Ovo nije nikakav tzv. ekološki ustanak, nego je samo jedan realan problem koji se tiče ekologije iskorišćen da bi se destabilizovala vlast Republike Srbije, a samim tim i Republika Srbija. Znači, protesti se finansiraju iz inostranstva i prisustvo inostranog faktora u ovoj destabilizaciji je očit – rekao je za „Jedinstvo” dr Aleksandar Raković, istoričar i dodao: – Dakle, ovim protestima rukovodi neko iz inostranstva, odnosno taj koji finansira i rukovodi protestima. LJudi koji su u delu organizacije u Republici Srbiji, naši sugrađani ne gospodare svojim potezima nego moraju da sprovode namere onih koji stoje iza toga da se destabilizuje Republika Srbija. Najveći deo ljudi naših sugrađana, koji su danas na ulicama, nisu ni svesni da su zapravo učesnici u destabilizaciji Srbije, a da se napad za destabilizaciju pokriva navodnom brigom za ekološka pitanja. Među onima koji protestuju nema baš ni jednog ekološkog aktiviste, ekoloških udruženja, niti drugih udruženja koja se tiču zaštite ljudi, životinja i slično, nego su to čisti politički protesti samo da bi se destabilizovala Republika Srbija.
U kontekstu vaše priče o pokušajima destabilizacije Republike Srbije i protestima sa kojima se upravlja iz određenih centara moći, koliko možemo izvući pouku iz istorije i povući neku korelaciju sa sadašnjim procesima?
Ako pratimo makar poslednjih 30 godina možemo da uočimo da su se protesti u Beogradu dešavali kada treba destabilizovati vlast u Srbiji i da bi se skrenula pažnja sa događaja npr. u drugim bivšim jugoslovenskim Republikama, položajem srpskog naroda tamo, odnosno, da bi se vlast Srbije fokusirala samo na problem koji imaju u ovim granicama Horgoš- -Dragaš. Ukoliko se setimo 9. marta 1991. godine, on se dešava upravo u vreme kada Hrvati počinju vojnu agresiju na srpski narod u Pakracu. To je prva njihova akcija kada su napali srpske civile u Pakracu, a srpski civili krenuli u šumu u zbegove. Dakle, 9. mart je tendenciozno isceniran baš u to vreme da bi se pažnja vlasti Srbije usmerila na samu Srbiju, a ne na položaj srpskog naroda izvan granica Republike Srbije. Studentski protesti devedesetih godina su, takođe, finansirani iz inostranstva. Neki od tih učesnika studentskih protesta danas veoma otvoreno govore o tome. Na kraju, tu je i petooktobarski prelaz 2000. godine kao jedan događaj koji se u istorijskom smislu morao dogoditi. Ali, sa druge strane on je bio finansiran, organizovan i sproveden pod palicom Zapada, o čemu su mnogi pisali, posebno Vilijam Montgomeri, ali i drugi, da je to bilo organizovano sa strane da bi se srušila Miloševićeva vlast. Iskoristiti bilo kakav povod. Taj povod može biti neki događaj na izborima, neki televizijski program, neka namera da se smeni rektor univerziteta ili urednik … Sada je nađen novi povod oko Rio Tinta, ali to nema veze sa stvarnim namerama onih koji žele da destabilizuju Srbiju. Dakle, suština je u tome da mi u ovom kratkom vremenskom okviru od samo nekoliko meseci svedočimo ozbiljnoj agresiji na srpski narod na čitavom našem prostoru. Naprimer, u Crnoj Gori videli smo da, iako su Srbi pobedili na izborima, da Demokratski front nije mogao da uđe u vlast i da se nije razrešila situacija do kraja oko SPC u Crnoj Gori. Znači, i dalje su Srbi u Crnoj Gori ugroženi uprkos tome što su pobedili na izborima. Videli smo napade ROSU na severu KiM i stalne pretnje da će se to ponoviti. Gledamo žestoke napade, gotovo se može reći brutalne napade na predsednika Dodika i vlast Republike Srpske oko pokušaja da se Republika Srpska vrati izvornom Dejtonu i da se poštuje poredak koji je tada u Dejtonu 1995. nametnut. Ako pogledamo taj opšti kontekst, napada na Srbe u Crnoj Gori, na Srbe na KiM, na Srbe u Republici Srpskoj, bilo je logično