Razdruživanje BiH je jedino razumno rješenje kako bi se svi narodi razriješili nepodnošljivog tereta

Piše: Aleksandar Raković

Bosna i Hercegovina je nametnuta državna tvorevina koja nema budućnost. Sva tri naroda doživljavaju saživot u Bosni i Hercegovini kao okov. Razdruživanje Bosne i Hercegovine je jedino razumno rešenje kako bi se svi narodi razrešili nepodnošljivog tereta.

Stoga je pravo na samoopredeljenje Republike Srpske put ka ostvarivanju slobode.

Dekolonizacije Bosne i Hercegovine neće biti. Nemamo iluziju da će se kolonizatori povući iz protektorata zvanog BiH. Nijedna kolonijalna sila, pa ni ova globalnog Zapada, nije dobrovoljno napuštala prostore koje je nasiljem zaposela.

Pritom, deo stanovništva u Bosni i Hercegovini – većina muslimana – želi da bude u kolonijalnom statusu. NJima odgovara da budu podanici jer im to, smatraju, omogućava da u vreme islamofobije očuvaju naklonost zapadnih imperijalista.

To vide i kao način da se na silu očuva protektorat Bosna i Hercegovina. U tom protektoratu, muslimani kao podanici Zapada, vide šansu da zajedno sa svojim kolonizatorima uspostave hegemoniju nad Srbima i Hrvatima, u nametnutoj državnoj tvorevini BiH.

Političko Sarajevo samo deklarativno govori o saživotu, dok je i za njih život u nametnutoj državnoj tvorevini BiH okov oko noge, isto kao za Srbe i Hrvate. Samo što bi Srbi i Hrvati da taj okov zbace razdruživanjem iz tzv. BiH, a muslimani da ga zbace tako što bi uspostavili hegemoniju nad hrišćanima na čitavom prostoru Bosne i Hercegovine.

Međutim, muslimani treba da imaju u vidu da podaništvo, kada se generacijama prenosi s kolena na koleno, preti da postane kolektivna karakterna osobina. Time bi se ona pridodala konvertitstvu i mimikriji, koje odavno opterećuju stabilnost njihovog identiteta.

Već su najmanje dve generacije muslimana Bosne i Hercegovine, nakon što su razbili Jugoslaviju, stasavale u odnosu podaništva prema Zapadu. Sada na taj način vaspitavaju i treću generaciju koja upravo sazreva.
Aleksandar Raković (Foto: Pres centar UNS)

Muslimani su u protektoratu Bosna i Hercegovina zbog sasvim pogrešne politike svojih političkih i verskih elita, zavoleli sopstvene zavojevače iz Vašingtona, Londona i Brisela. I sigurni su da je normalno voleti one koji su od njih napravili puku koloniju.

Raseljavaju ih po svetu, asimiliju ih u zapadna segregacionistička društva, ali tako da nikada ne postanu građani prvog reda.

Bolje nisu ni mogli da očekuju, kad su već za interese imperijalnog Zapada uništili našu zemlju. Ko neće brata za brata, dobiće tuđina za gospodara. Naši muslimani sami su sebe dotle doveli.

No, kada već nije moguće dekolonizovati Bosnu i Hercegovinu, jer to političko Sarajevo neće, onda se treba fokusirati na puteve da se Republika Srpska razreši nepotrebnog tereta i tok okova oko noge zvanog protektorat Bosna i Hercegovina.

Republika Srpska je najzreliji subjekt na prostoru bivše jugoslovenske republike Bosne i Hercegovine. Formirana je kao država srpskog naroda zapadno od Drine i ima istovetan tip srpske državnosti Srbije kao Republika Srbija.

Republika Srpska je garancija da zapadno od Drine više nikada neće dogoditi genocid nad Srbima, na isti način kao što je Izrael garancija da se genocid više neće dogoditi nad Jevrejima.

Srpski narod kao zreo i državotvoran, treba da donosi i takve odluke koje se tiču budućnosti Republike Srpske. Stoga bi ostvarivanje prava na samoopredeljenje Republike Srpske bilo put u slobodu, način da se okov trajno odbaci.

To bi bilo korisno za sva tri naroda koja su nasilno ugurana u Bosnu i Hercegovinu. Dok Hrvati u BiH to vide, muslimani u BiH to još uvek ne vide. Ali, nije naša stvar da razmišljamo o tome kako da otvorimo oči nekom ko želi da bude kolonija.

Srbi treba da gledaju svoja posla, a pred nama je suštinski važan posao. Naš najvažniji nacionalni zadatak treba da bude ujedinjenje Republike Srbije, Republike Srpske i Crne Gore u jedinstvenu srpsku državu.

Radimo na tome svaki dan, da bismo to ostvarili. Pobediće Srbi.