piše: Dražen Živković, glavni i odgovorni urednik TV PRVA Crna Gora i osnivač portala Borba
Otvoreno pismo predsjednika Srbije Aleksandra Vučića javnosti Crne Gore nije bilo tek još jedno političko saopštenje u nizu regionalnih prepucavanja. Ono je, mnogo više od toga, predstavljalo pokušaj da se prvi put nakon dugo vremena na jednom mjestu saberu gotovo sve ključne tačke spora između zvanične Podgorice i Beograda, ali i da se iz ugla Srbije pošalje poruka koja je istovremeno politička, državnički racionalna i emotivno obojena.
I upravo ta kombinacija činjenica, političke argumentacije i emocije čini ovo pismo drugačijim od većine regionalnih političkih poruka koje posljednjih godina slušamo.
Jer Balkan već dugo ne pati od manjka propagande. Pati i od manjka iskrenosti.
A Vučićevo obraćanje, bez obzira da li se neko politički slagao sa njim ili ne, otvorilo je pitanja koja se u Crnoj Gori godinama pokušavaju gurati pod tepih ili predstavljati kroz pojednostavljene političke narative.
Prije svega, pitanje odnosa Srbije prema Crnoj Gori.
Mit o stalnoj ugroženosti Crne Gore od Srbije
Gotovo dvije decenije dio političke scene u Crnoj Gori opstajao je na tezi da Srbija predstavlja ključnu prijetnju crnogorskoj nezavisnosti, identitetu i suverenitetu. Taj narativ postao je temelj čitave jedne političke ideologije u kojoj je svaki unutrašnji problem mogao biti objašnjen „malignim uticajem Beograda“.
Ipak, kada se emocije sklone sa strane i pogledaju činjenice, teško je pronaći ozbiljan primjer u kojem je zvanični Beograd nakon 2006. godine institucionalno ugrozio teritorijalni integritet Crne Gore.
Naprotiv.
Srbija je prihvatila rezultate referenduma, nije otvorila nijedno teritorijalno pitanje, nije osporavala članstvo Crne Gore u NATO-u, niti je zvanično pokretala bilo kakve procese destabilizacije države.
Sa druge strane, upravo je Crna Gora 2008. godine priznala nezavisnost Kosova, direktno zadirući u jedno od najosjetljivijih državnih i nacionalnih pitanja Srbije.
I tu dolazimo do ključnog paradoksa odnosa dvije države.
Srbija je prihvatala gotovo svaku odluku Podgorice, čak i onda kada je bila duboko protiv interesa i osjećanja većinskog dijela srpskog naroda, dok je istovremeno iz Crne Gore prema Srbiji godinama stizao politički i medijski narativ u kojem je Beograd predstavljan kao gotovo trajna prijetnja.
Upravo zato Vučićevo pismo ima posebnu težinu.
Jer ono prvi put veoma direktno razbija taj politički stereotip.
Emocija koja se ne može sakriti
Posebno upečatljiv dio pisma jeste ton u kojem Vučić govori o odnosu Srbije prema Crnoj Gori.
Tu više nije riječ samo o geopolitici.
Već o emociji.
O osjećaju dijela srpskog naroda da je tokom posljednjih decenija izgubio ne samo zajedničku državu, već i pravo da otvoreno govori o sopstvenim osjećanjima prema Crnoj Gori bez optužbi za hegemoniju ili miješanje u unutrašnje stvari.
Kada Vučić kaže: „Izvinite što smo vas voljeli više nego vi nas“, to nije samo politička rečenica.
To je poruka koja pogađa suštinu odnosa dva naroda koji su decenijama živjeli u istoj državi, dijelili istoriju, ratove, porodice i identitet.
I upravo zbog toga pismo nije ostalo hladan politički dokument.
Ono je dobilo emocionalnu dimenziju koja se na Balkanu ne može ignorisati.
Jer odnosi Srbije i Crne Gore nijesu odnosi dvije potpuno strane države.
To su odnosi duboko povezanih društava koja i dalje nose zajedničku istorijsku i porodičnu memoriju.
