DPS-a kojima se već tada znalo da idu u nezavisnost ali i fašizaciju društva.
„Mislim da sam sa Markom tamo izašao kao bolji čovjek. Od 2001. do kad nije došao opet Kuč 2016. nije me bilo u CNP-u. Izgleda sam zbog Marka nastradao i zbog svog dugog jezika protiv ove diktature. Ućutali su se svi, ali ja nisam mogao. Jednostavno ne mogu. Ne mogu“, otkrio je Čurović.
Dodaje da je 2005. otišao u Beograd kako bi krenuo od nule a uslijedilo je 50-ak uloga na televiziji i filmu ali da je bilo i strašne borbe.
„Igrao sam pomalo u Pozorištu, a onda je uslijedila Bela Lađa, pa je sve krenulo svojim tokom, Ranjenim orlom, Malim Budom, došao je i Južni vetar. Imao sam galop uloga. Mislio sam da je karijera prošla, međutim, bilo je mnogo toga. Hvala im što su me sklonili i otjerali“, podvukao je Čurović.
Ostalo je par prijatelja vjernih, kao Nikola Perišić, prisjeća se Čurović i dodaje da nije bilo lako.
Najdraže uloge – Apis i Marko Miljanov
Najdraža uloga u životu, navodi proslavljeni glumac, mu je Dragutin Dimitrijević Apis, Marko Miljanov.
„To su dvije uloge koje sam ja nosio sa ogromnom strašću. Oni kažu okačio sam ulogu ispred vrata ali gluma je ista i tamo i ovamo. Ja sam te uloge donosio u kuću, što nije dobro, pogotovo Apisa, dvije godine. Iako sam radio paralelno 3-4 serije. Onda čovjek prihvata više nego što može. Bilo je šta je bilo, ali Apisa nisam par godina mogao da se otresem“, kazao je on.
Apis mu je bez sumnje heroj, tvrdi Čurović i mišljenja je da je on ličnost koja je tražila ujedinjenje svih Srba i osjećao se izdatim od strane Karađorđevića.
„On je unutrašnji revolucionar i dokaz toga da revolucija jede sopstvenu djecu. Taj čovjek nije uzeo ništa od Srbije, sve je dao za nju, a oni su ga iskoristili zarad Velike Jugoslavije. On je umro sa riječima – živjela Velika Srbija, živjela Jugoslavija. Imamo i Londonski ugovor, da li bi Srbija bila veća… On je djecu Karađorđevića doveo na presto a oni su ga ubili. Negdje piše da je on cincar, ali je on idealista, patriota“, podvukao je on.
Jedini koji bi mogao naslijediti Laneta Gutovića je mogao biti Andrija Milošević, navodi Čurović i nastavlja da komentariše glumačku scenu Srbije i regiona.
„Ovdje u Crnoj Gori postoje ljudi koji su ozbiljni koji nisu Šojići, ali je ipak više Šojića. Kada pita Ćirko Šojića i pita koliko će trajati ta Vlada, on kaže dovoljno ako radimo sa puni kapaciteti. Vidite po transkriptima, SKY prepiskama šta se sve radilo. Scenario bi se mogao napraviti, ali bi to bio horor, krimi serija. Nama prvo treba Mojkovačka bitka pa onda ta serija. Kad čovjek čita novine, ne mogu da vjeruje da ljudi to rade. To su sjecikese, ubice, a bili su narodni tribuni koji misle o svom dobru – a mi koji smo branili Crkvu smo bili neprijatelji naroda“, kazao je Čurović.
Oportunisti gori od onih kojima su tapšali – oni su aplauderi
Dodaje da se dugo bombona grickala, dvadeset godina, jasan je glumac i dodaje da se to samo u Crnoj Gori moglo desiti i da je to bilo pomračenje svijesti.
