Roka(J!)S Pukštas

Piše: Saša Dr.Đurović                                  

Jednu prijateljicu sam gotovo do perfekcije naučio Srpskom jeziku. ČAK i arhaizme i fraze zna. Dobar je đak a i ja nijesam loš učitelj. Da, ona bude u CG baveći se politikom kao primarnim zanimanjem i monitoringom zemalja zapadnog Balkana.

Nekoliko puta sam joj zamjerio pa i rekao da su oni „sa zapada“ isti kao birokratija ex Yu jer ovolike godine nijesu u stanju da saslušaju jednog Đukanovića a eto i afera telekom ga zaobilazi . Svaki put se branila govoreći, „jednom ću ti reći zašto to sa njim ide sporo“. Kažem -ma pusti mi te priče, lako je dokazivo, nego ste spori jer ste birokrate, ende!- Kaže „ne, nije tačno, kažem ti, jednom ću ti reći“ Ok.

Taman gledam kako Hajduk dobija Vukovar kad, telefon. Prijateljica. Kaže „Eto, zbog tog je sporo, sad znaš“ Ne znam o čemu pričaš- rekoh. Pa jesi pratio vijesti? -Ne, gledam fudbal.- Ok, javi se kad završiš. Ok. Pozovem kasnije, tek tad saznam da su u CG provedene istrage i da su uhićena neka lica iz samog sudskog vrha, policije, db-a. Kažem -a ha to je, pa dobro.. u čemu je suština? -Pa zato smo spori, svi su uvezani.. svi o svima znaju sve.. svi su u nekim poslovima, umreženi. I onda dodaje nešto što me saltko nasmija, citiram – Pitam se, ima li uveta u sudstvu, tužilaštvu i policiji da nije bilo u funkciji Đukanovića?

– Nasmijah se, arhaizme i fraze sam je ja naučio, rekoh već.. E zato to sa njim ide sporo, but.. sory.. Ali, sad će da ide brže, neko će morati da progovori, prosto je, doveli smo tu priču do zida. Sad su u ćorsokaku..- Opet se nasmijah, jer to su fraze koje sam pominjao mimogred, pa i za to mimogred zna. I zaista, treba razumjet inozemni faktor, nije lako hobotnici otkinut glavu dugovratu kad su joj gotovo svi kraci bili kadrovici najozbiljnih državnih institucija, i gotovo svi pod kontrolom druga Milojice, iz Ni’šićkog komiteta. Digresija samo. Kakva je to ekipa bila, dok smo se mi „loptali“ i išli u kino oni u komitet.

Dok smo, tad već prekaljeni, iskusni Senja, i ja u poletu, čuvali „Proljeće“ od takvih kao Milojica, on, Ratko Knežević, Dujan Piri, su „izlazili“ u komitet. U potpunosti sam razumio Ratka kad se mimoišao s kumom bLitvom. Ratko je ipak vidio svijeta i ima razna iskustva, a bLitva nije mrd’o iz Ni’šića, kog je nagrdio, s kolegama, a napravio milione. Pa nije Ratak (tako smo ga mi u komšiluku zvali) lud da zema mrvice sa stola, a za sve njih je „tatko igre!“ ’91 godine već, kad sam imao firmu u zgradi mog strica, oficira kos-a, u bloku 21 kod Sava centra, nedaleko odatle je legendarni Montex imao kancelariju, u kojoj je obitav’o Ratak

. I Grand Cherokee ispred, crni, a Ratak za volanom. Časti mi moje! Za to vrijeme i tada, bLitva je igrao košarku, vele, po Ni’šiću.. Opušteno, tri obroka dnevno, komitet, dnevnik u 7 i poL i tako, na ler. Što bi rekli u Sarajevu „živio je guzovaču“. E pa nije svejedno. Kao ni ova priča koju mi ispriča prijateljica, a ja je prepričah sad kad nema razloga tajit, kad je bjelodano već. I da, Vukovaru ga je turio Pukštas. I on je Amerikanac, ima Američki pasoš, kakogod. Rokas se vika!

(Mišljenja i stavovi iz rubrici Kolumne/Drugi pišu nijesu nužno stavovi redakcije Borbe)