da će se sve to završiti napadom na zvanični Beograd i na prostor centralne Srbije, zajedno sa Vojvodinom, da će se to desiti i ovde na tom našem prostoru koji je pod kontrolom vlasti Republike Srbije. Kao što znamo KiM je trenutno izuzeto te kontrole i pod kontrolom KFOR-a. Dakle, Beograd će, izvesno, nekoliko nedelja morati da posveti punu pažnju ovim događajima blokade saobraćajnica u Republici Srbiji, kako bi sačuvao i bezbednost građana i stabilnost naše zemlje. To je posebno značajno i za naše građane, naravno Republike Srbije, ali je važno i za čitav naš narod na KiM, na tom delu okupiranog prostora Republike Srbije. Takođe, važno je za sav naš narod u Crnoj Gori, Republici Srpskoj, Federaciji BiH. Jer, kada u Srbiji naši sunarodnici nemaju oslonac onda se oni nalaze u jednom stanju nestabilnosti.
Zašto je uplitanje centara moći tako prihvatljivo i nađe plodno tlo za podelu među Srbima i kako je takav način podela od svih naroda u okruženju svojstven samo srpskom narodu?
Postoji taj neki mehanizam, koji je razvijen i razvija se već tridesetak godina, destabilizacije prostora, ne samo našeg prostora, budimo objektivni. Pogledajte te obojene revolucije koje su započete devedesetih godina u Beogradu, ali su onda izvožene u Gruziju, Siriju, Libiju, Tunis i Egipat. Pokušano je i u Rusiju i u Ukrajini dva puta. Negde su uspevale, negde nisu uspevale. Recimo u Iranu nisu uspeli. To je bio jedan te isti rukopis koji je trebao da podrije te države i njihove vlasti. Da se uspostavi novi sistem koji bi bio u stvari marionetska vlast zapadnim centrima moći. Kada je reč o Srbima, ja bih našim sugrađanima koji su na ulicama poručio da samo pogledaju ko o njima afirmativno piše. Pišu zagrebački mediji, sarajevski mediji, mediji crnogorskih separatista u Podgorici, a izvesno verovatno i mediji u Prištini, s tim što ja ne razumem albanski i to ne mogu da pratim. Ali, pretpostavljam da bi to moralo biti tako. To je taj isti kontekst da se piše afirmativno protiv vlasti u Beogradu. To je dovoljan signal da nešto nije u redu. Za mene bi, da sam na njihovom mestu, to bio dovoljan signal. Ja sam poručio čak i opoziciji Republike Srpske, kada je krenula u napad na predsednika Dodika i na sadašnju vlast, da obrate pažnju da o njima afirmativno pišu zagrebački i sarajevski mediji i da je to već signal za uzbunu te da se zapitaju, da li je dobro ili loše to što rade za srpske interese. Čim ih hvale oni koji bi želeli da Srba više nema na nekim prostorima ili da budu u podaničkom statusu, da sam na njihovom mestu, zaokrenuo bih za 180 stepeni svoju politiku. Stranačka i partijska pitanja ne mogu biti važnija od nacionalnog interesa srpskog naroda. Srpski narod se digao ekonomski, kulturno, politički i svakako. Danas je ideja srpskog ujedinjenja glavni tok u srpskim zemljama i u Srbiji i u Republici Srpskoj i Crnoj Gori. Kada sam ja, pre 2013. godine krenuo sa tom idejom i 2015. počeo da pišem u svojim knjigama o novom srpskom ujedinjenju, bio sam usamljen. Sada je to glavni tok koji se posebno video 2020. tokom litija u Crnoj Gori, rušenjem Đukanovićevog režima, kada je čitavo srpstvo i Srbija i Republika Srpska i Crna Gora i naš narod na KiM, bili zajedno u toj jedinstvenoj, nedeljivoj srpskoj nacionalnoj ideji. Dakle, pošto su videli da je to postao glavni tok i da je plemenita i časna ideja srpskog sveta i srpskog ujedinjenja, rešili su da nas napadnu do kraja. To je sad hibridni rat protiv Srbije. Više nije moguće da nas napadnu vojnom silom, ali je to hibridni rat koji vode raznoraznim drugim sredstvima za destabilizaciju srpskog prostora, s time što uvek treba imati na umu da postoji jedna tačka gde čak može biti i vojno ugrožena bezbednost srpskog naroda, a to je sever KiM.