Dvostruki standardi međunarodne politike
Jedan od najjačih djelova Vučićevog obraćanja jeste pitanje teritorijalnog integriteta i odnosa prema Kosovu i Ukrajini.
Jer upravo tu dolazi do izražaja ono što značajan dio javnosti na Balkanu vidi kao najveći problem savremene međunarodne politike – selektivnu primjenu principa.
Kada je riječ o Ukrajini, teritorijalni integritet predstavlja apsolutni princip međunarodnog prava.
Kada je riječ o Srbiji i Kosovu, onda se govori o „specifičnim istorijskim okolnostima“.
I upravo ta razlika stvorila je duboko nepovjerenje prema dijelu zapadne politike u regionu.
Vučić je u svom pismu veoma precizno pogodio upravo tu tačku frustracije velikog dijela srpskog naroda – osjećaj da za Srbe često ne važe ista pravila kao za druge.
I to nije emocija koju je stvorila propaganda.
To je osjećaj koji se godinama taložio kroz političke odluke međunarodne zajednice na Balkanu.
Crna Gora između identiteta i geopolitike
Pismo je otvorilo još jedno važno pitanje – položaj Srba u Crnoj Gori.
Jer gotovo trećina građana Crne Gore govori srpskim jezikom i osjeća nacionalnu pripadnost srpskom narodu, ali se taj identitet godinama često tretirao kao politički problem, a ne kao legitimni dio crnogorskog društva.
I upravo zato Vučićev zahtjev da se pokaže više poštovanja prema srpskom jeziku i nacionalnim simbolima nije doživljen samo kao politička poruka iz Beograda, već i kao poruka dijelu građana Crne Gore koji godinama smatraju da su institucionalno marginalizovani.
Tu se vidi i suštinska razlika između političkog i identitetskog pitanja.
Jer Srbija i Crna Gora danas nijesu u sukobu zbog teritorije.
One su u latentnom sukobu zbog interpretacije identiteta, istorije i prava srpskog naroda u Crnoj Gori da bude ravnopravan bez političke stigmatizacije.
Državnički ton bez prijetnji
Možda najvažnija stvar u cijelom pismu jeste činjenica da u njemu nije bilo prijetnji.
Nije bilo teritorijalnih pretenzija.
Nije bilo poziva na destabilizaciju Crne Gore.
Naprotiv.
Vučić je više puta ponovio da Srbija poštuje nezavisnost Crne Gore i njene odluke, čak i onda kada se sa njima duboko ne slaže.
I upravo tu leži državnički karakter ovog obraćanja.
Jer u vremenu regionalnih tenzija i agresivne političke retorike, Vučić je pokušao da spoji nacionalni stav Srbije sa porukom da odnosi dva naroda ne smiju biti trajno zatrovani.
Naravno, politički protivnici će reći da je riječ o pažljivo kreiranom političkom nastupu.
Ali čak i ako jeste, ostaje činjenica da je otvorio teme o kojima se u regionu godinama govori samo šapatom.
Balkan još nije završio razgovor sam sa sobom
Najveća vrijednost Vučićevog pisma nije u tome što će ono promijeniti zvanične politike Podgorice ili Beograda.
Neće.
Njegova važnost leži u tome što je ponovo pokazalo da Balkan ni poslije tri decenije raspada Jugoslavije nije završio razgovor sam sa sobom.
Jer iza svih političkih sukoba i geopolitičkih poruka i dalje stoje neriješene emocije, istorijske traume i osjećaj nepravde koji postoji na svim stranama.
I zato ovo pismo nije bilo samo obraćanje predsjednika Srbije građanima Crne Gore.
Bilo je to obraćanje jednog dijela srpskog naroda narodu sa kojim je nekada živio u istoj državi, sa porukom da, uprkos svim političkim podjelama, osjećaj bliskosti nije nestao.
A na Balkanu je to često mnogo važnije od same politike.
Dostojanstveno obraćanje bez mržnje i uvreda .
Mirko, zeljko, marko…sve isti lik koji botuje za racun ovog picoustog siptara vucica koji unisti srbiju. Imao je sjajnog ucitelja din mila.
