PROTESTUJEM

piše: Bećir Vuković

Bez čuda ni čudo se ne može zamisliti. Sami život je čudo nad čudima. Čudo je najveća muka, bez muke se pjesma ne ispjeva, bez čuda se sablja ne iskova. Božija čuda daju nadu, okrepljuju, isceljuju, uspravljaju, okupljaju, jačaju…

Ljudska čuda zbunjuju, plaše, zlotvore… Uvijek tragajući i čitajući otkrivamo i sami čuda i čudesa; čitam da je prije nekoliko dana, iza prošle svete Neđelje, u Moskvi, završen eksperiment upotrebe pričesne kašike, i, nedvosmisleno je utvrđeno i ustanovljeno da je nakon upotrebe –  pričeščiujuča kašika – bila čista – bez ikakvih virusnih ili bakterijskih tragova, i to nakon hiljada vjernika koji su u obrednom činu slavili jednu od velikih hrišćanskih Tajni…

Ovaj kratki zapis počeli smo sa čudima. U Crnoj nam Gori, ona su mimo svijeta. Neka što svako sve zna, nego se i u svako čudo pleka. Nova vlada na čelu sa čovjekom crkve Zdravkom Krivokapićem (tako slovi), zabranila je upotrebu jedne kašičice tokom čina Pričešća. I, da čudo bude veće, niko, ama baš niko, nije reagovao na ovaj „bogohulni čin“…

Da je to uradila predhodna vlast, bila bi razapeta, o tome bi se zvecalo od kad smrkne dok ne svane, i od neđelje do neđelje. Vjerujem, organizovale bi se i litije zbog kašičice. Danas, pak, evo ministri, evo nova vlada – odlučuju o crkvenim obredima. Riječju – uređuju pravila unutrašnjeg života crkve.

Upravljaju načelima vjere iz kabineta ljudske moći – ponižavajući temeljno načelo – odvojenosti – svetovne i duhovne vlasti…

Odluku nove vlade, o upotrebi jedne kašičice tokom Pričešća, još niko, niko nije prokomentarisao…

Kao da sadašnja vlada dobija vlast nad crkvom zato što je izabrana, zahvaljujući nekim njenim više nego prozaičinim aktivistima…

Navodno, nova vlada je vjerujuća, a, uriva same temelje vjere. Ili, zato, što je sada brojčano i formalno većinski srpska, pa njenu „idealnost“ ne treba ugrožavati upotrebom zdravog razuma.

Ko zna koji se razlog u ovom – dubokom ćutanju – krije. Jeste, i to je neko čudo. Volio bih da je primarno onaj zdravstveni, dakle životni, spasonosni, u odbrani ljudskih života, budući da ni crkva nije nikada (još od starog vijeka), odbijala pomoć nauke u čuvanju života ljudi. Naprotiv…

Ako je sve od Boga, a jeste, onda je i nauka, pa i biologija i medicina, dio Njegove kreativnosti… Koliko je njih, najvećih, od Kanta, Dekarta, Dostojvskog, Ajnštajna, i Tesle,vjerovala u Boga…

Ipak, ako se prihvati ovo načelo, propisivanja upotrebe obrednih predmeta u ritualu crkvenih tajni, onda je to ne manji udar na samostalnost crkve od oduzimanja imovine, za koju je prethodna vlast kažnjena na demokratskim izborima, i poslata u privremenu prošlost, rekao bih, ako se nastave ovakva djela i objave nove „pravoslavne vlade“…

Pobjedom u odbrani od oduzimanja hramova, crkva je, izgleda, na vlast dovela one koji će iz vladinih kabineta propisivati šta se može a šta ne raditi u samoj Hristovoj crkvi. Određujući njen unutrašnji duhovni život, i, gle čuda, i – karakter vjere…

Da li je time više izgubila sama crkva pokazaće vrijeme, jer, izgleda, da crkva svima više služi da pokažu svoju malu ljudsku važnost i – prolaznost – nego što preko Crkve žele uzdići Boga ljubavi i Oca Spasioca duša naših…

Do daljeg, o crkvi će odlučivati u Vladi. Da li to jača ili slabi crkvu, pitanje je koje će uskoro postaviti oni koji čine Crkvu Božiju, ne treba objašnjavati prosječnom umu i čestitom vjerniku. I, da li se crkva borila za sopstveno samoponištenje ne znam, u Crnoj nam Gori, sve je (ne)moguće…

Ako vlada ovako nastavi, nema nam druge nego da idemo negdje drugdje da se pričešćujemo…

“Čuvajte se lažnih proroka koji dolaze k vama u ovčijem ruhu, a iznutra su vuci grabežljivi. Po njihovim ćete ih djelima prepoznati“, Jevanđelje po Mateji, (7 : 1)

Moramo biti oprezni, što se takvih i sličnih stvari tiče. Zar i u naše vrijeme nije sve više lažnih proroka i vukova grabljivih, koji na razne načine pokušavaju da zaplaše jagnje Božije, i vjerujući narod. Vazda budimo na straži, i čuvajmo Crkvu Božiju…