Piše: SIBIN
Krivokapić bi Ranko, zbog motkaste figure, trebao da na rabotu ministra vanjskog, odlazi na električnom trotinetu, usled čega bi mu i asimetrične šiške došle do potpuno oslobođenog izražaja.
Vele da je najčešće namršten u facijalnoj reakciji kako bi doprinio utisku ozbiljnosti. Zbog policentrično geopolitičke arhitekture koja će male zemlje više marginalizovati, prema mišljenju šefa države.
Vaistinu, ovakva prognoza i u formulaciji ovako sročena, čini i da se ja, istina, pred ogledalom mrštim, iako nemam pojma šta je „stadijum ogledala“ o kojom nimalo jednostavno govori Lakan.
Krivokapić dakle Ranko, oduvijek je bio prepoznat po izrazito nediplomatskom, političkom pristupu stvarima; ipak, u njemu je suviše prisutan duh ovdašnjeg, traljavog lokaliteta, što se još otkriva po prepotentnosti koja je dibidus nekulturna.
To zovu kompleksom, ne znam, možda jeste, mada ne vidim da je mogao praviti neku međunarodnu karijeru, daleko je od toga, zato i njeguje stav nekog ko vazda drži lekcije ali na usputan način, u stilu – da javnost samo podsjeća šta su to elementrane stvari, bla, bla, bla.
Iako sa rukom u džepu bi da ima nešto od ležernosti a la Obama Barak (čitaj: Baraka Obmana), ne daje mu ona ukrućenost, poza voštane figure.
Sa isuviše iskošenom obrvom iznad oka koje vidi iznad svih prizemnosti u koje se naš napaćeni narod upecao.
No, ispraviće to Krivi, tim prije i radi na uspostavljanju vanjskih odnosa koje treba, je l’ da, demokrastki osnaživati?
Da smijene ministra inostranih polova. Nismo mi pod okupacijom. Odluke da se donose u interesu naše države. Novi ministar da bude diplomata a prije svega normalan.