Oklembešen k.. ljun od or’a, i klimavi rog od ..ovna       

Piše: Saša Dr.Đurović              

Ima osoba koje ne volim, koje prezirem. Ne mrzim, a ne sjećam se da sam ikad poželio da neko umre, a eto pročitasmo da je „žvaljo“ kako bi ga zvali u Sarajevu, kucao refren folk pjesme „za muštuluk bi pozlatio“ ako mu, tada, neko javi da je Blaženopočivši Mitopolit ispustio dušu.

Pa mislim nešto, od onakve kreature se mogla očekivat mržnja i neljudskost, ali baš da toliko daleko ide.. U seljačizmu da „rekordira“ je lako vidljivo, od stajlinga, sakoa na uska ramena, do narativa kenjkavo nazalnog, jednog seoskog čobančeta koje je evoluiralo u rasnu seljačinu. Ništa protiv autentičnih seljaka, naprotiv, to su vrijedni i pošteni ljudi. Protiv seljačina samo.

Zamisli samo, onO je kucalo to što je, te otkrilo i žanr muzike koju sluša?! Preslatko, i upravo srazmjerno оnakvoj fizionomiji. Zamisli samo da su mu ramena šira?! U toj udruzi je inače turbo folk trend. Diktirao im ga je milojica koji je slao ‘eli’opter za pohotnu jami, a buljuk je pratio ovna predvodnika. O stanju Blaženopočivšeg Mitropolita pročitasmo da ga je informisao jefto.. jeftino.. Neću brutalno zbog dobrog čika Sloba koji mu je ujak. Nema jefto na njega ništa. Jadno je i jeftino, spustit se na tu ravan podrumsku, pa obavještavat čovekolikog o bilo čemu.. No, hijerarhija se mora poštovat pogotovo u partijama koje djeluju kao sekta. Elem, Mijajlo(vić) im je bio šef obojici, jer njega je slušao uskoramenko, a njega je za njegov račun izvještavao jefto. Po zakonu logike, Mijajlović je onda bio nadređeni gotovo svima ispod, ili u ravni or’ovih ramena uskih. Ne mogu reć u nivou, jer tu nivoa nema.

Makadam, šoder, šljunak. Onaj šljunak što se krao godinama pa prodavao, no ovo neće niko da krade, jer nema đe da proda. Neće niko to da kupi! NemaU vrijednost, osim upotrebnu, jednokratnu. Sjećam se, jednom, dobri čika Slobo mi je rekao, reko’ jeftu da se drži medicine, da mu politika ne treba. Nije ga slušao. Pomama je za parama i malo vlasti.. tako je to u primitivnim društvima.

Kad mi je, svojedobno, nuđeno da budem ministar informisanja, rekao sam -može, ALI, isključivo kako ja smatram da treba, apsolutno autonomno. Drugačije ne.- Vijećali su par dana, jer ipak, moglo se o mene okoristit, pogotovo kad su kontakti sa velikom političkom silom  posrijedi ALI nadvladao je strah od eventualne opasnosti. Pripustit’ za ministra nekog ko će im ukazat na anomalije, i iznijet ih javno!? Niko nije rekao ne može, samo više nijesu zvali.

Pametnom dosta. Moglo se sa darkom antenom, tinkom analitikom i draškom Politikom, oops Pobjedom, nemaU oni domet za portira u novinu „Politika“. Prosto, bizarna prepiska partijskih i medijskih šrafova i nadređenog im Aca, koji ih je besprekorno zavodio u telefonu pod navedenim ndimcima, ni da sam mu ja mentor, je još jednom pokazala svu odvratnost tog sustava neznavenika i seljačina. I onda je logičan ishod da su or’ovi oklembešenog kljuna a ovnovi roga klimavoga, prispjeli za dranje! Kako bi to akademski rek’o univerzitetski profesor vuković Posja. Ili u su u tuNJelu u kom je braniteljka s kapicom, ustvari hodajući krater.

(Mišljenja i stavovi u rubrici Kolumne/Drugi pišu nisu nužno stavovi redakcije Borbe)