„Dižu glave ovih dana, biće srbizacija, ne valja Vlada. Ne valja Vlada koja povećava plate i penzije a valja ona koja smanjuje. Pa oni su bili ti koji su vodili ljude na Dubrovnik i ubijali babe. Što kaže Andrija Mandić, zbog njega nijedna majka nije zaplakala. To je monstruozna vlast kakvu Crna Gora ne smije imati više nikad. Oni se opet grupišu, imate centrističke, imate neke nove – a novi su gori nego prethodni. To su oportunisti a mladost treba da nosi bunt. I sad oni se dižu, ti mladi kadrovi, svi oni koji su bili uz najveće. Oni su aplauderi“, podvlači Čurović.
Beograd je Nju Jork Balkana, jasan je Čurović, dodajući da i Dukljani mogu da predaju na fakultetima a da Srbi budu bez posla i da to gore nema veze.
„Biti Crnogorac u Beogradu… nije ni čudo šta je sve Crna Gora radili Srbiji od 2006. godine. Razne stvari su radili. Ali ja sam rekao u intervjuu – nije narod to radio. Vlast je“, kazao je on.
U Crnoj Gori živi divan narod, pošten, častan i sojski – ali kad ga truješ… Biće ovo nekad ponosna Crna Gora!
Vratilo se Svetosavlje u narod, navodi on i dodaje da su zatvarali u Crnoj Gori koze i ovce u hramove ali da unuci sada čuvaju te crkve.
„Mi nemamo sredinu – mi smo Đilasovo klatno, gurni ga u srpstvu, on krene u crnogorstvo, gurni ga u crnogorstvo, on ide u srpstvo. Mi smo samo za inat. Živimo u brdima, sirotinjski, ali pošteno i hrabro. To što su fukare napravile dilere i švercere, to nije ni jedan posto. 99% ovog naroda je divan narod, pošten narod, častan, sojski. Ali ti kad ga truješ komunizmom, diktaturom… Biće ovo ponosna Crna Gora, na ponos! Naravno Crnogorac, Srbin iz Crne Gore, ali Crnogorac prije svega“, podvlači on.
Komentarisao je i političke prilike i kreiranje novih saveza i partija, i kazao da Spajić nešto radi i da se ne bavi nebitnim stvarima.
„Ako ne shvate da se moraju grupisati, onda nema nam druge nego da se opet vraćamo, a možda i selimo. Čovjek koji je htio da nas seli je formirao stranku. Da je sreće on bi bio u Spužu. Moramo shvatiti da nismo društvo jednakih, nikad bili, a sada kada hoćemo to da postanemo, to je proces koji traje dugo. Ako ne bude ova Vlada brže djelala, onda nisu za to, ali ja kroz kulturu znam da su sve tu ljudi iz vremena DPS-a. Kad će da se mijenja, ne znam“, kazao je on.
Narod je drugačiji posle 2020. godine, navodi on i dodaje da je Crna Gora prva država kojoj je Crkva dovela slobodu.
„Svaki put su nas prebrojavanjima pobjeđivali. Crna Gora posle 2020. godine nije ista. To je država gdje se svako plaši naroda. Drugo, osnovno što je kod vlasti je da se plaši naroda. Zato rade dobro. Mi smo tek sad ušli u demokratiju. Nije je bilo pod komunizmom, niti pod Karađorđevićima, a tek nije pod DPS-om. Kada se učimo sada šta je ona. Sada učimo na greškama“, podvukao je on.
DPS vedri i oblači crnogorskom kulturom, i dodaje da su tu Mićunović i ekipa i da se smijenio samo ministar, i da je došla žena iz Demokrata.
„Promijenila je dvoje troje. Ali mi imamo njihov drugi ešalon. Imamo njih koji su protestovali za njihove apanaže. Njima ništa nije bilo sveto. Oni su ćutali na litije, na zatvaranje naroda. Na tvoje zatvaranje (prim. aut. Dražena Živkovića), Gojka Raičevića – i onda mi njih posmatramo kao umjetnike? To su apartčici“, podvlači Čurović.
Glumac dodaje da sve što radi, radi iz srca i dodaje da pokušava da dovede snimanje serije u Nikšić kako bi pomogao grad.