Živkoviću izađi gazdi iz anusa, ne može u wc od tebe. Ovaj nivo uvlačenja je da čovjek povrati.
Mudri, dalekovidi naš Veliki upokojeni mitropolit Amfilohije je davno vidio ko je Vučić , a posebno kada je Kosovo u pitanju i nazvao ga pravim imenom kada niko od nas nije ni pomislio da je Vučko izdajnik.
A ovaj poziv na proslavu koja ne zanimama veliki dio građana CG a kamo.li njega mogao je da odbije državičkim a ne prostačkim i svađalačkim manirom , i da malo zaboravi da on kao Bosanac nije nadređen Srbima u staroj srpskoj CG.
Pustite pismo, to nikog ne zanima. Šta prEdsednik misli o tome što mu se batinaši i tajkuni ubijaju pred šefom policije, to nam recite.
Mozete da nam ga podudlate i ti i Zivkovic i Zvala iz Srbije i svi neocetnici.Nikad vise sa genocidasima nista zajednicko sem NATO utvrdjene granice.Hahahaha Odosmo mi u EU a vi u gradjanski rat.A ovo proseravanje Zvale je samo diverzija za ono ubistvo u Srbiji u kojem je umijesan nacelnik policije.
У доступним снимцима и транскриптима он није говорио о „отцепљењу од Црне Горе“, нити је негирао њен суверенитет. Докле лажте и манипулишете? Зашто се бавите Србијом и Вучићем, гледајте у своје двориште.
Не заборавимо да су ЦГ властодршци једва дочекали да признају тзв Косово и да све време користе сваку прилику да пљуну по Србији и Србима. Да Србе називају геноцидним народом и лажу и о историјским као и сваким другим чињеницима.
Ovaj siptar vucic je sve uradio da kosovo postane drzava i to je cinjenica. On, milo i kurti su ista bagra koja se medjusobno podrzava. Dzabe svo vase botovanje i pisanje pozitivnih komentara, svi znaju koliki je kriminalac ovaj siptar vucic.
Meteor,KOJI SI TI NEVASPITANI BALMAZ I FAŠISTA MILOV…GUBI SE SA OVOG PORTALA
U moru višegodišnjih laži o Srbiji, njenom rukovodstvu, našem odnosu prema Crnoj Gori, posle godina najprljavije kampanje o meni, mojoj porodici, želeo sam da vam se obratim i ukažem na činjenice.
Србија и Црна Гора повезане су историјом, језиком, културом и породичним везама које ниједна политика не може да избрише.
Можемо имати различите ставове и различите државне интересе, али међусобно поштовање мора остати темељ наших односа. Снага два народа није у свађама и подметањима, већ у способности да разговарају као браћа и пријатељи.
Као што је Сократ учио, мудрост није у томе да увек будемо у праву, већ да тражимо истину и разум. Зато је важно да односи Србије и Црне Горе почивају на дијалогу, уважавању и искреном поштовању.
Братске везе су јаче од дневне политике. Народи памте поштовање, а не увреде.
Crnogorski narod pamti izdaju na Mojkovcu i okupaciju kasniju. Nikad vise sa genocidasima i izdajnicima.
Nije mi jasno zašto je pismo koje je napisao Vučić uzdrmalo ceo region. Pa Vučić je samo izneo činjenice i zašto to nekom smeta.
Zeljko: Tačno je da su Srbija i Crna Gora povezane vekovima, ali niko nije očekivao da Crna Gora prizna lažnu državu Kosovo i ako zna da je to teritorija Srbije.
Сваку заједницу па и државу чини становништво а становништво ЦГ НИЈЕ ПРИЗНАЛО никакву другу државу на територији Србије чланице ЕУ.и старе државе од прије 1000 година.
То је учинила vlada me по наређењу kapa de mafiozo Montenegro јер га је уцијенио запад…ИЛИ СЛУШАЈ И ИГРАЈ ИЛИ У ХАГ..БИРАЈ АГО!
