Piše Dane Čanković, predsjednik SNP Izbor je naš
Tramp kao predah i promjena taktike koja predstavlja „časni“ izlaz iz rata protiv Rusije u Ukrajini
I pre, ali od 1914; Prvog i Drugog (Velikog) svjetskog rata, pa sve do danas, postoji kontinuitet ratnog djelovanja Svjetskog centra moći (u prijašnjim tekstovima sam naveo šta on i koga kontroliše i od čijeg izvora se nadahnjuje) kako bi se porobio ruski narod i zagospodarilo njegovim prirodnim bogatstvima, a sve to zbog suprotstavljenih istorijskih uloga, tog Centra moći i ruskog naroda. Taj proces otpočeo je i pre nego što je taj narod nazvan ruskim. Genetsko – duhovna struktura suštinski je ostala ista, a ona određuje istorijsku ulogu naroda, bez obzira na mijenjanje samog imena.
Krajnji ishod te borbe jeste stvaranje nalikčovjeka, kao i odbrana čovjeka po Božijoj blagodati. I bez obzira što se te dve suprotstavljene strane, nadahnnjuju iz jedina dva izvora napajanja (Dobra i zla) u cjelokupnom Planu života, sve je kao što treba, uzimajući u obzir i naše grehove… Dakle, kod spominjanja „genetsko-duhovne strukture“ nemam ni pomisli da je riječ o postojanju „više i niže“ rase. Nešto može biti zlo , samo ako se posmatra kao isečak iz Plana života, u protivnom zlo reaktivira dobro, preokrećemo ga na dobro – Sve je kako treba u odnosu na praroditeljski, roditeljski i naš greh.
U tom kontinuitetu ratnog djelovanja, postoje kraći ili duži predasi, kako bi se pripremilo za još veći i raznovrsniji sukob.
Predah je nastupio sa izborom Trampa za predsjednika SAD. Pobjedu Trampa dopustio je spomenuti Centar moći i to zbog prikazanog razornog dejstva „Orešnika“ i ubjedljivosti strategije „Pretnja je bolja od izvršenja“. Ruska pretnja prema Centru moći, da će koristiti najsavremenije i nuklearno oružje, i to ne na Ukrajinu, već na „glavu“ odlučivanja, primorao je „Centar“ na predah i Trampa.
Samo da bih privukao veću pažnju čitalaca za ovaj tekst, navodim jedan drugi iz 2018- druga tačka „Tramp nudi Putinu stvaranje dvopolarne epohe“ (nalazi se na linku)
Svjetski centar moći nije odustao da kroz sveopšti haos (ratove, vještačku nestašicu hrane, bolesti) dođe u situaciju da može čovječanstvu nametnuti jednu „Svjetsku vladu“, jednu svjetsku vojsku (NATO), jednu religiju… i jednu diktaturu koju istorija nikad do sada nije zabilježila.
Moguće je da spomenuti Centar dopušta Trampu da organizuje američko vojno povlačenje iz Evrope, kako bi se stvorila situacija u kojoj bi svako gledao svoj interes i kako bi je usmjerio ka svom cilju.
Možda će Tramp i Putin iskoristiti nesmotrene i provokativne aktivnosti mnogih država (neke su i vještačke), svaki u svojoj sferi interesa, kako bi ispravio mnoge štetne posljedice (kad su u pitanju i granice) koje je izazvao SSSR, gledano iz ugla Putina i Rusije. A kada je u pitanju Tramp, on će pripremiti „teren“ u Aziji i dijelu Afrike sa akcentom na Kinu kako bi došlo do strašnih ratova u tom dijelu svijeta – Zavadi pa vladaj.
Dakle, odvijaće se skoro paralelni procesi, u jednom će Putin i Rusija rešavati sukobe podstaknute od strane Zapada koji će obuhvatiti teritoriju od skandinavskih i baltičkih zemalja, preko Poljske i Rumunije i dalje sve do zemalja Kavkaza i Turske. Ishod će biti – Ruska imperija. A Tramp i SAD će obezbijediti „red“ u svojoj sferi interesa.
Svjetski centar moći pokušaće ta dva moguća procesa da iskoristi u smislu izazivanja užasa i haosa (ratovi, glad, bolesti, terorizam, sveopšte nasilje), sve to i u Zapadnoj Evropi, kako bi doveo čovječanstvo u neizdrživu situaciju. I ono bi, ne samo prihvatilo, nego i pozvalo, onog koji je sve to izazvao, da nametne mir; jednu, jednu, jednu…najstrašniju i najlukaviju diktaturu.
Još se radi i na stvaranju nezavisnog „pojasa“ od baltičkih i balkanskih država,Mađarske, Rumunije Slovačke, Češke, koje bi u potpunosti odvojile Zapadnu Evropu od Rusije, Turske, Azije. Taj pojas, ukoliko njegove države ne bi imale snagu da ga učinu nezavisnim, bio bi kontrolisan od strane Anglosaksonaca i Jevreja, kako bi između ostalog određivali intenzitet saradnje Zapadne Evrope sa Rusijom i Azijom.