„Kod mene se zna, profesionalizam – kad izađemo napolje, može sve. Ja sam kao mlad rukovodio profesionalno a samo je to metod. Politička pripadnost, seksualna orijentacija, nacionalnost – mene to ne interesuje. Samo posao“, podvukao je on.
„Film Mojkovačka bitka bi koštao par miliona, bez Srbije i RTS-a se ne bi mogao snimiti“
Čurović je kazao da Crna Gora ne bi mogla da snimi Mojkovačku bitku jer bi koštao više miliona evra.
„Filmski centar može da bude inicijator toga a to se ne može uraditi bez regiona. Jedino bi se sa Srbijom taj film mogao snimiti. Bilo bi mi interesantno da ovi što nisu glasali za Rezoluciju o Jasenovcu izađu i protestuju protiv filma Mojkovačke bitke. To se znalo, Lovćen je pao, Crna Gora je tada kapitulirala – a ti vitezovi među kojima je moj prađed – vitezovi idu i austrijski general kaže da su ličili na junake iz bajke. Imali su opanke po zimi. Janko Vukotić kada je umirao, umro je od gripa u Beogradu. On je htio i snagom to da pobijedi. To su bili takvi junaci. Crna Gora to neće nikad da snimi. RTCG i RTS jedino to mogu da snime, zajedno. Ostalo – ne znam kako bi se dogovoili. To treba snimiti pošteno i valjano“, kazao je Čurović.
Čurović se kandidovao da bi mogao igrati Janka Vukotića u tom filmu, bez lažne skromnosti a na pitanje da li bi više statista apliciralo da budu sa Austrougara, Čurović tvrdi da kad bi vidjeli grb serdara Janka valjda bi trebali da stave tu kapu i da krenu.
„Jasan je bio grb. Svi zbog toga bi valjda stali pod jednu istu kapu. Sad da me pitaš da li misle da je Metohija crnogorska, to je drugo“, kazao je on.
Dodaje da bi snimio kriminalističku seriju o ubistvu Duška Jovanovića.
„Po tome da se snimi krimi serija – tu može sve da se provuče. Mi ipak moramo da dovedemo veći sistem. To košta. Ne može se cio budžet utrošiti na seriju, ali da budemo koproducenti, to bi moglo kad bi se radilo sa Beogradom i Zagrebom, ali ko sam ja da im pričam“, kazao je on.
Na pitanje s kim je bilo najlakše sarađivati, najlakše je bilo sa Nenadom Jezdićem, Lanetom… Sa svima sa kojima je bilo teško je bilo najlakše a najteže je bilo sa neznalicama.
„Kad dođe mlad nadobudan a ne zna neće da uči. Jednom glumcu malom kažem da je mali, on kaže da nije mali… Ja sam išao Ljubi Tadiću po cigare sa 30 godina. S neznalicom znaš šta će biti. Kad vidiš da je neko pošten, moraš da mu kažeš da je mlad. Al kad vidiš da neće, pusti ga neka radi šta hoće“, podvukao je on.
Ljuba Tadić je njemu jedan najveći, iz Metohije kod Đakovice, pod broj dva Petar Božović, srećom njegov prijatelj veliki, navodi on a pod tri Lane Gutović.
„Pod četiri, Bandović je glumčina, Pavle Vujisić je glumčina. Čkalja, Aleksić. Žarko Laušević. Šta je sve Crna Gora dala i svoje sinove rasijala i nije vratila – to ne bi izdržala Amerika. To je u svakom poslu. Mi smo doktori nauka negativne selekcije. Koliko je pametnih glava otišlo svuda od Amerike do Prizrena, Dečana… To govori o inteligenciji ovog naroda. On samo nije politički vođen, ali ovo je najpametniji narod koji je rođen. Od Zagreba i Tesle, mi smo rodili! Mi ih samo puštamo. Je li ga iko pitao da li želi da doprinese svojoj zajednici. Pa Vukotić sa Cetinja je Oskarovac. Imamo i Sekulovića. Imamo li spomenik? Nemamo. Ne znam jesu li ulicu dali. Kinoteka srpska se sjeti…“, kazao je Čurović.