A moj Drazene… sto ti to imaju ili znaju da si cinio pa moras ovo da radis?
Srbija ce uvek podrzavati prave i jedine vrednosti Aleksandra Vucica koji drzavu vodi i vodice u pravom smeru
Srbija ce nastaviti da podrzava politiku Aleksandra Vucica koja se pokazala kao najbolja za Srbiju i za njen narod
Aleksandar Vucic svakodnevno iz dana u dan opravdava poverenje i podrsku gradjana koja mu je data
Svojim postupcima Aleksandar Vucic pokazuje da mu je stalo do Srbije i njenog naroda i njihove buducnosti
Tako govore pravi državnici. Bravo za Vučića.
Svojim delima Aleksandar Vucic dokazuje da Srbiju vodi put napredka razvoja i unapredjenja
Svakodnevno iz dana u dan svojim postupcima i delima Aleksandar Vucic pokazuje da sve sto radi je za dobrobit nase drzave i naseg naroda
Srbija nikada nece i nemoze da stane jer je vodjena pravim i velikim liderom Aleksandrom Vucicem
Samo i jedino zajednickim snagama ujedinjeni sa Aleksandrom Vucicem mozemo da pobedimo svaku prepreku koja naidje jer smo samo tako najjaci
Srbija ce uvek koracati sigurnim i najvecim koracima u bolju sigurniju i stabilniju buducnost vodjena velikim liderom Aleksandrom Vucicem
Od pocetka vlasti Aleksandra Vucica Srbija je napredovala izgradila se i dostigla vrhunac savrsenstva
Sveobuhvatan odgovor koji crnogorsko rukovodstvo treba da natera na razmisljanje.
Nikakvi političari i političari u pokušaju koji deluju po tuđim smernicama, neće uspeti da unište ljubav i veze između naroda u Srbiji i Crnoj Gori.
Picousti se sa ovim pismom pokusao izvinuti za prvu neodmjerenu izjavu oko proslave dana nezavisnosti. Sada mu gori pod nogama u Srbiji i najavljenje ostavke Dačića i tamosnjih dešavanja.
Нека Ацо Шиптар види шта раде Србима на КиМ
Тешко свакоме ко изда КиМ. Боље да се није рађао ни он ни његова породица.
Bolesni Aco, brini ti o tvojim Sumsdincima, Macvanima, toplicanima, ostavi se Crnogoraca i nase clanova bratstava posrbica!
Mene je sramota sto zivim u ovakvoj drzavici-nato i narko koloniji
Crna Gora nikada nije bila dio Srbije, pa se tako od nje nije mogla ni “otcepiti”. Mi smo obnovili državu, vratili nezavisnost, dobili samostalnost, ali ne, nijesmo se od Srbije “otcepili”. A Vučic je to opet, hiljaditi put, onako uzgred, maliciozno natuknuo ,,ocepljenje „iako zna da laže. A to zna i Dražen…
Па што идете у Београд и Србију што не идете код grlić radmana i Izetbegovića ТИЈЕСНО У МОНТЕПРКНО усташе лажови и свашточине montenegrinske.
Рампу би ја вама па УЈСТУ говнари.
Fin kulturan i dostojanstven pozdrav. Svaka čast. Ali nemoj da kukaš za crnom gorom. Što ćemo ti ovakvi. Ovakvi kakvi smo ne trebamo ni sebi. Dotakli smo dno dna
I ja isto mislim.Kad ste se odcepili,dosta ljudi je i plakalo,meni nije bilo nimalo dobro,ali sada i ja kazem,nikad vise 1918,prešli ste crtu.Vise mi nije krivo kao nekada.
Koga briga za Vučićević pismo,a da samo njegove parizer sluge.
Kako je uzdrmao region ovaj žvalo. Sve se trese. Ja jesam srbin ali nikad nebih pristao da mi ovaj (gadi mi se da mu ime spomenem) bude bilo kakav faktor u državi.
Lazve,nisi ti nikakav Srbin,a sto se zvalavog tiče,možeš samo da mu popusis,kao i meni ali prvo moraš da operem zube.