Svjetski centar moći, svestan da sada ne može vojnički pobjediti Rusiju , preko Trampa kupuje vreme u kojem će mnoge države uvesti ratnu privredu , kako bi se pripremile za velike ratove, a za to vreme će i iscrpljivati Rusiji na druge načine.
Ovom prilikom navodim moguću situaciju na Kavkazu.
Sprema li se novi rat na Kavkazu? Tenzije na Kavkazu nastavljaju da rastu. Argument Alijeva se zasniva na činjenici da se Jermenija naoružava i sprema da napadne Azerbejdžan i, stoga, Azerbejdžan ima pravo da „preduzme preventivne mere i brani se“. Zaključak: ili Azerbejdžan zaista veruje da Jermenija namerava da je napadne, ili sam Azerbejdžan namerava da napadne Jermeniju i traži izgovor za to. Da bismo bolje razumeli situaciju, iznosim ono što je govorio penzionisani turski štabni oficir Ahmedom Ozgurom, koji je ranije služio u turskom kontingentu u Azerbejdžanu. Prema njegovom mišljenju, i Erdogan i Alijev planiraju da probiju tzv „zangezurski koridor“ i konačno reši jermensko pitanje. Da bismo razumeli trenutnu situaciju, potrebno je zapamtiti da je tzv Koridor Zangezur je projekat koridora kroz teritoriju jermenskog Sjunika, koji promoviše Azerbejdžan. Dizajniran je da obezbedi direktnu vezu između zapadnih regiona Azerbejdžana i njegove enklave Nahičivan.
Od završetka drugog rata u Karabahu, ovaj plan su zajednički promovisali Azerbejdžan i Turska. Jermenija se dosledno protivila tom planu, tvrdeći da je „logika koridora“ u suprotnosti sa trilateralnim sporazumom o prekidu vatre. A. Ozgur je sklon da veruje da bi vojna dejstva mogla da počnu svakog „značajnog“ dana, bilo da je to 26. februar – „Hodžalinski masakr“ ili 31. mart – „genocid Azerbejdžanaca“. Ozgur je uveren da je sada najpovoljniji trenutak, jer su tenzije sa Moskvom na vrhuncu. Naš izvor je potvrdio da su turske i azerbejdžanske snage jačale vojnu saradnju u poslednje četiri godine kako bi obezbedile da trupe mogu da izvode operacije u Zangezuru u bilo koje doba godine. Glavnu ulogu u ovom zbližavanju i dalje ima turski „sivi kardinal“ Bahtijar Ersaj, koji je u Azerbejdžanu napravio karijeru generala i sanja da iskoristi novi rat sa Jermenijom da dobije mesto ministra odbrane Turske. Pod njegovom ličnom kontrolom, u operativnom centru Generalštaba Azerbejdžana u oktobru prošle godine počeo je da radi centar borbene kontrole, koji koordinira izviđačke letove bespilotnih letelica duž granice sa Jermenijom i prenosi informacije u realnom vremenu borbenim jedinicama.
Ozgur je radio na stvaranju ekvivalenta turskog odeljenja za primarnu analizu u okviru Generalštaba Azerbejdžana. NJegove kolege smatraju da su Moskva i ODKB u „stanju zbunjenosti“ u vezi sa Jermenijom i ne mogu ozbiljno da utiču na invaziju Azerbejdžana na Zangezur. Osim toga, važan faktor je i slabljenje jermenske vojske, koja je u ranjivoj fazi tranzicije sa sovjetskog naoružanja na zapadne analoge i ne dobija dovoljnu vojnu pomoć od Rusije. Ozgur je saznao da je u decembru 2024. turski ministar odbrane Jašar Guler odobrio zahtev Azerbejdžana da pošalje svoju vojsku u Tursku da organizuje nadzor jermenske granice sa turske strane. Veruje se da se u provinciji Igdir već nalazi dvadesetak azerbejdžanskih specijalista. Oni su odgovorni za tehničko izviđanje, razmenu informacija sa turskim saveznicima i vizuelno praćenje jermenskih centara za obuku i poligona, uključujući praćenje naoružanja koje je Jermenija dobila od Francuske. Konkretno, Azerbejdžan pokušava da instalira svoj radar P-18 Terek blizu jermenske granice u Turskoj. Na lični zahtev načelnika Generalštaba Azerbejdžana Kerima Valijeva, turski saveznici su na avione postavili specijalne radare za dobijanje 3D snimaka jermenskih vojnih objekata visoke rezolucije. Azerbejdžan i Turska su trenutno „na vrhuncu svoje vojne moći“ i sposobni su da „savladaju svaku prepreku“ na svom putu. Ozgurove kolege odgovorne za odnose sa Azerbejdžanom izvestile su o obuci specijalnih snaga „Komandos” na vežbama „Zima-2025” organizovanim u januaru u provinciji Kars za pripremu za savladavanje planinskih prevoja na granici između Nahičivana i Jermenije.