Kako će se ove demonstracije i pokušaj destabilizacije Srbije odraziti na dijalog Beograda i Prištine i položaj Srba na Kosovu i Metohiji?
Neće se odraziti u pozitivnom smislu. Dakle, demonstracije u Srbiji neće uticati pozitivno na poziciju Beograda u dijalogu sa Prištinom. Naravno da će negativno uticati. Sada je važno da se ta šteta što više umanji. To ne mora biti velika šteta, ali protesti neće doneti boljitak nikome. Oni će narušiti odnose u samoj Republici Srbiji. Fokus pažnje izmestiće na neko vreme na Beograd i još neke sredine Republike Srbije, a umanjiti koncentraciju i kapacitet da se dolazi do rešenja oko nekih ključnih pitanja na KiM i bezbednosti našeg naroda. Dakle, ta tačka severa KiM je jedino mesto gde sada može postojati potencijal za vojnu agresiju protiv našeg naroda koju bi izvršile albanske specijalne snage i ja ne bih isključio tu mogućnost. Očekivao sam da će doći Srbija i Beograd na red u ovoj destabilizaciji srpskog prostora, i došao je Beograd i Republika Srbija. Tako da nije isključeno da Albanci ozbiljnije udare svojom policijskom silom na Srbe na severu KiM kako bi pokušale da privuku reakciju Beograda i ja mislim da će u jednom momentu Beograd morati da reaguje tako kako je i predsednik Vučić najavio, a to je da zaštiti svoj narod.
Lobista za nezavisno Kosovo, Viola Fon Kramon vodi istovremeno kampanju za nezavisnost Kosova i za ekologiju u Srbiji. Šta to povezuje nezavisnost Kosova, za koju se ona javno zalaže, i ekološki ustanak u Srbiji?
Povezuje samo to da Srbija bude destabilizovana. To nema nikakve veze sa ekološkim pokretom. Ekološki pokret je samo iskorišćen kao povod da bi se destabilizovala Republika Srbija. Da nije nađen taj povod, bio bi nađen neki drugi. Verovatno je procenjeno da to može imati neku prođu, makar na samom početku. Ali, s obzirom da se radi o osobi koja je vrlo aktivna na čitavom evropskom frontu, deluje protiv Republike Srbije, protiv Republike Srpske, i to njeno zalaganje za „ekološke teme” ima za cilj samo da se destabilizuje Republika Srbija. Dakle, oni će nama reći vrlo kreativne izgovore za to šta im se ne dopada. Evo sada je to taj Rio Tinto. Svakako oko Rio Tinta, Republika Srbija mora da se umeša i predsednik Vučić je to rekao. Nema dileme da će se Republika umešati i zaštititi interese naroda i životne sredine. Ja nemam nikakvu dilemu da će se to dogoditi, ali ponavljam, kada to više ne bude aktuelno i kada taj Rio Tinto kao tema prođe, a to će za nekoliko meseci proći, onda će se ispostaviti neka sasvim druga ko zna kakva tema za koju još ne mislimo da može da se dogodi. Jer, kada je patrijarh Porfirije prošlog vikenda izdao saopštenje i rekao da je zabrinut zbog ovih masovnih tuča na našim prostorima i putevima, ovi koji su organizovali proteste su ga osudili. On ništa nije rekao da bi bio osuđen. Zapravo, pozvao je na mir i na sigurnost naših građana. Pri tom, nije zauzimao stranu da bi neko mogao da optuži našeg patrijarha da je zauzimao stranu i podržao bilo koga. On je samo pozvao na mir i bratsku slogu. Međutim, već to je izazvalo reakciju, koja je krajnje neprimerena, što ovde pokazuje da nema nikakve veze sa ekološkim pokretima.