Posebnost je kultura a ako nešto Crna Gora ima posebnije – to je kultura7
Nije Pavle Vujisić pao sa Marsa nego je odavde, jasan je on a na pitanje ko je najveći džek u kafani, Čurović je jasan – najgalantniji čovjek u kafani su dva Crnogorca – Ćetković i Milošević.
„Ne možeš da platiš piće. Andrija Milošević je od glumaca. Možda sam dva puta piće platio. Ima još jedan odavde iz Crne Gore. Božo Zuber isto ne da. On ide na račun kao pirana. To govori o karakteru. Volim takve ljude“, kazao je on.
Na pitanje ko je najveći glumac među političarima – Ranko Krivokapić.
„On ne zna ništa a digne glavu“, jasan je on.
A najbolji političari među glumcima su oni koji nisu on – ali opet pominje Andriju Miloševića.
„On je odabrao da zaradi novce a toga ima u komediji, Instagramu i reklamama. Kako pjeva, svira, kako je pažljiv otac, sin, prijatelj… Svakome se našao. Ali najbolji političar je on. On bi bio predsjednik svih građana“, podvukao je Čurović.
Ima li žala za nekim ulogama – ima.
„Neću reći koji je film ali je igrao Šerbedžija. Poslali su mi da igram Belog. Ja čitam sve od a do š a Belog nema nigdje. Ja kažem Kiletu idem dalje. Izađe premijera, Beli glavna uloga samo nema teksta. To je kad čovjek ne čita šta piše“, kazao je Čurović.
Odbio je Klan, ali tvrdi sa pravom a ima toga i sijaset.
„Odbio sam dosta toga a dosta prihvatio zbog novca. Igrao sam i Igru Sudbine ali smo morali da riješimo egzistenciju“, kazao je Čurović.
Srbija najviše radi i galopira u ovom segmentu a što je na traci ostaje trajno.
„Boj na Kosovu je snimljen za 16 dana a imamo replike i dan danas. To su ozbiljni ljudi pisali. To ostane za sva vremena. Te rečenice. Marš na Drinu možeš i sad da pogledaš. Postoji nešto što ostaje. Ako se bavimo kulturom, da vidimo šta ćemo da ostavimo generacijama. Imamo Đeknu, ali prošlo je 40 godina. Dajte da nešto napravimo. Ne vrijedi. Stalno kao u zid. Rekao sam ne vrijedi, idem sam“, jasan je on.
Jednom je jednog političara postavio na pravo mjesto, ali više nije tu, zagonetan je Čurović i ostavlja gledaocima da nagađaju.
„Crna Gora je društvo u kom bi nekoga bacili u blato i rekli – greote. Najbolji smo u sažalijevanju“, jasan je on.
Čurović navodi da je bilo divnih pisaca koji su bili režimlije, a Đilasove stvari su fenomalne.
„On je spaljivao Crkve pa su ga pet vladika sahranili. Ako je Kilibarda dobro napisao seriju zašto je ne snimiti. Pekić… Kolika mu je ploča u Podgorici. Ne mogu da shvatim da advokatska ploča bude veća nego njegova. Imate i Njegoša koji je najljepše pisao o Islamu. O čemu mi pričamo. I onda se čudimo šta nam je, a nije šta nam je nego ko nam je. Ipak, mnogo smo izdržljivi a imamo divan narod, ali kako smo krenuli postaćemo stranci u našoj zemlji“, kazao je on.
Govoreći o bokseru Miju Perunoviću, Čurović navodi da je njemu skandirala čitava Jugoslavija i da on treba da bude ministar sporta.
„To je tako. To su veze, kontakti. To je poštovanje prema njemu, svuda osim u Crnoj Gori. Kao da je Bog sjeo. Kakav god da je. Imamo i Deja Savićevića – on je genije. Imamo i njegove protivnike, ali ono je čudo. To je bilo – Dejo Savićević, tačka. Mijo Perunović – tačka. Nama su najgori studenti vodili državu. Da su je vodili najbolji bili bi najbolji, ali su je vodili najgori, tako je najgora“, kazao je on,
