Pola minuta skuplje vijeka

Piše: Urednik stranice Njegošologija 

Srećan im Dan primirja. Oni su se primirili – jer smo ih mi pobedili. Srećan nam Dan pobede.

Zamolio bih da razmislite na trenutak, da osvestite jednu činjenicu.

Zamislite 1803. godina, Srbi praktično ne postoje na mapi, postadoše lafi ratarima. Obrisi nekakve organizacije se naziru u Crnoj Gori i Vojvodini. S realne tačke gledista – praktično ništa. I to je sve. Sve što imamo je ništa. Srbija je spaljena i bukvalno satrta nakon još jednog Austro-turskog rata – još jedne lažne nade. Učeni i obrazovani u bilo kojoj nauci mogu bukvalno da se nabroje na prste jedne ruke.

Slobodni strelci, usamljeni po svetu. Pismen nije niko. Čak je većina sveštenika nepismena. U ponekoj crkvi – poneko učen. Čuva plamen. Patrijaršije više nema. Praktično ništa. I to je sve. Sve što imamo je ništa. Zauzimamo tačno 0 kvadratnih kilometara. Obučeni smo u rite. Slinavi, bolesni, izmučeni. Neuki.

Poniženje za poniženjem. Svaki dan, svake godine, svakog veka. Nema nas ni 4 miliona. Imamo poneku pesmu koju recituje poneki slepac uz tragično kukanje jedne žice na samo jednom instrumentu. Praktično ništa. I to je sve. Sve što imamo je ništa.

Godina 1918. Srpska vojska je nadomak Beča. Pod našim nogama je nekoliko carstava. Svojim šakama smo ih bacili u prašinu. Sami. Niko nam nije pomogao. Našom rukom smo okrenuli svet naglavačke. Nismo nikoga pitali za dozvolu. Evropa prestaje da izgleda onako kako je izgledala vekovima. Naši su je volovi preorali.

Pravimo državu od pola Balkana. Oslobađamo druge narode. Donosimo slobodu i mir. Imamo Teslu, Pupina i Milankovića. Bezbroj profesora i studenata. Univerzitet. U selima devojke pričaju francuski. Letimo nebom sopstvenim avionima, tim čudima tehnike. Nebeski narod. Na pomen našeg imena ili se ustaje ili se škrguće zubima u tišini. Nema nas mnogo više nego što nas je bilo. I dalje nas je oko 4 miliona.

Prošlo je jedva malo više od sto godina između dve navedene godine. Samo sto godina. Jedan dobar životni vek. Sa istorijske tačke gledista, prošlo je pola minuta.

Kako? Tajna. Biće da je do onoga ništa. Nama je to sve.

(Mišljenja i stavovi u rubrici Kolumne/Drugi pišu nijesu nužno stavovi redakcije Borbe)