Kako ocenjujete javne izjave Aljbina Kurtija o ujedinjenju sa Albanijom, ignorisanje sporazuma iz Briselskog sporazuma, a istovremeno ćutanje Evrope?
Albanci su njihovi miljenici i ono što je njima dozvoljeno, drugima nije dozvoljeno. Kada Srbi govore o svom ujedinjenju, to se jako sa velikom nelagodom prima na Zapadu, preko napada koji stižu na Srbe preko medija u Zagrebu, Sarajevu, Podgorici i Prištini. Međutim, kada je reč o albanskim namerama da se ujedine tu se gleda kroz prste i izvesno je da će makar u prvom mahu zapadna međunarodna zajednica njima tolerisati da de facto izbrišu granice između tzv. Kosova i Albanije. Znači da se de jure ujedinjuju, ali će čekati neki drugi momenat da to pokušaju. Ako dođe do tog pokušaja onda se potpuno menja čitav kontekst odnosa Srbije i Albanije i Srba i Albanaca i čitave bivše Jugoslavije i tzv. Zapadnog Balkana. Ali, ta simpatija Zapada za albanske integracije se neće menjati, dok će recimo simpatije Zapada za srpske integracije biti na nivou totalne antipatije.
Šta je Srbiji činiti između Istoka i Zapada u stalnim pokušajima izazivanja tenzija i protesta na njenoj teritoriji i kako očuvati stabilnoist i ekonomski razvoj u takvim okolnostima?
To je jako teško. Ne bih bio u koži našem predsedniku Vučiću, ali za sada on tu partiju igra dobro. On je čak oko KiM tu partiju odigrao dobro na jednom sasvim malom terenu za stoni fudbal koji mu je dat kao okvir. Dakle, jedan minimalan okvir koji je dat Srbiji da odigra partiju na KiM, on je iskoristio i u velikoj meri kosovsko-metohijsko pitanje se sada nalazi u nekom zamrznutom stanju, jer u ovom momentu nije moguće pravično ga rešiti. To pitanje treba rešavati u nekom kasnijem okviru kada bude moguće da se ono pravično reši. Kada je reč o tom odnosu sa Zapadom i Istokom, čini se da je to neki put koji vodimo. Takav put je imala i ranija Jugoslavija, a sada takav put ima Srbija. To je srednji put održavanja dobrih odnosa i sa Zapadom i sa Istokom. Razumevanjem činjenica da nas Rusija podržava na međunarodnim okvirima i oko Republike Srpske i oko KiM, da nam pomaže i u pojačavanju odbrambene moći naše zemlje, a takođe treba imati i saznanja i to znamo, to su činjenice, da su glavne investicije koje dolaze u našu zemlju sa Zapada. Međutim, uviđamo da postoji još jedan faktor, a to je Kina, koja je počela da igra ulogu do te mere da je spremna da zbog Republike Srpske stavi veto u Savetu bezbednosti zajedno sa Rusijom. Znači, sada imamo najmanje četiri ta globalna faktora koja igraju partiju na našem prostoru: SAD, Zapadna Evropa, Rusija i Kina. Naš put je između. Da budemo strpljivi, da čekamo kada bude došla pogodna prilika da rešimo sopstveno nacionalno pitanje, a kada budemo rešavali naše nacionalno pitanje na pravedan način, siguran sam da bi Republika Srbija, Republika Srpska i Crna Gora trebale da stvore jedinstvenu srpsku državu. R. Komazec
(Jedinstvo)
